Пишите нам, пишите

ПО ЦЕО ДАН СЕДИМ У БИБЛИОТЕЦИ

По цео дан седим у библиотеци,

заједно с научницима

забринутим за судбину човечанства.

Затворим очи и нађем се у врту

пуном Сунчеве светлости

и зујања невидљивих пчела.

Дани детињства полако израњају из заборава

дани када је све било надохват руке,

када је живот изгледао као велико обећање.

Нема више обећања. Ствари почињу да измичу

и ја остајем сам, заједно с научницима

забринутим за судбину човечанства.

Поново затворим очи и нађем се на мору

из мојих давних снова,

мору које ми је такође измакло,

као и живот што се измакао.

Научници забринути за судбину човечанства

тихо дремају над својим књигама,

док ја сањам вртове изгубљеног детињства

и мора којима никада нисам и нећу бродити.

Вашингтон, 1985.

                                Јован Христић
 

МЕЛЕМ ЗА МИСЛИ

Кад наступи море брига, недоумица и свакодневних искушења, добро дође мало мелема за ум. Тo су благодети за наше душе које могу да нас разгале, надахну, подстакну и одагнају теже мисли. Зато овог пута објављујемо једну песму за коју верујемо да ће изазвати пријатна осећања. У наредним бројевима биће их још, а све читаоце позивамо да нам пишу о својим мелемима за мисли. Најуспешније прилоге објавићемо и награђивати поклонима предузећа „Биомелем”, лепим књигама и поклонима изненађења.