ТРАГ У ТАЊИРУ

Занима ме да ли знате нешто о етничкој групи Шопи.

МАРКО

Нови Београд

Шопи су етнографска подгрупа у Србији, Бугарској и Македонији. Насељавају западну Бугарску око Софије – област која се зове Шоплук, југоисточну Србију око Пирота, и  источну Македонији око Штипа и Кратова, као и мали део Грчке. У зависности од државе у којој живе, изјашњавају се као Срби, Бугари или Македонци.
   Одликује их јединствена народна ношња. Шопска мушка ношња је бела с високом белом капом коју називају гугла, мада се у неким крајевима може наићи и на црну ношњу с црном, ниском капом. Женске ношње су разнобојне.
   Уобичајена шопска кућа с огњиштем у средини данас је права реткост и може да се нађе само у забаченим селима у Бугарској.
   Уметност веза широко је распрострањена и цењена код Шопа, а познати су и по љубави према брзом и живахном плесу. Занимљиво је да је највећи траг шопске културе код нас оставило јело из њихове националне кухиње – шопска салата.

Број: 3439 2018.

Снови на четири ноге

Да ли пси сањају?

Владимир

Зрењанин

Власници паса често имају прилике да посматрају своје љубимце како се током спавања трзају, цвиле, понекад и реже, што наводи на претпоставку да се у том тренутку нешто узбудљиво дешава у њиховом свету снова. Научници су утврдили да многе животиње, па и пси,  пролазе кроз РЕМ фазу у којој настају снови, али није могуће тачно рећи какве им се слике тада јављају. Стручњаци са америчког Технолошког института у Масачусетсу пратили су мождани рад пацова док су у току дана трчали на покретној траци, а затим и ону у току спавања, и приметили велику подударност. Резултати су указивали на то да животиње, слично као и људи, у сну преживљавају неке од догађаја од претходног дана. Исто важи и за псе. Ако се понекад трзну или зареже, то вероватно значи да сањају о неком узбудљивом догађају.

Број: 3439 2018.

И мачке брсте

Зашто неке мачке једу собне биљке?

Јован

Сомбор

Стручњаци који су изучавали ову повремену необичну навику мачака нису дошли до прецизних одговора, па постоји неколико могућих објашњења. Иако су ове животиње пре свега месождери, могуће је да грицкањем собних биљака, или траве, када су на отвореном, покушавају да надокнаде хранљиве састојке из биљних влакана који им недостају у свакодневној исхрани. Такође, маце које имају потешкоћа са желуцем једу зелене делове биљке јер им смирују тегобе. У случају тровања или појаве желудачних паразита, биљке ће их натерати да повраћају и тако умање симптоме. Неки верују да мачке „ужинају” собне биљке из досаде јер им је то неки начин забаве. Који год да је разлог у питању, власници ових животиња морају да буду на опрезу.


   Неке биљке су отровне и никако не смеју да дозволе да заврше у устима њихових љубимаца. Неке од њих су: алоја, хортензија, бегонија, бршљан, циклама, фикус, филадендрон, имела, нарцис, олеандар…

Број: 3438 2017.

КАД ПОГЛЕД ПУКНЕ

Који је највиши врх у Србији?

СТЕФАН

Београд

Највиши врх у Републици Србији је Ђеравица која се налази на 2.656 метара надморске висине и смештена је у масиву Проклетија на граници са Албанијом. Ђеравица се узвисила изнад средњевековног манастира Дечани и у њеној близини налазе се бројна ледничка језера од којих је највеће Ђеравичко, испод самог врха, и из њега истиче река Рибник.
  Иначе, у Србији, у којој највећи део простора заузимају планине, 32 врха налазе се изнад 2.000 метара надморске висине.

 

Број: 3438 2017.

СМРТ НЕПРИЈАТЕЉУ!

Како антибиотици убијају бактерије?

