Зашто неки креју зову „шумски полицајац”?
ЈОВАН МАРКОВИЋ
Краљево
Креја или сојка (лат. Garrulus glandarius) мања је птица која припада породици врана. Препознатљива је по крилима прекривеним плаво-црним перјем и белим надрепком. Мешовите шуме, паркови и воћњаци њено су најчешће станиште.
Назив Garrulus на латинском значи ’бучан’ и управо су звукови које креја испушта њен заштитни знак. Кректањем и летењем кроз шуму ова птица упозорава остале животиње када се појави уљез, најчешће човек, перната грабљивица или нека крупнија звер. Тако становници шуме имају времена да побегну у заклон. Када опасност прође, креја се умири. Зато је називају „шумским полицајцем” и „чуварем шуме”.
Да ли су црно грожђе и црно вино подједнако корисни као извор флавоноида?
ВЛАДИЦА
Банатски Карловац
У црном грожђу налазе се флавоноиди, природна једињења која могу повољно да утичу на здравље крвних судова. Пошто се црно вино добија ферментацијом грожђа, и оно садржи ове материје, према неким истраживањима чак дупло већу концентрацију.
Ипак, не треба заборавити да вино садржи алкохол, док су у грожђу и грожђаном соку корисне материје присутне без њега. Због тога се благотворни састојци из грожђа могу уносити и једењем самог воћа или пијењем његовог сока.
Другим речима, и црно грожђе и црно вино садрже корисне флавоноиде, али грожђе је безбеднији извор ових материја јер у себи нема алкохола.
Зашто су најтоплији прекривачи пуњени перјем?
ДУШАН
Младеновац
Кад нам је хладно, једва чекамо да се увучемо у кревет и угрејемо га топлотом сопственог тела, нарочито ако немамо електрично ћебе. Али како да ту топлоту задржимо? За то нам је потребан добар прекривач. Људско тело, чија је температура око 37 степени Целзијуса, природни је извор топлоте, док вунено ћебе или перјани јорган само спречавају топлоту да изађе. Између влакана тканине или перја остаје заробљена велика количина ваздуха, која делује као изолатор. Пошто перје задржава много ваздуха, а притом је веома лагано, перјани јоргани нас лепо греју, а нису нам тешки, па су међу најбољим прекривачима.
Шта је то хризографија?
НАЂА КОЛАРЕВИЋ
Прокупље
Хризографија је техника писања или сликања златом. Развила се и примењивала у ранохришћанској и византијској уметности, као и у земљама под културним и политичким утицајем Византије. У рукописним књигама користила се за исписивање слова и читавих текстова златом у течном раствору, обично на пурпурном пергаменту. За украшавање иницијала употребљавали су се и танки златни листићи начињени од злата за ковање дуката.
Ову технику су примењивалии и иконописци. Обично се основа слике прекривала златом преко ког је наношена боја. Златна подлога служила је да би се истакла позадина композиције, док су натписи исписивани растопљеним златом. Посебно иконографско значење има позлата у средњовековном сликарству као знамен светлости и светости.
Зашто неким људима много смета кад неко мљацка?
ЈЕЛИЦА ПРОТИЋ
Ваљево
Научници су се позабавили овим питањем и дошли до закључка да људи које узнемиравају поједини звуци пате од мизофоније – мржње према звуковима. Немир најчешће изазивају звуци повезани са устима: жвакање, гутање, сркање, шапутање и слично, али и други, попут корака, пуцкетања прстима, шушкања, звиждања и гребања.
Иако није душевни поремећај, мизофонију стручњаци не схватају олако. Описују је као стање у коме одређени звукови изазивају негативна осећања, мисли, па чак и телесне реакције. Код неких људи толико је изражена да избегавају сусрете и дружења како се не би узнемирили. Нервоза се појачава ако се ови непријатни звуци понављају.
Тачан узрок мизофоније још није утврђен, али истраживања указују на то да није реч о поремећају слуха, већ о начину на који мозак обрађује одређене звукове и повезује их с емоционалним реакцијама.
Када је настао први лавиринт?
МИЛАН МИШИЋ
Ћуприја
Не можемо са сигурношћу утврдити када је настао први лавиринт, јер су лавиринти постојали и пре него што су први пут поменути у писаним изворима. Човечанству су познати већ више од четири хиљаде година. Најстарији прикази класичног лавиринта потичу отприлике из 2000. године пре наше ере, а пронађени су широм јужне Европе и северне Африке. Овај образац појављивао се на цртежима и каменим резбаријама, као и на керамичким посудама, плочицама и новчићима. Касније се појавио и у Азији, Америкама и јужним деловима Африке, где је приказан на зидним сликама, дрвеним скулптурама и плетеним корпама.
Римски лавиринти (од око 165. године п. н. е. до 400. године н. е.) били су украсни и сложенијег облика. Најчешће су то били подни мозаици у вилама, купатилима и гробницама широм Римског царства.
Крајем 9. века монах Отфрид проширио је класични образац лавиринта са седам на једанаест кругова. Његов нацрт послужио је као узор за лавиринте на подовима бројних европских катедрала, као и за камене и травнате лавиринте на северу Европе. За разлику од римских, средњовековни лавиринти били су прављени наменски да би се кроз њих ходало, те молило и размишљало.
Међутим, лавиринт је више од грађевине или простора кроз који се пролази. Он је и место на коме човек истражује границе сопствене душе. У критском миту лавиринт супротставља ред и власт, које оличава палата, хаосу и необузданој сили, коју представља Минотаур. Поједини психоаналитичари тако сматрају да лавиринти настају из човекове потребе да у дубинама колективног несвесног пронађе мир.
Да ли су енергетска пића опасна по здравље?
МИЛОШ БУГАРСКИ
Нови Сад
Омиљена пића која обећавају прави ватромет енергије, ублажавају умор и помажу нам да останемо будни садрже кофеин и аминокиселине. Зато с њима треба бити опрезан. У једној лименци енергетског пића од 250 милилитара обично има око 80 милиграма кофеина, што је приближно количини која се налази у шољици кафе.
Стручњаци не препоручују ове напитке пре бављења спортом јер кофеин има диуретска својства, па тело може да дехидрира. За надокнаду течности изгубљене знојењем постоје посебни спортски напици, који обично не садрже кофеин, већ шећере и минералне соли. Енергетска пића не треба мешати ни с алкохолом, јер кофеин прикрива осећај пијанства, а не умањује штету коју алкохол наноси нашем организму нити побољшава успорене рефлексе.
Како се прави паста за зубе са пругама?
СЛАВИША
Ковачица
Пасте са препознатљивим пругастим шарама настају на два начина. Разнобојна маса може бити смештена у тубу још приликом пуњења. Треба је само притиснути. Сви ти обојени слојеви пасте направљени су тако да имају одговарајућу густину како се не би мешали – унутар тубе понашају се као чврста маса, али се глатко истискују. А може и туба бити напуњена углавном белом масом, а обојена паста смештена у посебном одељку близу отвора. Када се туба притисне, обе масе проћи ће кроз отворе и спојити се тек при истискивању, тако стварајући нама добро познате пруге.