ПРСТЕ ДА ПОЛИЖЕШ

Где расту пистаћи?

МАРИЈА МИЛОРАДОВИЋ

Умка

Пистаћи се у неким нашим крајевима зову тршља. Латински назив је Pistacia lentiscus, а односи се на зимзелени грм или ниско дрво из породице Anaeardiaceae, листова који су парно перасти и састављени. Тршља цвета тамноцрвеним цветовима. Распрострањена је на Средоземљу, па је има и на јадранском приморју. Једна врста ове биљке је Pistacea chia, расте само на грчком острву Хиосу и од њених бледих, жућкасто-зеленкастих бобица добија се мастикс, материја која има разне примене: за прављење финих лакова, као што је безбојни којим се фиксирају сликарска дела, затим се користи у фармацији и у индустрији парфема. Друга врста тршље је такозвана „права”, латински Pistacia vera, пореклом из Сирије, а узгаја се и другде у Средоземљу и то због јестивих семенки које се још називају пистацијски бадеми или сиријски ораси. Они се припремају и користе на разне начине, а најједноставнији је да се испеку као семенке, леблебије или кикирики. А могу и у сладолед.

Број: 3397 2017.

С МОТКОМ НА ПУТ

Како атлетичари у дисциплини скок мотком преносе своју опрему?

АЊА

Барајево

Мотке за скок увис некада су се правиле од дрвета, алуминијума и бамбуса, а данас се праве од фибергласа и угљеничних влакана, како би у исто време биле и довољно савитљиве и јаке, али не превише тешке (4 до 5 килограма).
   Због своје дужине веома су незгодан комад пртљага –могу да буду дугачке између 4,3 и 5,2 метра (не постоји ограничење; мотке за жене-скакаче су око пола метра краће од оних за мушкарце). Зато их атлетичари углавном не носе са собом уколико могу да их држе на месту на коме тренирају.
   Међутим, врхунски спортисти, који учествују на међународним такмичењима попут олимпијских игара, по правилу имају веома скупу опрему с којом су навикли да тренирају и постижу лошије резултате уколико на такмичењу наступају с позајмљеном опремом. Зато они своје мотке носе са собом, што је, према сведочењима многих, веома заморан посао. Авио-превозници углавном немају много искуства нити разумевања када им се на шалтеру за предају пртљага појави спортиста(макар био и олимпијац) с пакетом дугим пет метара, а таксе за пренос понекад износе и по неколико стотина евра.

Број: 3397 2017.

ПОДВОДНИ СТРУЈНИ УДАР

Како то да електричну јегуљу не убије сопствена струја?

МАРКО

Суботица

Као што се паукови не хватају у сопствену мрежу и змије не угину од свог отрова, тако ни електрична јегуља не страда од сопствене енергије. Објашњење је врло једноставно. Наиме, нервни систем електричне јегуље и мишићи који усклађују њене покрете прекривени су масним ткивом које има улогу електричног изолатора.
   Ово занимљиво биће има неколико електричних органа на телу смештених у репу, дуж доњег дела тела, а више их је на бочним странама. Произвођачи електрицитета су, у ствари, ћелије кружног облика. Јегуља може да их има до 700.000. Кад дође до пражњења електрицитета из свих ових „генератора”, глава јегуље је позитивно наелектрисана, а реп негативно, и удар који произведе довољно је јак да ошамути нападаче. У бразилским рекама Амазон и Ориноко постоје електричне јегуље дугачке два метра које би електричним ударом могле да ошамуте и на дуже онеспособе чак и коња.
   Занимљиво је да после испуштања електрицитета све јегуље мирују док им се енергија не обнови.

Број: 3396 2017.

МИРИС КИШЕ

Да ли грешим кад кажем да киша има свој препознатљив мирис?

Нада Јовановић

Косовска Митровица

Кад кажемо „мирис кише”, сви мислимо на јединствен, влажан мирис у ваздуху који удишемо док она пада. Али, са научног гледишта, сви грешимо. Доказано је да су кишне капи без мириса.
   Пилоти ту чаролију која голица ноздрве никада нису осетили у ваздуху, јер мирис киши дају растиње и микроорганизми на тлу. Кишне капи које падају на земљу изазивају хемијске реакције на разним мирисним материјама којима обилују биљке, бактерије или гљивице којих има у свакој пори земље.
   Једињења која настају путују кроз ваздух, мешају се и ми их осећамо као мирис кише. Али и ти су мириси различити, условљени растињем на тлу и поднебљем, што свако може да осети ако упореди мирис кише у равници, каменитој планини или пешчаној пустињи.



 

Број: 3395 2017.

