ПРЕДСЕДНИКУ У ЧАСТ!

Да ли је тачно да је једна нова животињска врста добила име по Бараку Обами?

РАДОМИР ПАВИЋ

Краљево

Десет новооткривених животињских врста названо је по бившем председнику САД (2009–2017). Једна врста сићушног паука, Aptostichus barackobamai, затим лишај нађен у Калифорнији Caloplaca obamae, врста пчеле Lasioglossum obamai. Необична птица Nystalus obamai, која живи у амазонској прашуми, добила је име по Обами у знак признања његовом залагању за екологију. Риба Tosanoides obama може да се нађе само у заштићеном парку природе Папаханаумокуакеа на Хавајима, који је 44. председник САД званично проширио на 1.508.870 квадратних километара учинивши га највећим на планети.
   Око 45 милиметара дуга риба Etheostoma оbama такође носи његово име, док је назив афричке врсте Teleogramma obamaorum у множини јер се односи и на Обамину супругу Мишел, у знак захвалности за то што су се борили за боље образовање на Црном континенту. Кад су амерички научници с Универзитета Јејл и Харвард нашли фосил давно изумрле врсте гуштера, учинило им се да због великих, правилних зуба подсећа на Обаму. Зато су га назвали Obamadon gracillis.
   Најзад, и две врсте црва понеле су његово име. Прва, Paragordius obamai, нађена је у Кенији 2012. године, док је друга откривена прошле године у Малезији. Baracktrema obamai напада тело једне врсте корњача, а научник који му је дао име сматра да би Обама, без обзира на паразитску природу свог „имењака”, требало да буде почаствован.

Број: 3406 2017.

РУСООВА ДЕЦА

Да ли је тачно да је Жан Жак Русо сву своју децу дао у сиротиште?

СОФИЈА

Пожаревац

Највероватније је тако. Француски филозоф и писац Жан Жак Русо (1712–1778) и сам је одрастао без мајке, а у младости се одвојио од остатка породице. Имао је буран живот који су обележиле несугласице са властима, са француским књижевником и филозофом Волтером (1694–1778) и другим истакнутим личностима тог времена...
   У својим писмима и књижевним делима Русо признаје да су он и његова дружбеница, сиромашна и неука служавка Тереза Левасер (1721–1801), између 1746. и 1753. године петоро деце дали у сиротиште. Тако у аутобиографији „Исповести” говори:
   „Предајући своју децу Дому нахочади, због тога што сам нисам могао да их подижем, желећи им да пре постану радници и сељаци неголи пустолови и пробисвети, ја сам веровао да вршим дужности грађанина и родитеља.”
   Тај чин Русо оправдава великим сиромаштвом, али и лошим особинама Терезине породице:
   „Дрхтао сам од помисли да их предам тој неваспитаној породици, да у њој буду још горе васпитана. Опасност од образовања у Дому нахочади била је много мања.”
   Услови у сиротиштима у 18. веку били су веома тешки, тако да је много деце умирало већ по доласку. Неки проучаваоци Русоовог живота сматрају да је прича о напуштању деце измишљена. Други пак да он и није могао да има децу, већ да је Тереза добила децу с другим мушкарцима.

Број: 3406 2017.

ВЕОМА СУНЧАНИ ДАНИ

Да ли негде у свемиру постоји планета која кружи око два сунца?

