Молим вас да ми напишете нешто о чувеној јапанској планини Фуџи.
Дивна, Пожаревац
Фуџи или Фуџијама вулканска је планина на острву Хоншу, 90 километара западно од Токија. Са 3778 метара то је и највиши врх у Јапану. Реч је о правилно грађеној купастој планини с дубоким кратером на врху.
Шумовите падине Фуџија убрајају се у подручја са највише птица у Јапану. Највиши делови (изнад 3000 метара) имају оскудно растиње полегло од јаког ветра, а сам врх покривен је снегом десет месеци. Високо постављена метеоролошка станица посебно је важна за праћење кретања ветрова разорне снаге. Фуџи је место ходочашћа многих Јапанаца који је сматрају светињом.
Молим вас да ми одговорите шта је игапо?
Ирена, Крагујевац
У бразилској Амазонији, уз обале река, на подручјима која су током целе године влажна или поплављена развила се мешовита шума игапо. Висина стабала овде достиже двадесетак метара, а крошње различитог дрвећа надвијају се над водом. При повлачењу воде, после поплава, нестају велики делови игапа. Подлокане обале се обрушавају, а у воду падају стабла која река односи. Шума непрестано нестаје и стално расте нова. Ширина игапа уз веће реке достиже од 30 до 40 километара.
Можете ли да ми кажете који је водопад највиши на свету?
Дарко Спасић
Највиши водопади на свету су Анђеоски водопади у Венецуели, који падају с висине од 979 метара. На језику древног индијанског народа овог краја њихово име гласи Kerepakupai meru. Налазе се на маленој реци Чурун у националном парку Канаима у венецуеланској провинцији Боливар. Вода се претвара у измаглицу пре него што падне на земљу.
Трагајући за рудним налазиштима, водопаде је сасвим случајно угледао и откриће обелоданио амерички пилот Џими Ејнџел 16. новембра 1933. године, па су име добили по његовом презимену (енг. аngel – „анђео”).
Да ли, осим јагодица на прстима, постоје и други отисци који су јединствени за сваког човека?
Јован, Ваљево
Јагодице на прстима, длан, али и табани остављају трагове који су јединствени и непроменљиви код сваке особе. Наиме, кожу на длановима, прстима и табанима чине „папиларни таласи”, бразде видљиве и голим оком. Оне стварају јединствене шаре састављене од спирала, острваца, рачви и кривина. Видљиви већ на фетусу, ови знаци остају током целог живота мењајући само величину како растемо.
Препознавање човека на основу отисака табана ипак није толико уобичајено зато што се на те трагове у истрагама ретко наилази. Много су чешћи трагови прстију или длана, који се проучавају још од 1700. године.
Постоје, затим, и отисци чија јединственост није научно доказана и прихваћена, али се користе. На пример, усне, које такође имају особене наборе и остављају траг на чаши. Отисци ушију користе се за утврђивање идентитета у англосаксонским земљама и Швајцарској. Могуће је открити човека и захваљујући загрижају – траговима зуба (посебно ако имају неку неправилност), али и изгледу дужице ока, такође јединствене.
Можете ли да ми објасните шта је „бејби-бум” генерација?
Јелена, Аранђеловац
Припадник бејби-бум (baby boom) генерације, односно „бејби-бумер”, јесте особа рођена између 1946. и 1964. године. После Другог светског рата, у наредне две деценије, забележен је повећан прираштај новорођенчади. По свој прилици, након страхота рата, кад је уследило мирно раздобље, брачни парови лакше су одлучивали да прошире породицу. Такође, бејби-бумом се назива свако раздобље кад је уочљив повећан природни прираштај. Тако је у свету забележен такозвани „ехо бејби-бум” (1982–1995) кад су за велики прираштај били заслужни некадашњи бејби-бумери рођени у послератном периоду.
Кад гром удари о морску површину, да ли поубија рибе које су се затекле баш на том месту?
Даница из Пожаревца
Срећом по рибе и остале становнике мора, водена маса распростире по површини електрицитет грома. Захваљујући томе, ништа се неће десити рибама које се затекну у води. Али, ако се човек затекне на путу којим се електрицитет грома креће ка земљи, неће имати исту срећу. Неки стручњаци саветују да би можда било паметно да човек који се затекне у олуји стоји на једној нози чим види муње које парају небо. Искуство је показало да несрећне краве које се у олуји сакрију под велико дрво страдају јер им електрично пражњење уђе кроз једну и поново се приземљи кроз другу ногу.
Занима ме кад су почели да се воде бродски дневници.
Данијел, Краљево
Први прави бродски дневник водио је Кристифор Колумбо 1492. године док је бродом Санта Марија путовао преко Атлантског океана. Пре њега заповедници бродова нису имали посебну бележницу у коју би уписивали све догађаје на броду и око њега, већ само опште написе на посебним листовима. Колумбо је био први морепловац-заповедник брода који је, поред правог, водио и лажни бродски дневник.
Наиме, посади је на почетку путовања рекао да ће у пловидби на запад угледати копно после 1296 километара, док је у прави бродски дневник уредно уписивао стварно пређени пут. Међутим, како није било копна на видику, Колумбо је уплашеној и готово побуњеној посади показао лажни бродски дневник с уписаним умањеним пређеним путем, умирујући морнаре да ће копно угледати за десетак дана, што се и догодило.
Kако се прави пиће кашири, за које сам чула да га радо пију Индијанци у Амазонији?
Маја Митић
За Индијанце у Амазонији кашири је најцењеније пиће и зато га често нуде гостима. Али, готово да нема белца коме није позлило кад је сазнао како се кашири спрема.
У делу „Зачуђујући Амазон” амерички природњак и дечији писац Вилард Прајс (1887–1983) то је овако описао: „Жене жваћу печени слатки кромпир (батат), али те залогаје не прогутају, већ испљуну у велику зделу. Задатак пљувачке је веома важан: она постиче врење. Пошто стоји два дана, кашири постаје јако алкохолно пиће. Тада му се додају сокови палминих плодова, ананаса и шећерне трске и тако се служи. Странац који одбије пиће не вређа само своје домаћине већ ставља на коцку и сопствени живот”.