Да ли морске животиње могу да добију декомпресиону болест?
ЈЕЛИСАВЕТА
Нови Бановци
Ако рониоци с велике дубине пребрзо изроне на површину, услед нагле промене притиска могу да оболе од декомпресионе болести. Она настаје када азот растворен у крви створи мехуриће пре него што се преко плућа избаци из тела. Тада долази до болова, оштећења ткива, а у тешким случајевима и до смрти.
Морске животиње, међутим, ову опасност углавном избегавају захваљујући посебном механизму. Како би открили о чему је реч, научници су, користећи компјутерску томографију, проучавали тела морских сисара у посебним коморама под притиском. Открили су да под високим притиском на великим дубинама долази до такозваног пасивног колапса плућних алвеола.
Под притиском воде ваздух се из алвеола, у којима се иначе одвија размена гасова, потискује у горње дисајне путеве ојачане хрскавицом, где размене гасова са крвљу нема. Тако се током зарона привремено прекида апсорпција азота у крвоток, па се спречава стварање опасних мехурића. Ипак, савремена истраживања показују да и морски сисари могу да оболе од декомпресионе болести уколико због стреса или буке (попут буке војних сонара) пребрзо и у паници изроне,
ВЕЉКО
Београд
Древне цивилизације које су прве мериле проток времена, попут вавилонске, усредсредиле су се на далеко веће мерне јединице – године, дане и часове. Њихово трајање израчунавале су на основу астрономских посматрања – пратећи излазак и залазак Сунца, кретање Месеца и положај Сунца на небу током године. Појава првих часовника омогућила је да се време дели и на мање делове. На латинском су се они називали pars minuta prima, „први веома мали део”, односно минут, и pars minuta secunda, „други веома мали део”, то јест „секунда”.
Угледајући се на Вавилонце (који су се угледали на Сумерце) и њихов сексагезимални бројевни систем (заснован на броју 60), учењаци су касније поделили сваки час на 60 минута, а сваки минут на 60 секунди. Тако је секунда одређена као „шездесети део шездесетог дела сата”, односно 1/3600 сата. Онда су уследиле друге дефиниције према соларном дану и тропској години, а данас секунду одређујемо као 9.192.631.770 периода зрачења (радијације) које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на нула степени келвина ,
Колико воћних бомбона треба појести да би се унело препоручених пет воћки на дан?
ВЛАСТА
Неготин
Претпостављамо да је питање постављено више у шали, јер воће не може и не треба да се замени бомбонама. Истина је да у њима има концентрисаног воћног сока, али у веома, веома малим количинама. Поједини произвођачи тврде да 15 кесица њиховог производа садржи количину витамина Це довољну да подмири наше дневне потребе.
Међутим, воће не садржи само витамин Це, већ и друге витамине, влакна и минерале, те је незаменљив део наше исхране. Ионако већина људи и не пати од недостатка витамина Це, а ако бисте појели десетак кесица бомбона, унели бисте огромну количину шећера, што би организму донело далеко више штете него користи.
Да ли нека животиња може да ствара музику?
МИЛИЦА
Краљево
Многе животиње у стању су да стварају звукове које бисмо могли да назовемо музиком, а у науци постоји грана која се бави проучавањем тих животињских способности – зоомузикологија. Од свих тих звукова нама је сигурно најпознатија птичја песма, али да ли је она стварно музика? Резултати једног истраживања из 2012. године показали су да се песме славуја не подударају с музичким скалама познатим западној култури, те се поставља питање да ли је музикалност птица у ствари само привид – макар за наше уши?
С друге стране, истраживачи са Института „Макс Планк” и „Корниш колеџа за уметност” 2014. године открили су упечатљиве сличности између наше музике и песме царића свирача, мале смеђе птице која живи у области Амазоније. Она даје предност складним интервалима у односу на нескладне, те радије пева савршене консонанце (октаве, чисте квинте и чисте кварте). Тако ствара деонице које људима звуче као заокружене мелодије, које би и сами могли да певуше или звиждућу.
