Петковдан - 5. јун

ВОЗ ЗВАН РАСКОШ

На данашњи дан 1883. године из Париза је кренуо „Оријент експрес”

Жорж Нагелмакерс (1845–1905) из Лијежа није ни сањао да ће његови вагони постати поприште књижевних и филмских прича. Грађевински инжењер из богате породице блиске краљу заљубио се у старију рођаку којом није могао да се ожени. Пошто су се такве невоље у богатом свету решавале тако што се младић или девојка пошаљу на вишемесечно путовање у иностранство, Нагелмакерс је стигао у САД.
   Тамо је провео десет месеци и возио се спаваћим колима „Пулман”, првим вагонима које створеним да људима олакшају ноћна путовања. Лежајеви су се преко дана склапали у седишта; неки вагони имали су приватне собе у којима путници нису морали да се мешају с незнанцима. Нагелмакерса је одушевила ова новотарија, па је Пулману предложио сарадњу – да прошире производњу на европско тржиште. Пионир америчке железнице није пристао.
   Белгијанац је био уверен да има замисао вредну труда. По повратку у Белгију, основао је предузеће „Вагон Ли”. Предлог је изнео 1870. године влади своје земље, али концесију није добио због избијања Француско-пруског рата. Свеједно, направио је раскошне вагоне, купио локомотиве, отворио путничку агенцију и закупио велики број хотела по Европи, Азији и Северној Африци.
   Најчувенији воз био је „Оријент експрес”. Композиција је имала два вагона за пртљаг, један вагон-ресторан и четири вагона са по 14 или 16 кревета. Полазила је из Париза или Лондона, пролазила кроз Стразбур, Минхен, Беч, Будимпешту, Београд, Ниш, Пловдив и Атину.

Први светски рат разнео је неколико царевина и донео нови европски поредак у којем су овакви возови изгледали гротескно. Осим тога, отварање тунела „Симплон” 1919. године увело је јужнији правац према Истанбулу, преко Милана, Венеције и Трста. До тридесетих година, све је опет дошло на своје, а предузеће „Вагон Ли” постало је синоним за раскошно путовање крунисаних глава, дипломата, пословних људи.
   После Другог светског рата затворене су границе између, на пример, Југославије и Грчке, те Бугарске и Турске. Део Европе покрила је Гвоздена завеса, а комунистичке државе замењивале су раскошне вагоне на овој линији својим композицијама. Линија „Директни Оријент експрес” саобраћала је од 1962. године између Париза и Београда сваког дана.
   До 2001. године „Оријент експрес” ишао је из Париза за Будимпешту и Букурешт, а линија Париз–Беч потрајала је до 2007. Последњи пут воз пошао је на скраћено путовање, од Стразбура до Беча, 14. децембра 2009. године. Предузеће је постало жртва технолошког развоја те-же-веа, нискобуџетних авио-компанија и јефтиног смештаја по престоницама Европе.

Овај воз је поприште убиства у истоименом роману Агате Кристи, а у својим књижевним делима помињу га и Брем Стокер, Реј Бредбери, Грејем Грин и Ијан Флеминг. Њиме су путовале и Нинџа корњаче 1987. године.
   Ипак, најчувенији „Вагон Ли” јесте онај у којем је 11. новембра 1918. године потписана капитулација Немачке у Компјењу. Од 1921. до 1927. године налазио се на Тргу инвалида у Паризу, а потом је враћен у Компјењ. Немачка војска одвезла га је, као ратни трофеј, у Берлин с деловима камене плоче у коју су уклесане ове речи: „Овде је 11. новембра 1918. године поклекла злочиначка охолост Немачког Рајха. Поразили су је слободни народи које је покушала да пороби”.
   СС трупе запалиле су вагон 1945. године при повлачењу. Међутим, савезничка војска ипак је пронашла неке делове и вратила их у Компјењ.
   Раскошни вагон-ресторан данас се налази у Музеју железнице у Солуну.