Зашто кактуси имају бодље?
САНДРА
Ужице
С обзиром на то да многе врсте из породице кактуса расту у изузетно сушном окружењу, оне су прилагодиле грађу како би преживеле у тако неповољним условима. Тако је већина врста с временом изгубила листове, задржавши само бодље.
Захваљујући њима, вода спорије испарава, а на оним кактусима где су густо збијене бодље делују као нека врста топлотне изолације. Оне су и одлична одбрана од животиња које се хране овим биљкама. Скоро сви кактуси су сукуленти или сочнице – биљке меснате грађе која савршено складишти воду – а то им омогућава да преживе у веома сушним поднебљима.
Могу ли људи стварно да западну у хибернацију?
МИЛИЦА БЕЛАНОВИЋ
Нови Сад
Постоје анегдоте о сељацима са Алпа који су успевали да презиме спавајући заједно са животињама. Штавише, прича из једног британског медицинског часописа објављена 1900. године говори о руским сељацима из околине Пскова који зими спавају шест месеци, будећи се на смену, тек да би проверили да ли ватра и даље гори.
Међутим, права хибернација више подсећа на продужену хипотермију (опадање телесне температуре) него на сан и може да има веома озбиљне последице. Док хибернирају, сисарима у плућима може да се нагомила слуз, могу да изгубе памћење, а њихов имунски систем може потпуно да откаже.
При повредама главе и мозга лекари често убацују пацијенте у хипотермичку кому на по две недеље, чиме се обезбеђује да оток на мозгу спласне. Ипак, стручњаци и технологија још су далеко од испитивања те врсте коме на здравим људима.
Колико људи пати од дислексије?
ЈЕЛЕНА ТОДИЋ
Крушевац
Дислексија је сазнајни поремећај који особи онемогућава да разуме прочитано. Први случај дислексије забележио је енглески лекар В. Прингл Морган 1896. године. Он је описао стање четрнаестогодишњака који има „слепило за слова”,запазивши да дечак, упркос потпуно нормалној интелигенцији, никако не успева да научи да чита. Но, назив дислексија употребио је најпре немачки офталмолог Рудолф Берлин 1887. године у извештају о дечаку здравих менталних способности који има потешкоће у учењу, читању и писању.
Наравно, дислексични људи су сигурно постојали и пре касног 19. века, али вероватно никада нису примећени или је њихова сазнајна тешкоћа погрешно приписивана другом обољењу или појави. Зато бисмо могли закључити да је дислексија стара колико и само писмо. Према скорашњим проценама Светске здравствене организације, један од десет људи опхрван је овим поремећајем. Дакле, данас у свету има отприлике 780 милиона потврђених дислексичара.
Како се прави напитак салеп?
ВЕЛИМИР
Ниш
Салеп се прави од гомољастог корена неких врста каћуна (породица зељастих биљака са око 80 врста). Каћуни расту по ливадама и ивицама шума у Европи, Азији, северној Африци, на Канарима и Северној Америци. Код нас се најчешће срећу обични и мочварни каћун. У доба цветања корен каћуна се ископа, попари и осуши. Потом се самеље у прах, од кога се кува густо и хранљиво пиће (гомољ садржи доста скроба и беланчевина). Салеп је нарочито омиљен на Истоку, одакле му потиче и име (арап. сахлеб – ’слузав’). Из једног старог кувара преписали смо рецепт за прављање тог пића: „Метни да ти провре 1/8 литра воде коју си осладио по вољи. У њу метни 1 комад туцаног салепа, пусти да се прокува, процједи у шољу и поспи озго мало са ђумбиром.”
Какав то водоскок избацују китови?
БИЉАНА ПАВИЋ
Београд
Да би могли да опстану у води, ови дивовски сисари на сваких пет до десет минута морају да изроне и удахну ваздух. Том приликом кроз отворе на горњем делу главе избаце ваздух из плућа – врло бучно – у виду водоскока. Дакле, наводни водоскок је попут облачића паре који човеку излази из уста кад је хладно. Кад кит поново удахне и зарони, два капка затварају ноздрве тако да вода не допре до плућа.
Да ли је тачно да човек може да умре ако поједе џигерицу поларног медведа?
ЖЕЉКО
Ниш
Поларни медведи су месождери са самог врха ланца исхране у којима на крају свог пута завршава витамин А, који производе морске алге с дна тог ланца. Како витамин А није растворљив у води, он не може да се лако избаци из тела, те завршава у јетри. Због тога бели медведи и фоке имају велику количину овог витамина у џигерици, а беле крзнене немани у томе предњаче, у поређењу с фокама и било којом другом животињом на планети.
Препоручени дневни унос витамина А за људе је око 0,9 милиграма, а та количина присутна je само у једној десетини грама џигерице добро ухрањеног поларног медведа. Када би се читава његова јетра испекла и послужила некој поларној експедицији, била би довољна да убије чак 52 одрасле особе!
Како ајкула чекићара види кад су јој очи толико размакнуте?
УРОШ из Сенте
Кад лови, чекићара се углавном не ослања на вид. Много јој је изоштреније чуло мириса и електролокације – способност да опажа мале промене у најближем електронском пољу. За потоњу су задужене Лоренцијеве ампуле, поре које се захваљујући чекићастом облику главе распоређују у широком појасу, па ајкула опажа и најмање промене напона, до милијардитог дела једног волта. Из истог разлога ова грабљивица њуши плен боље од осталих врста ајкула.
Све ово надомешћује њен слабији вид.
Зашто пси једу траву?
МИРЈАНА
Београд
Једно истраживање је показало да отприлике 68 одсто свих паса редовно једе траву, али да свега 22 одсто њих након тога осећа мучнину. Примећено је и да вукови једу траву, највероватније зато што им трава помаже да прочисте црева од паразита.
Пси су, по свој прилици, наследили то понашање од својих предака – вукова – иако се највећи број кућних љубимаца редовно чисти од глиста, те им трава заправо није потребна.