Зашто оморика цвили?
ЈАДРАНКА
Суботица
Познато је да се, кад јачи ветар захвати дрво оморике, око њега чују звуци налик на цвиљење. Према легенди из античког времена, оморика је нимфа Питис коју је земља претворила у дрво. Лепу нимфу прогонио је Бореј, љубоморни бог северног леденог ветра, па кад год својим хладним дахом обгрли и повије гране дрвета, њена душа болно зацвили.
Природњаци за ову појаву, наравно, имају другачије објашњење. Звук који се шири око дрвета потиче од његове висине, тананости стабла и распореда грана на њему. У горњем делу стабла гране су окренуте навише, средње се простиру готово водоравно, а у најнижим деловима пониру ка земљи.
Где има више воде, у снегу или у киши?
ЗОРАНА
Пирот
Запремински гледано, киша носи више воде од снега, јер је густина воде у течном стању око десетак одсто већа него у чврстом стању. Сем тога, кишне капи се стапају пошто падну на земљу, док снежне пахуље остају раздвојене и гомилају се остављајући између себе заробљене ваздушне џепове .
Од када постоји обичај да младожења преноси невесту преко кућног прага?
ПРЕДРАГ
Пожаревац
Обичај да младожења преноси невесту преко кућног прага потиче из старог Рима. Био је то само мали део иначе сложеног свадбеног обреда. Наиме, по завршетку свадбеног ручка све званице би се окупиле и у поворци пратиле младенце до младожењине куће. Када би стигли надомак новог дома, невеста би праг прекрила вуненом марамом, премазавши га претходно уљем и машћу. Затим би младожења узео невесту у наручје и пренео је преко прага, како не би случајно ногом дотакла под и, од узбуђења, закорачила у нови дом левом ногом. Римљани су то сматрали проклетством. Ако би невеста ушла у кућу левом ногом, то је значило да је не прихватају кућна божанства. И брак би онда био несрећан.
Kада је настао први фен за косу?
ЈАСНА
Ниш
Од давнина су жене бринуле о лепоти својих фризура. Древне Египћанке чак су покушавале да своју тамну косу некако посветле. Излагале су косу Сунчевим зрацима, натапале је лимуновим соком, прахом од сушене кане... А сушење косе било је природно, на сунцу.
Уређај помоћу кога се сушила коса означио је праву револуцију у вештини обликовања фризура. Тада је до пуног изражаја дошла умешност фризера. Прве електричне, кућне хаубе за косу појавиле су се у продаји двадесетих година прошлог века. Изумитељем електричне сушилице за косу сматра се Француз Александар Годфроа, фризер који је направио електричну сушилицу и први је применио у свом салону 1890. године. Од тог дана жене су брже долазиле до жељеног облика фризуре. Од тада па до данашњих дана некадашње хаубе, а потоњи фенови за косу, мењају се и усавршавају да би људи што брже и безбедније осушили косу, не наносећи себи опекотине по кожи главе.
Желео бих да сазнам нешто више о предметима од печене глине које се називају мајолика.
ДРАГАН
Нови Сад
Мајолика или фајанс керамички је производ од печене глине превучене непровидном глеђи. Назив (итал. Maiolica) потиче од италијанског имена за највеће шпанско острво у Балеарима, Мајорка, где је од 9. века цветала маварско-шпанска производња глеђосане керамичке робе. Назив фајанс потиче од француског имена (faiance) италијанског града Фаенце у коме се такође производило познато посуђе ове врсте.
У 15. веку италијански вајар Лука дела Робија (1400–1481) направио је у Фиренци чувене рељефе у мајолици с ликовима Богородице. Њему се приписује и проналазак непровидне, оловне глеђи разних боја, особене за мајолику.
За производњу мајолике употребљава се глина с много кречњака. Обликовани предмети од мајолике превлаче се оловном глеђи која је непровидна, јер јој је додат калајни оксид. Такви предмети пеку се два пута – најпре без глеђи, а потом, после умакања у кашасту глеђ. Од мајолике се израђују посуде, вазе, плочице за облагање зидова купатила и кухиња, каљеве пећи...
Да ли бисте могли да напишете нешто више о болеру?
ДУШАН
Нови Београд
Болеро је народна шпанска игра у трочетвртинском такту, настала у другој половини 18. века. Једно време сматрала се главном националном игром ове земље. Болеро су играли уз пратњу гитаре, кастањета и уз песму. Најчешће су два плесача (понекад и само један) изводили врло сложене кораке и брзе покрете, као и скокове, завршавајући игру са рукама изнад главе.
Временом је болеро као народни плес заборављен, осим у Кастиљи и Андалузији. Међутим, прави процват ова игра доживела је у компонованој, такозваној озбиљној музици. Болеро који је највише извођен написао је француски композитор Морис Равел 1928. године.
Која је највећа област планинских пашњака на Балкану?
БАНЕ
Панчево
Шарпланинска пашњачка област на тромеђи Србије, Македоније и Албаније највећа је на Балкану и протеже се у дужини од чак 195 километара. Такав непрекидни ланац пашњака јединствен је у Европи. Око 30 одсто места за испашу у овој области налази се изнад горње границе шума, док су остала пашњачка места у шумској зони. Поред тога, шарпланинска област пашњака богата је водом, што је изузетно значајно за развитак сточарства.
Драги Забавниче,
Волео бих да ми решиш недоумицу. Да ли је блавор гуштер или змија?
НЕБОЈША, Београд
Блавор је змијолики гуштер из породице слепића. Својствено им је да немају ноге и да им више од половине тела чини реп, због чега не чуди што их понекад мешају са змијама. Блавор је жућкасто-мрке боје и може да достигне дужину до једног метра. Са обе стране цревног отвора има закржљале остатке задњих ногу, а испод коже остатке кукова и плећа.
Врло је брз и покретљив, што му помаже да се лакше дочепа плена, а то су најчешће други гуштери, пужеви, скакавци и други инсекти, птичја јаја, чак и понека змија. Блавор најчешће настањује отворена подручја ливада и поља, и грмље. Живи у јужном делу Балканског полуострва, као и у Турској.