Да ли је Милански едикт, који је хришћанима дозволио слободу вероисповести, објавио цар Константин или је то учинио цар Галерије?
АНА
Суботица
Почетком 4. века хришћанство у Римском царству прихватао је све већи број људи и његово ширење више није било могуће зауставити. Бројни људи на високим положајима постајали су хришћани, којих је већ било у свим осталим друштвеним слојевима. Цар Константин, који је и сам вероватно био хришћанин, променио је политику према хришћанима и са савладарем Лицинијем 313. године донео Милански едикт. Овај указ допуштао је хришћанима, али и свима осталима, да следе веру коју желе, а то је царевима и свим њиховим поданицима требало да донесе наклоност Бога на небесима, а на земљи обједињавање различитих учења ради мира и јачања царства. Миланским едиктом хришћанство је изједначено с паганством, то јест, поштовањем различитих божанстава у Римском царству. Овај спис имао је значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије, последњи римски цар који је прогањао хришћане. Галерије је Едикт објавио са самртничке постеље. У њему даје опрост хришћанима који се, следећи своја уверења, нису покорили древним обичајима. У документу је стајало и ово:
„У име тога опроста, нека моле свога Бога за наше спасење, за спас Републике и за свој град, како би Република могла и даље посвуда да постоји јединствена, а они да би могли мирно да живе у својим домовима.”
Желим да знам зашто звезде Великих и Малих кола никад не залазе.
ЛАЗАР
Топола
Лако уочљива сазвежђа Великог и Малог медведа (Великих и Малих кола), на северној небеској хемисфери, често се користе за одређивање положаја брода на отвореном мору. Астрономи су одавно објаснили због чега ова сазвежђа никада не залазе испод хоризонта, односно не улазе у воде океана. Реч је, наиме, о циркумполарним звездама које стално круже изнад хоризонта јер им је деклинација (удаљеност од небеског екватора) већа од наших географских ширина.
Међутим, један стари грчки мит говори о богу прељубнику Зевсу који је своју љубавницу Калисто и ванбрачног сина Аркада пренео на небо, међу остале звезде, да их заштити од прогона своје љубоморне жене, богиње Хере. Преварена богиња није одустајала од прогона, али није знала где се у сазвежђу крију Калисто и Аркад, те је замолила бога и богињу мора, Океана и Тетиду, да свим сјајним и ужареним звездама ових сазвежђа забране улазак и освежење у хладним водама океана.
Шта је сологамија?
НАДА
Ћуприја
Однедавно у свету се бележи све више случајева сологамије илити самовенчавања. Особа која се одлучи на овакву врсту „заједнице” верује да остварује дубоку и значајну везу са самом собом, што води срећнијем и испуњенијем животу. С друге стране, противници сологамије тврде да је ова пракса само доказ нечијег самољубља и недостатка самопоуздања.
Иако самовенчавање није званично признато, расте број оних који му се приклањају. Међу њима је највише имућних жена које за самовенчавање позивају госте, приређују пријем, бирају свадбену торту.
Можете ли да ми објасните шта је арашибутерофобија?
ИСИДОРА БАЛШИЋ
Овај страх необичног имена јавља се код особа које се плаше да им се маслац од кикирикија не залепи за непце. Неки стручњаци верују да је повезана са страхом од гушења или страхом од свих лепљивих материја. Као у случају других фобија, и арашибутерофобија код људи може да буде слабије или јаче изражена. Тако појединцима не смета да узму мале залогаје маслаца од кикирикија, док други уопште не могу да га окусе. У тежим случајевима страх се проширује и на све друге производе који садрже кикирики.
Постоји ли посебна раса кратконогих мачака?
ЈУЛИЈАНА С.
Земун
Иако је међународна удружења углавном не признају, поједини љубитељи одушевљени су расом мачака препознатљивих по знатно краћим шапама од уобичајених. Стручњаци кажу да је заправо реч о генетском недостатку који приписују ахондроплазији, урођеном поремећају у стварању коштаног ткива који доводи до патуљастог раста и изобличавања скелета. То и јесте основни разлог што фелинолози, стручњаци за мачке, не признају ову расу. Иначе, приче о кратконогим мачкама годинама се појављују у различитим деловима света као, на пример, четрдесетих година у Великој Британији. Енглески ветеринар Вилијам Џонс тада је описао четири генерације патуљастих мачака. Многи верују да је ова раса настала заслугом Сандре Хокендел. Ова Американка је 1983. године сасвим случајно набасала на две скотне кратконоге мачке у Рејвилу, граду у америчкој држави Луизијани. Кад су се окотиле, само је одређен број мачића имао кратке шапе, на мајку. Довољно да се настави врста ових мјаукала које је Сандра Хокендел прозвала „манчкин”, по патуљастим ликовима из књиге (и филма) „Чаробњак из Оза”.
Да ли животиње кијају?
ДАЛИБОР
Београд
Делфини и китови немају рефлекс кијања зато што би то могло да буде опасно по њих – случајно би могли да у плућа унесу велику количину течности уколико би им се догодило да кину док су испод воде. Водоземци пак немају дијафрагму, тако да не могу да избацују ваздух довољном брзином да би кијање било иоле корисно. За разлику од њих, највећи број гмизаваца, птица и сисара може да кија.
Осим њих постоје и неке веома необичне животињске врсте које могу да кијају. Слепуља, на пример, увек кија када јој слуз запуши ноздрве. Чак и сунђери – који немају ни мозак ни нерве – умеју да у додиру с непријатним хемикалијама муњевито згрче читаво тело и потом га нагло опусте како би избацили воду из њега.
Зашто осећамо бол у грудима кад патимо?
НИКОЛА
Суботица
Патња знатно утиче на ниво хормона, што изазива знојење, дрхтање, мишићну напетост и стомачне тегобе. Неки хормони, нарочито адреналин, непосредно утичу на рад срца, при чему настаје бол у грудима. У најозбиљнијим случајевима стања су слична срчаном нападу и тада срчани мишић може да ослаби. Ово стање познато је под називом кардиомиопатија или „синдром сломљеног срца”.
Шта је метеоаларм?
МИЛАН, Београд
„Метеоаларм” је вебсајт који је заједнички покренула већина националних метеоролошких центара Европе, с циљем обавештавања становништва о несвакидашњим временским условима. Даје поглед на развој временских (не)прилика од 24 до 48 сати унапред и показује где би могло да буде невоља с временом. Првобитно је био намењен путницима на дужим путовањима по Старом континенту.
Постоје четири степена упозорења. Најнижи је зелени, који значи да нема бриге. Жути означава могућу опасност, али вероватно је да време неће донети веће невоље. Кад видите наранџасту боју, знајте да су лоше временске прилике врло могуће и да могу да нанесу већу штету и тешкоће у саобраћају. Црвена боја означава велику опасност: клима је таква да може да угрози животе и имовину на великом простору.У групи земаља које сарађују у раду „Метеоаларма” је и Србија.