ВАЖАН ПРЕВОД

Занима ме ко је на савремени српски превео књигу „Србије жалосно поновно поробљење”, о којој сте недавно писали као о првој српској забрањеној књизи.

ВЕСНА

Београд

Књига „Сербие плачевно пакипорабошчение љета 1813” писана је на такозваном предвуковском језику, односно српској редакцији старословенског (српскословенском). Како тај језик није разумљив савременом читаоцу, то се одговорног посла подухватила Миљенка Витезовић, супруга списатеља Милована, аутора опсежног поговора. Радила је готово две године, да бисмо данас могли да се упознамо с овим делом, веома важним за историју не само Првог српског устанка.

Број: 3397 2017.

МИРИС ЉУБИЧАСТИХ ЦВЕТОВА

По чему је крај у коме живим, Чубура, добила име?

НЕНАД ЈОВАНОВИЋ

Београд

Чубура, познати и стари део Београда између Јужног булевара и улица Макензијеве и Максима Горког, добила је име по самониклој биљци чубар, љубичастих цветова. Расла је поред потока који је по овој зељастој биљци и добио име Чубурски поток, а убрзо и читав крај. Чубурски поток ишао је дужином данашњег Јужног булевара и у пролеће знао да се излије. С нестанком Чубурског потока из околине је нестала и ова биљка, али је овом крају до данас остало име Чубура.

Број: 3396 2017.

ГРК У БЕОГРАДУ

Зашто је грчки јунак Рига од Фере погубљен баш у Београду?

ВЕСНА МИЛОШЕВИЋ

Јагодина

Грчки песник Константин Ригас, код нас познатији као Рига од Фере, рођен је 1757. године у Велестину, у Тесалији, на месту где је био антички град Фера. Завршио је највише школе у Грчкој и Цариграду, а онда се преселио у Букурешт и наставио да се бави књижевним радом. Године 1796. дошао је у Беч где се брзо упознао с многим Грцима који су ту живели. Тада је и написао своју чувену „Убојну песму”, позив свим хришћанским народима Балкана да се дигну против Турака. Песма се већ 1797. године увелико читала и међу Србима у Земуну. Исте године објавио је и карту Грчке на којој су уцртане будуће хришћанске државе на Балкану, а у њу је ушла и Србија.
   Ово се није допало аустријској полицији и тако је 19. децембра 1797. године Рига од Фере, са још седморицом виђенијих Грка, ухапшен у Трсту, тада у Аустроугарској царевини, и 27. априла 1798. године, на Дунаву, код Земуна, са осталим заточеницима, предат београдском кајмакану, злогласном Осман-паши. Уморени су под његовим надзором 24. јуна 1798. године у калемегданским казаматима и испод куле Небојше бачени у Дунав. Смрт ових храбрих и родољубивих Грка била је весник нових буна које ће се распламсати у Србији.

Број: 3396 2017.

ШТА ЈЕ ТАЛИЧНОМ БИЛО ТАЛИЧНО

Читао сам неке епизоде свог омиљеног стрип јунака Таличног Тома и приметио да више нема цигарету. Зашто је то тако?

Горан Стаменковић

Београд

Још од самог почетка стрипа „Талични Том”, белгијског аутора Мориса, давне 1946. године, главног јунака било је немогуће замислити без обавезне цигарете међу уснама. Трајало је то деценијама, толико да је постала готово саставни део лика. А онда је почетком осамдесетих година прошлог века дошло до велике хајке на никотин и пушаче уопште. Морис је годинама био под притиском брижних родитеља, који су се бринули да њихова дечица под утицајем Таличног не почну да пале мрске никотинске штапиће. Бранио се речима да је цигарета буквално део лика, као што је лула део Попаја или инспектора Мегреа. Ипак, морао је да поклекне и цигарету замени сламком, први пут у епизоди „Чаробни прсти” из 1983. године. То се оправдавало и пробојем на америчко тржиште, а отишло је толико далеко да је у многим ранијим епизодама цигарета ретуширана и замењена сламком.
   На ту причу ослонио се и Матје Боном, аутор албума из прошле године, поводом седамдесетогодишњице Таличног. Сам наслов „Човек који је убио Таличног Тома” указује да је Боном решио да потпуно измени концепцију стрипа, о цртежу да се не говори. Готово кроз цео стрип Талични се бори с недостатком дувана. На тај начин Боном је решио да каже шта мисли о том виду притиска на ауторе. Овај албум у Србији је издао „Весели четвртак”, свега неколико месеци после француске премијере, па не би ваљало пропустити прилику да се прочита ова историјска епизода.

Број: 3395 2017.