ЛАЗАР МИЛОШЕВИЋ

Пожаревац

Многе хемикалије убијају бактерије или успоравају њихово размножавање, на пример варикина или цијанид. Трик је у томе да се пронађу она једињења која то исто неће урадити и људима. Ти „антибиотици” могу да делују на много начина, али увек им је циљ да поремете биохемију бактерија. Најлакше је напасти њихов ћелијски зид. Он је састављен од међусобно повезаних простих шећера и кратких ланаца аминокиселина. Многе врсте антибиотика (укључујући и цефалоспорине и пеницилине) делују тако што се чврсто вежу за бактеријску машинерију која повезује крајеве ланаца.
   Друго место напада антибиотика је рибозом, замршена комбинација молекула која ствара беланчевине из ДНК. Молекуларна грађа бактеријских и небактеријских рибозома веома се разликује. Антибиотици попут тетрациклина, еритромицина, стрептомицина и неомицина везују се за бактеријске рибозоме, зачепљују их и на тај начин спречавају стварање беланчевина. Бактерија на крају угине.

 

Број: 3439 2018.

Из шуме у кућу

Одакле потиче обичај да се за Нову годину окити јелка?

Миа

Београд

Овај новогодишњи обичај потиче из давнина. Одувек су људи зимзелено дрвеће сматрали симболом победе сунца над тамом и наду у буђење природе с пролећа. Сматра се да су прве новогодишње јелке окићене у Немачкој, у 16. веку. Наиме, наводи се да је мала јелка окићена јабукама, орасима, перецама и папирним украсима 1570. године постављена за децу чланова цеха која су на Божић прикупљала слаткише. Неки и Ригу, у Летонији, сматрају домом прве јелке, о чему сведочи и плоча на једном ришком тргу. На њој је забележено да је прва јелка окићена у Риги 1510. године.
   Код Срба овај обичај је унеколико скоријег датума. Пре Другог светског рата није био чест, с обзиром на то да се празновао Божић, а не Нова година. Јелке су стигле са севера, из крајева где је живела бројна немачка национална мањина. Помиње се и утицај Руса, који су обичај донели са собом, када су се после Октобарске револуције обрели у овим крајевима.
   Тек педесетих година прошлог века овај обичај постаје широко прихваћен. Тада су пионири по школама китили велике јелке, као неку врсту замене за бадњак. Јелке су пренете и у домове, где су се задржале до данас.

Број: 3438 2017.

ЛИМУНАДА ЗА НОКТЕ

Да ли постоји неко природно средство за уклањање „пушачких” жутих мрља са ноктију?

ЛИДИЈА, Београд

Жутило на ноктима, осим због пушења, може да се појави и због честог коришћења тамних лакова за нокте, као и од гљивица. Наравно, у последњем случају пре свега се препоручује посета лекару. Као најбоља природна средства за уклањање мрља показали су се сок од лимуна и сода бикарбона. Сами можете да направите пасту са содом бикарбоном – довољно је да додате неколико кашичица у мало млаке воде и мешате док се не згусне. Пастом премажите нокте и оставите да делује неколико минута. Други начин је да на нокте благо утрљате половину лимуна или их просто „уроните” у посуду у коју сте исцедили сок.


   Такође је потребно неколико минута да би се постигли резултати. Да би се спречила појава нових мрља, препоручује се уље чајевца којим треба редовно мазати нокте.

Број: 3438 2017.

МАЧКА + ГОЛУБОВИ = СИМСОНИДА!

Један читалац питао нас је телефоном због чега нам се мачка, чија је фотографија објављена у броју од 8. новембра, зове Симсонида.

Било је ту мозгања по редакцији кад је млада маца изабрала да се смести код нас уместо да луња по околним (прометним) улицама.  Одмах смо приметили да је склона „самоубилачким” испадима у виду претрчавања Цетињске улице из „Политикинг Забавника” у двориште преко пута, које јој је било много занимљивије. Некако смо је припитомили, пазили и мазили и звали „Мац-мац”. Неки су предложили да је зовемо „Забавница”. Није се примило.
   До званичног именовања љупке истраживачице свих спратова и канцеларија „Политике АД”, издавача нашег листа, дошло је сасвим спонтано, негде у пролеће, кад се поотварају сви прозори. Мало-мало па би се редакцијом разлегао врисак: „ЗАТВАРАЈ ПРОЗОР!”, пошто јој је разгледање голубова омиљено занимање, по могућству са спољне стране прозора. А онда смо је, забезекнути, затицали по симсовима прозора, на другом спрату, и изгледала је сумњиво одлучна да се докопа неке од тих птица. А ми нисмо били склони испробавању мита да мачке имају девет живота. То вежбање нерава, које се одигравало и на симсовима виших спратова зграде, зацементирало је предлог нашег колеге да је назовемо Симсонида.

Број: 3437 2017.