Да ли нека животиња може да ствара музику?
МИЛИЦА
Краљево
Многе животиње у стању су да стварају звукове које бисмо могли да назовемо музиком, а у науци постоји грана која се бави проучавањем тих животињских способности – зоомузикологија. Од свих тих звукова нама је сигурно најпознатија птичја песма, али да ли је она стварно музика? Резултати једног истраживања из 2012. године показали су да се песме славуја не подударају с музичким скалама познатим западној култури, те се поставља питање да ли је музикалност птица у ствари само привид – макар за наше уши?
С друге стране, истраживачи са Института „Макс Планк” и „Корниш колеџа за уметност” 2014. године открили су упечатљиве сличности између наше музике и песме царића свирача, мале смеђе птице која живи у области Амазоније. Она даје предност складним интервалима у односу на нескладне, те радије пева савршене консонанце (октаве, чисте квинте и чисте кварте). Тако ствара деонице које људима звуче као заокружене мелодије, које би и сами могли да певуше или звиждућу.
Мужјаци грбавог кита такође стварају сложене мелодије, и то тоновима умногоме налик на људску музику. Њихове песме састоје се од делова који се понављају и завршетака сличних рими у стиховима. Зато не чуди да је албум „Песме грбавих китова” из 1970. године достигао платинасти тираж. А композиције разних надарених животиња, од ретких до неких већ изумрлих, можете да нађете на албуму „Утопија” исландске певачице Бјорк из 2017. године, као и на остварењу „Дивљи концерт” бубњара састава „Полис” Стјуарта Копланда и аудио-природњака Мартина Стјуарта из 2025. године. Уживајте.
Зашто гледамо непознате људе у очи када пролазимо поред њих?
АЛЕКСАНДРА РАЈКОВИЋ
Неготин
Остваривање везе погледом саставни је део друштвеног понашања код људи. Чак и бебе старе неколико дана воле да гледају у лица која се надвијају над њима. Када једна особа погледа другу, ставља јој до знања да је заинтересована за њу у друштвеном смислу и да можда жели да разговара. Наравно, не можете да знате да ли неко има жељу да ступи у додир с вама ако и ви не гледате у њега. Зато људи у пролазу често несвесно гледају у непозната лица. Истраживање спроведено у неколико студентских домова у САД показало је да гледање незнанаца ствара осећај веће друштвене повезаности и смањује усамљеност. Истовремено, ако неко избегне наш поглед или гледа „кроз нас”, стећи ћемо утисак да смо друштвено изопштени, што ће нам изазвати благу нелагоду.
Зашто се смешимо?
ВЛАДАН
Сомбор
Наш осмех није тако једноставан као што изгледа. Најчешће се објашњава као друштвени знак којим другима показујемо позитивна осећања и добре намере. Међутим, према неким истраживањима, од 19 врста осмеха само шест се јавља када нам је пријатно или када се добро забављамо. Остали настају када осећамо бол, непријатност, нелагоду, потчињеност, ужас, па чак и очај. Осмех некад изражава и презир, бес или неверицу.
Истраживачи који су проучавали изразе лица такмичара у борилачким спортовима пре почетка меча утврдили су да су они који су се више смејали имали веће шансе да изгубе. Сматра се да је у таквим приликама осмех одавао осећај ниже вредности и страх који из њега проистиче.
Важно је разликовати искрен, невољан осмех, код којег се кожа око очију упадљиво набира, од извештаченог, лажног осмеха, који свесно намештамо како бисмо саговорнику представили да смо задовољни, срећни или да му указујемо поштовање. Код таквих „стратешких” осмеха кожа око очију се мање бора.
Да ли је истина да је Сахара некада била насељена?
АЛЕКСАНДАР
Суботица
Тешко је замислити, али Сахара је више од четири хиљаде година била зелена, плодна и настањена. Да је око 6000. године пре наше ере данашња пустиња сасвим другачије изгледала, сведоче бројни пећински записи и цртежи. Највише ових повесних сведочанстава налази се на граници између Алжира, Нигера и Чада. На обронцима високих планина расле су густе шуме. Долине, испресецане бројним воденим токовима, биле су савршено станиште многим животињским врстама и прави рај за људе који су долазили са југа и свој живот бележили на зидовима пећина. Од 4000. године пре наше ере мотиви на цртежима су се променили – више није било само ловаца већ и пастира и погнутих земљорадника на њивама. Прекомерно искоришћавање пашњака и промена климе постепено су мењали изглед Сахаре: од зелених предела, преко степе – до пустиње. Већ 2000. године пре наше ере Сахара је остала без становникa.
Зашто је телу потребна со?
МЛАДЕН
Смедерево
Људи не могу да преживе без соли јер је она од суштинске важности за одржавање равнотеже течности у телу, рад нервног система и грчење и опуштање мишића. Но, количина соли која нам је потребна веома је мала: мања од четвртине кафене кашичице дневно. Наравно, готово сви људи на планети уносе више соли од тога, а Светска здравствена организација не препоручује више од пет грама дневно (отприлике једна кафена кашичица). Све преко тога може да буде веома опасно по здравље – па чак и живот – нарочито за особе с високим крвним притиском. Најбољи начин да се смањи унос соли јесте да се једе мање индустријски прерађене, а више хране коју сте сами припремили.
Да ли аутизам постоји код животиња?
МИЛИЦА
Београд
Аутизам је неуроразвојни поремећај који се јавља искључиво код људи. Неки дијагностички показатељи, као што је кашњење у развоју говора, не могу се непосредно применити на животиње. С друге стране, животиње могу да испоље особине које подсећају на аутизам, на пример склоност ка понављању истих радњи или неуобичајено друштвено понашање.
Код неких животиња могу се уочити избегавање контакта очима, незаинтересованост за друге животиње или људе, изражена потреба за устаљеним редом и тешко прихватање промена. Бул-теријери су, рецимо, посебно склони упорном јурцању за сопственим репом, што стручњаци понекад пореде с окретањем око своје осе, особеним за неке видове аутизма код људи.
Зашто веш лепше мирише кад се суши на отвореном?
МИЉАНА
Панчево
Осим ако сву своју одећу не перете на 90 степени Целзијуса (што никако не препоручујемо), након прања остаће много живих бактерија заробљених у влакнима тканине.
Када веш сушимо у затвореном простору, дуже се суши, што преосталим бактеријама даје мало више времена да се размножавају. Онда одећа изгуби ону потпуну свежину и поприми благи, препознатљиви мирис влаге.
Када веш раширимо напољу, захваљујући струјању ваздуха и сунчевим зрацима, знатно се брже осуши него негде у затвореном. Уз то, ултраљубичасто зрачење један је од најбољих убица бактерија на свету. У пролеће и лето одећа која виси напољу покупи пријатан мирис органских једињења која испуштају биљке, те постане још мириснија.
Зашто и како настаје роса?
МИЛИЦА
Смедерево
У току дана вода испарава из река и језера, а биљке је преко корена извлаче из тла, подижу и преко лишћа испуштају у атмосферу. Када падне вече, ваздух се хлади и више не може да задржи сву ту водену пару. У додиру са охлађеним тлом, биљкама и другим површинама, вишак паре се кондензује – прелази у течно стање. Тако настају блиставе водене капи које изјутра видимо на трави. Овај процес се дешава кад су ноћи ведре и мирне, без облака и ветра који би спречили хлађење површина близу тла.