НИКОЛА

Београд

Постоји. Године 2011. научници су открили прву планету која се окреће око два сунца и назвали је Кеплер-16б. Пар ових звезда мањи је и хладнији од нашег Сунца, а сама планета величине је Сатурна и удаљена је око 200 светлосних година од Земље. Потребно јој је 229 дана да се окрене око своја два сунца.
   Прошле године откривена је Кеплер-1647б, највећа планета која кружи око две звезде. Она је величине Јупитера и удаљена је 3.700 светлосних година од нас. Такође, откривени су сунчеви системи са више звезда. На пример, планета Кеплер-64б окреће се око два сунца, али ван њене орбите, у истом систему налази се још један пар звезда. На планети HD 131399Ab излазе и залазе три сунца различите величине, тако да дан траје готово непрекидно.
   Планете са два сунца некада су се везивале само за научнофантастичне филмове и књиге. Амерички писац Даглас Адамс говори о таквој планети у књизи „Аутостоперски водич кроз галаксију”. Амерички редитељ Џoрџ Лукас у филмској саги „Ратови звезда” приказује двоструки залазак сунца на планети Татуин. Међутим, системи са великим бројем звезда налик нашем Сунцу данас се не сматрају неуобичајеном појавом. Неки научници чак верују да би неке планете које се окрећу око два сунца могле бити настањиве.

Број: 3405 2017.

ВЕНЕЦИЈА У КЊИЖЕВНОСТИ

Пошто намеравам да путујем у Венецију, можеш ли да ми препоручиш неке књиге о овом граду?

АНЂЕЛА

Ужице

Венеција, „краљица Јадрана” на североистоку Италије, опчинила је многе писце, који су одлучили да се њихови ликови прошетају баш њеним улицама. Италијански пустолов Ђакомо Казанова (1725–1798) у својим сећањима пише о свом родном граду, Венецији. Енглески писац Вилијем Шекспир (1564–1616) често је радњу својих позоришних дела смештао у Италију. Његов „Млетачки трговац” догађа се у Венецији, а надахнула га је и за трагедију „Отело”. Француски филозоф Волтер (1694–1778) написао је сатиричну филозофску причу „Кандид или оптимизам” у којој наивни младић Кандид део својих догодовштина проживљава у Венецији, питајући се да ли је овај наш свет заиста „најбољи од свих могућих светова”, како то тврди гласовити доктор Панглос. Град мостова надахнуо је и Онореа де Балзака (1799–1850) за причу „Масимила Дони”, у којој се преплићу љубав и музика Ђоакинија Росинија.
   Немачки писац Томас Ман (1875–1955) творац је приче о хладном немачком уметнику и интелектуалцу Густаву фон Ашенбаху који среће прелепог младића, а како се прича завршава може да се наслути већ по наслову – „Смрт у Венецији”. Том Рипли, јунак америчке књижевнице Патрише Хајсмит (1921–1995), показује своје вештине у борби за опстанак у Европи, између осталог и у Венецији, у роману „Талентовани господин Рипли”. Стрип-јунак Корто Малтезе преузима улогу водича кроз скровите венецијанске улице у „Тајној Венецији Корта Малтезеа” из пера Хуга Прата (1927–1995), Леле Вијанело (1951) и Гвида Фуга (1947). Српски писац Владимир Пиштало (1960) објавио је поетски роман о одрастању и преображају који носи име овог романтичног града. Венецију је осликао и Никола Моравчевић (1935). Његов роман „Гроф Сава Владиславић” прати живот овог дипломате, а једна од бројних мисија догађа се у главном граду тадашње Млетачке републике.

Број: 3404 2017.

МАЂИОНИЧАРСКА ТАЈНА

Како мађионичар изводи трик у којем тестером сече особу на пола?

МИЛИЦА

Нови Сад

У познатом трику мађионичар на пола пресеца кутију у којој лежи његова помоћница. Њен труп тако је, наизглед, одвојен од ногу, све док их мађионичар поново не споји, а она је током извођења трика неозлеђена и насмејана.
  Заправо, кутија у којој се налази помоћница има лажно дно, односно нарочито удубљење предвиђено да сакрије део око њеног стомака. Поред тога, помоћница има посебну заштитну преграду која спречава тестеру да је дотакне.
   Постоји и други начин. За извођење овог трика мађионичар може да има два помоћника, од којих је један скривен. Прва особа лежи савијених ногу у горњем делу кутије, тако да гледаоци могу да јој виде само главу. Друга особа у подједнако је неудобном положају, јер је погрбљена у својој половини кутије и гледаоцима су видљиве само њене ноге. Тестера пролази између помоћника а да их не озледи.
   Неки извори наводе да је ова илузија била позната у старом Египту, премда те тврдње нису потврђене. Сматра се да је почетком 20. века више различитих илузиониста развило трик са тестером, а наводно га је усавршио амерички мађионичар литванског порекла Хорас Голдин (1873–1939) и патентирао га као свој изум.