Мужјаци грбавог кита такође стварају сложене мелодије, и то тоновима умногоме налик на људску музику. Њихове песме састоје се од делова који се понављају и завршетака сличних рими у стиховима. Зато не чуди да је албум „Песме грбавих китова” из 1970. године достигао платинасти тираж. А композиције разних надарених животиња, од ретких до неких већ изумрлих, можете да нађете на албуму „Утопија” исландске певачице Бјорк из 2017. године, као и на остварењу „Дивљи концерт” бубњара састава „Полис” Стјуарта Копланда и аудио-природњака Мартина Стјуарта из 2025. године. Уживајте.
Да ли би климатске промене могле да претворе Земљу у Венеру?
МИЛАН ИЛИЋ
Чачак
Атмосфера Венере сачињена је од 96 одсто угљен-диоксида, који на површини ове планете изазива моћно дејство стаклене баште. Због тога се температуре на Венери крећу око 450 степени Целзијуса. У Земљиној атмосфери у овом тренутку угљен-диоксид чини свега 0,0432 одсто укупне количине гасова, док осталих гасова стаклене баште има тек у траговима.
Иако се присуство тих штетних гасова повећава због сагоревања фосилних горива, ми смо и даље прилично далеко од паклених температура Венере. Чак и када бисмо сагорели све залихе фосилних горива на Земљи, просечна годишња температура порасла би за „свега” десет степени Целзијуса. У поређењу са Венерином врелином то је прилично скромно, али би и такво повећање температуре код нас ипак имало кобне последице, настале би нове пустиње, изумирао би биљни и животињски свет и море би се подигло за 65–70 метара.
Зашто су нам штенци толико симпатични?
МОМИР
Чачак
Несразмерно велике уши, огромне знатижељне очи, носићи као дугмићи – штенци имају много физичких одлика које топе срца. Кад их угледамо, измаме нам осмех и осећања нас преплаве, баш као кад видимо бебе.
Кад нам неспретни покрети и безазленост привуку пажњу, у мозгу се активирају центри задужени за награђивање, саосећање и сажаљење. Код људи (али и код других животиња) такав нагон није случајан, већ се с временом развијао и преносио с колена на колено. То је важна еволутивна предност захваљујући којој су веће шансе да нови нараштај преживи.
Будући да смо на децу и њихова осећања толико осетљиви да излазимо у сусрет свим њиховим жељама, не чуди што су резултати истраживања показали да су људима најсимпатичнији штенци стари осам недеља – баш у оном добу у ком их мајке остављају да се сами о себи старају.
Негде сам прочитао да су жути зуби снажнији од белих. Да ли је то истина?
ЗОРАН ИЛИЋ
Нови Сад
Боја зуба није мерило њиховог здравља. Најснажнији су, наравно, здрави зуби, а они природно никада нису бели као хартија или дирке клавира. Ако је ваш осмех за неколико нијанси тамнији, немате разлога за бригу.
Зубна глеђ је полупровидна и плавичасто-бела, док је слој испод ње, дентин, природно жут. Пошто светлост пролази кроз глеђ, здрави зуби природно имају светложуту или сивкасту нијансу. Генетски дебљи дентин чини зубе жућим, али им и даје одличну потпору, међутим, то не значи да су такви зуби отпорнији на каријес од оних светлијих.
Опасност за зубе наступа уколико жутило настане услед накупљања плака и каменца или ако се глеђ истањи услед дејства киселина или шкргутања зубима, па дентин постане видљивији. Наравно, на боју зуба утичу и кафа, цигарете, метаболички поремећаји, као и старење.
Редовно чишћење и полирање код стоматолога безбедни су и пожељни. С друге стране, агресивно избељивање на своју руку може трајно оштетити глеђ и изазвати осетљивост и бол.
Зашто је телу потребна со?
МЛАДЕН
Смедерево
Људи не могу да преживе без соли јер је она од суштинске важности за одржавање равнотеже течности у телу, рад нервног система и грчење и опуштање мишића. Но, количина соли која нам је потребна веома је мала: мања од четвртине кафене кашичице дневно. Наравно, готово сви људи на планети уносе више соли од тога, а Светска здравствена организација не препоручује више од пет грама дневно (отприлике једна кафена кашичица). Све преко тога може да буде веома опасно по здравље – па чак и живот – нарочито за особе с високим крвним притиском. Најбољи начин да се смањи унос соли јесте да се једе мање индустријски прерађене, а више хране коју сте сами припремили.