Ко су адвентисти?
МИША АРСЕНИЈЕВИЋ
Лајковац
Адвентистима се називају следбеници појединих протестантских верских заједница које верују у долазак (лат. adventus – ’долазак’) Исуса Христа на Земљу и његову владавину од хиљаду година. У 18. и 19. веку адвентисти су се проширили по Европи и Америци. Нарочито захваљујући проповедима америчког свештеника Вилијама Милера (1782–1849), они су у САД основали Хришћанску адвентистичку цркву. Милер је прорицао крај света и Христов долазак 1843/4. године. Њихову најраспрострањенију заједницу чине суботари.
Зашто женке неких сисара, као што су слонице, имају млечне жлезде на предњем делу тела? Зар то није одлика само примата?
АЊА из Бечеја
Познато је да примати, ред из подразреда виших сисара који обухвата лемуре и мајмуне, углавном рађају по једно младунче и имају само пар млечних жлезда, смештених у предњем делу тела. Неки други сисари, који на свет такође доносе по једно младунче, попут китова и фока, имају један пар млечних жлезда између препона или виме с две или четири жлезде. Такви су, рецимо, копитари.
Постоји ли правило које одређује положај млечних жлезда на женкином телу? Искуство показује да то зависи од онога како је младунчету најлакше да дође до млека. Копитарима је стомак тањи ка задњим ногама, па је виме ту смештено да би младунцу био олакшан приступ храни. Код слонова је обрнуто: бебама је много згодније да до хране дођу између мајчиних предњих ногу. Да би се нахранило, слончету је довољно само да подигне сурлу.
Може ли гром који удари у песак стварно да створи стакло?
ГОРДАНА
Београд
Да. То се дешава када гром удари силицијум-диоксидни или кварцни песак. Том приликом се температура лако попне на више od 1800 степени Целзијуса, због чега се топе зрна песка. Истопљена зрна стварају, такорећи, цеви које се простиру и до неколико метара под земљом и прате путању грома. Те цеви се називају фулгурити или „окамењени громови”. Споља су груби због неистопљених зрна која су се слепила на површини, али су изнутра глатки и стакласти.
Зашто нам се очи суше?
ВИОЛЕТА
Горњи Милановац
Очи прекрива танак слој течности који им површину чини потпуно глатком, спречавајући сметње у виду, а излучују је рожњача и сузне жлезде. Када се не лучи довољно суза или ако се не трепће довољно, настаје поремећај који се назива синдром сувог ока – стручно, ксероофталмија. Трептање је веома важно због тога што сузе саме од себе не могу довољно брзо да се размажу по изложеном делу очне јабучице, те би се услед испаравања око потпуно осушило, и то за веома кратко време.
Вожња, читање или гледање у екран рачунара умањују учесталост трептања, те не би требало предуго упражњавати ништа од наведеног. Количина суза опада с годинама, а томе некад доприноси и дуготрајно ношење сочива и операције ока.
Зашто се умарамо?
САЊА ГРЧИЋ
Сурчин
Умор и глад су знаци којима нас организам упозорава. Осећај поспаности стварају нивои хормона аденозина и мелатонина, који се постепено нагомилавају током дана. Сан је важан за обнову и раст ткива и за памћење, за очување енергије.
Примера ради, телесна температура веверица у стању хибернације с времена на време расте, што им омогућава прелазак из зимског у обичан сан. Ова појава показује да је сан активан поступак на који је важно потрошити енергију, чак и за животиње у зимском сну.
Када је Свети Сава почео да се слави као школска слава?
БОЈАН из Блаца
Први писани траг о школској прослави Светог Саве потиче из 1734. године и налази се у Народној библиотеци у Бечу. Реч је о уџбенику за 3. и 4. разред Српско-латинске школе у Сремским Карловцима из ког може да се прочита да те године на дан Светог Саве, 14. јануара (по старом календару), није било наставе већ су се ђаци позивали да се за велики празник моле великом светитељу и просветитељу. Кнез Михаило Обреновић уредио је законом од 13. јануара 1841. године (27. јануар по новом календару) да се у Србији сваке године обавезно слави Свети Сава као школска слава.
Занима ме да ли људи подједнако користе оба ока?
РАНКО
Голубац
Научници су утврдили да она рука коју људи више употребљавају утиче и да се и други органи с те стране више користе. Тако дешњаци, рецимо, чешће жваћу на десној страни вилице. Али што се тиче очију, то је посебан случај.
Ту обе половине мозга анализирају визуелно поље сваког ока. Десна половина прима податке из леве половине видног поља, док лева половина то чини из десне половине видног поља оба ока. На овај начин мозак прима четири посебне групе података. Међутим, и поред овакве поделе посла, код људи се јавља тежња да се у одређеним приликама више служе једним оком када, рецимо, користе фото-апарат, када нишане, када предмете посматрају кроз микроскоп или телескоп.
Када гледам у ноћно небо, звезде као да трепере. Занима ме како се то догађа.
НАТАЛИЈА
Власотинце
Осим Сунца, остале звезде су толико далеко од наше планете да нам, чак и када их посматрамо кроз телескоп, изгледају као светлуцаве тачкице. Тада у ствари силовита кретања ваздуха у атмосфери преламају светлост, па нам изгледа као да долази из различитих праваца. Зато и изгледа као да звезда трепери, односно да јој се степен осветљености и положај на ноћном небу мењају.