Број: 3406 2017.

РУКА КОЈА МЕРИ ДРЖАВУ

Како се израчунава површина неке државе, с обзиром на то да су те површи неправилног геометријског облика?

АЊА

Беране

Према наводима Српског географског друштва, територије се прво снимају из ваздуха, а њихова површина се потом израчунава помоћу нарочитог рачунарског програма.
Поред тога, постоје још два начина мерења површине. Област уцртана на географској карти може да се подели на облике чију је површину лако израчунати: троуглове и квадрате. Пребројавањем и сабирањем тих облика добија се укупна површина области, премда резултат није најтачнији.
   Најзад, за мерење површина користи се планиметар. Претече овог уређаја имали већ почетком 19. века научници широм Европе, а у широку употребу увео га је швајцарски научник Јакоб Амслер (1823–1912). Године 1854. он је направио поларни планиметар који изгледа као рука савијена у лакту, са тегом причвршћеним за подлогу. Нарочит точак налази се у пределу „лакта” и бележи измерене вредности које се добијају померањем „зглоба” по географској карти. Мерење почива на математичком интегралном рачуну. Амслер је убрзо отворио радионицу за израду планиметара и широм света продао мноштво примерака. Данас постоји више врста планиметара и користе се у медицини (на пример, када треба измерити тумор) и биологији (рецимо, да се измери крило инсекта).

Број: 3405 2017.

ОГЛЕДАЛО ХРАНЕ

Зашто су зенице у козјим очима водоравне?

ДУШАН

Чачак

Научници су недавно уочили повезаност између начина исхране и облика зеница код животиња. Наиме, сматра се да грабљивице (попут мачака) имају усправне, док биљоједи (козе, овце, јелени...) имају водоравне зенице.
   Животиње које могу постати плен месоједа морају да имају оштро око како би брзо уочиле непријатеља. Водоравне зенице код козе пружају јој широко видно поље јер су паралелне са тлом. Поред тога, њене очне јабучице могу да се окрену за педесет степени око замишљене осе. Тако грађено око помаже јој да на време примети могућу опасност и побегне.
   С друге стране, животиње које лове морају добро да процене удаљеност од плена, што им омогућавају уске, усправне зенице. Ипак, научно испитивање показало је да ово правило важи само за животиње малог раста. Велике мачке, попут тигрова и лавова, имају округле зенице попут паса и људи.

Број: 3405 2017.

ПТИЧЈИ ПОЈ

Зашто птице певају?

РОБЕРТ

Лесковац

У свету је избројано око 9.000 врста птица и половина њих спада у групу певачица. Код неких врста певају само мужјаци, док код других и женке. Сматра се да птићи уче да певају тако што подражавају пој одраслих. Певање за врапце, ласте или славује има сличну улогу као језик код људи, јер најчешће служи као средство споразумевања. Истраживања су показала да птичји мозак има нарочиту грађу која служи за учење певања, само певање, као и за „тумачење” песме. Научна испитивања птичјег „језика” почела су скоро, тако да се у овој области тек очекују нова открића. 
   Птица испушта звуке упозорења када жели да обавести друге птице о надолазећој опасности. Ако лете у јату, цвркутом се међусобно питају да ли је све у реду. Птићи се оглашавају како би привукли пажњу мајке. Такође, сматра се да птица пева како би показала да је здрава и спремна за заснивање породице, или пак зато што жели да каже супарницима:
   „Ово је мој простор!”

Број: 3404 2017.