Да ли је тачно да се неке бебе рађају са зубима?
НЕБОЈША
Мостар
Две врсте зуба ничу преурањено: натални су присутни при рођењу, а неонатални су избијају у првих месец дана бебиног живота. Обично су то два доња средишња секутића. Ова ретка појава понекад се везује за одређена медицинска стања, али се у већини случајева јавља код потпуно здравих беба. Рани млечни зубићи ретко стварају сметње; ипак, вађење се препоручује ако отежавају дојење или ако је зуб толико лабав да постоји опасност да ће га новорођенче, уколико испадне, прогутати и загрцнути се.
Желео бих да сазнам нешто више о дуријану, који многи називају „смрдљиво воће”.
МИЛОШ ЛАКОВИЋ
Краљево
Ова биљка је веома цењена у југоисточној Азији, где се назива краљем воћа. Тајланд је један од њених највећих извозника. Постоји тридесетак познатих врста дуријана, од којих неке рађају јестиве плодове. Они су и те како – до три килограма тежине, а укус многи описују као слаткаст, док је за друге оштар и слан.
Дуријан је препознатљив по љусци прекривеној бодљама и по врло реском и неугодном мирису, који се пореди с мешавином терпентина, трулог лука и отпадних вода. Зато је и добио надимак „смрдљиво воће”. Штавише, смрад је толико јак да је у неким деловима света забрањено уносити дуријан у јавни превоз, хотеле и на аеродроме.
Која је најскупља кафа на свету?
НЕНАД
Крупањ
Најскупља кафа на свету зове се Kopi luwak и производи се у Индонезији. Позната је и као „цибеткина кафа”. Њена висока цена последица је необичног начина производње. Азијске цибетке, које по изгледу подсећају на мачке, у прашумама се хране бобицама кафе. Како сваре меснати део плода, а тврда зрна остају несварена, сакупљачи их издвајају из измета, обрађују и продају.
У пробавном систему цибетки налазе се посебни ензими који утичу на укус зрна. Захваљујући томе, као и чињеници да се годишње произведе тек мала количина ове посебне кафе, цена по килограму креће се између 650 и 1700 долара. Иначе, Индонежани пре доласка холандских освајача нису пили кафу. Нови господари земље направили су засаде кафе за своје потребе, док их је домаће становништво обрађивало.
Да ли је тачно да звечарке виде и ноћу?
СВЕТЛАНА
Уб
Ове змије имају посебне јамице (прорезе) између очију и ноздрва са бројним нервним завршецима који делују као изузетно тачни топлотни пријемници. Опажају и најслабије зрачење топлокрвних бића, попут мишева и птица. То звечаркама омогућава да ноћу осете плен, реагујући на температурну промену мању од 0,002 Целзијусова степена.
Управо због ових удубљења на глави, која се често називају и термичким очима, звечарке припадају породици змија познатих као јамичарке.
Која се то битка назива Даном харинги?
ЕНА
Нови Бечеј
Огромна јата харинги насељавају северне воде Атлантског океана и Северно море. Мада делују безазлено, ове рибе су одиграле кључну улогу у једној од најнеобичнијих битака Стогодишњег рата (1337–1453), који су водиле Енглеска и Француска.
Све се одиграло 12. фебруара 1429. године, али не на мору, него на прашњавом путу код села Руврај у близини Орлеана. Енглеска војска је опседала Орлеан, а како се ближио васкршњи пост, из Париза им је послат конвој од око 300 кола пуних хране – претежно буради с усољеним харингама. Међутим, Французи су, уз помоћ шкотских савезника, решили да га пресретну.
Видевши да је надјачан, енглески војсковођа сер Џон Фастолф наредио је војницима да од запрежних кола направе кружно утврђење. Када су Французи напали, Енглези су их засули стрелама из заклона од буради. Утом је бурад попуцала, а хиљаде усољених харинги расуле су се по пољу. Поприште битке данима је мирисало на рибу, па је тако овај сукоб остао запамћен као „Дан харинги” и „Битка за харинге”.
Ко се први досетио да аутомобилске гуме напуни ваздухом?
БИЉАНА
Нови Сад
Прве пнеуматичке гуме (испуњене сабијеним ваздухом) осмислио је и произвео Шкот Роберт Вилијам Томсон 1847. године. Четрдесетак година касније, 1886. године, направљен је први аутомобил, али је прошло још скоро десет година пре него што су се овакве гуме нашле на једном.
Године 1895. произвођач бициклистичких гума, Парижанин Едуар Мишлен, ставио је гуме испуњене ваздухом на свој аутомобил којим се такмичио у трци Париз–Бордо–Париз. Колико је овај изум у то време био непоуздан, најбоље показује податак да је на стази дугој нешто више од 1200 километара морао да замени гуме чак 22 пута – у просеку на сваких 54,5 километара.
Зашто је сабљасти тигар имао велике очњаке?
НИКОЛА
Јаково
Данашњим дивљим мачкама очњаци попут оних код сабљастог тигра потпуно су сувишни – не лове оне слонове. Плена средње величине, попут газела, има у изобиљу, а такав плен је лакше савладати.
Али замислимо да током наредних хиљада година клима постане хладнија. У таквим условима, биљоједима средње величине било би тешко да преживе. Мале животиње скривале би се у својим јазбинама, док би крупне, захваљујући телесној маси, лакше одолевале хладноћи.
Месоједи, попут медведа, тада би били приморани или да спавају зимским сном или да лове у суровим условима. Сваки пут када предатор улови слабијег члана крда, он учествује у еволуцији – наредне генерације тих животиња су крупније, снажније и издржљивије.
На крају, зверима преостаје само једно – да се суоче са дивовима као што су мамути или длакави носорози. Да би велике мачке имале икакву шансу против таквих грдосија, природа им је подарила неопходно оружје – очњаке дуге попут сабљи.
Ко је био Франц Миклошич?
ДРАГАНА из Земуна
Франц Миклошич (1813−1891) био је велики словенски филолог, доктор права и филозофије, утемељивач бечке филолошке школе, професор на славистичкој катедри Бечког универзитета и тамошњи ректор. Сматра се оцем упоредне граматике словенских језика. Штавише, након бројних радова из области компаративне фонологије, морфологије и синтаксе, крунисао је та истраживања четворотомном „Упоредном граматиком словенских језика”. Објавио је речник старословенског језика и етимолошки речник словенских језика. Захваљујући њему, словенска филологија добила је заслужено место у индоевропеистичким студијама.
За нас је нарочито значајан Миклошичев многострук допринос србистици. Године 1856. по Далмацији и Црној Гори сакупљао је старе српске повеље и писма, која су угледала светло дана у велелепном издању Monumenta Serbica, посвећеном мецени, кнезу Михаилу Обреновићу. Како је пола века касније истакао Ватрослав Јагић, Миклошичев ученик и наследник, ово је извор непроцењив не само за историју српскога језика него и за политичку и културно-правну повест српског народа.
Писао је о много српској епици, у коју се заљубио док је пријатељевао с Вуком Караџићем. Као једини Словенац, потписао је Бечки књижевни договор 1850. године. Водио је редовну преписку са Ђуром Даничићем и Стојаном Новаковићем. Био је члан европских академија, па и Српске краљевске академије. Носилац је бројних одликовања, укључујући и Орден Светог Саве првог реда.