Какав је то лек познат као „језуитски прашак”?
Дејан, Земун
Када је откривена Америка, у Европу је донето више до тада непознатих лекова, тачније, биљака с лековитим својствима. Једна од њих била је кора кининовца (Cinchonae cortex) из које је, у 19. веку, добијен кинин, врло делотворан у лечењу маларије. Неки од католичких мисионара који су, својевремено, редовно ишли са шпанским освајачима у Нови свет, запазили су и описали дрво кининовац и његову кору, као и начин на који се она, самлевена у прах, користи за лечење грознице. У Европи се католички монашки ред језуита посебно залагао за употребу коре кининовца и тако су, временом, настали називи „језуитска кора”, односно „језуитски прашак”.
Да ли је тачно да је Његошев двор Биљарда добио име по игри билијар?
НЕБОЈША
Младеновац
Као и данас, и у прошлости су многе познате личности биле љубитељи старе и популарне игре билијара, па тако и Његош (1813–1851). Тачно је, Биљарда, његов некадашњи двор, добила је име захваљујући билијару.
Билијар је сматран дворском игром. Француски краљ Луј XIV, на пример, позвао је најчувеније сликаре свог добар да га овековече како игра билијар. А шкотска краљица Марија Стјуарт, затворена пред погубљење у Лондонској кули, у једном писму жалила се што, између разних ствари које јој недостају, нема ни билијара.
Да ли би планета могла да постоји без своје звезде?
Драган, Крушевац
Да, планете могу слободно да „плутају” свемиром, далеко од било које звезде. Астрономи су приметили такве планете, избачене из својих матичних звезданих система, а назвају их „луталице” или „сирочићи”. Могуће је да се такве планете створе и независно од звезданих система, згушњавањем материје, на исти начин као и звезде. Таква свемирска тела називају се „смеђи патуљци планетарне масе”. Нека објављена истраживања показала су да би у нашој галаксији могло да постоји далеко више одбеглих планета него звезда.
Зашто се крабе крећу постранце кад гледају напред?
Рајко
Ниш
Тело ракова краба заштићено је тврдим спљоштеним оклопом који смета раменим зглобовима и отежава њихово померање напред-назад, што је неминовно за кретање. Крабе, додуше, могу да се крећу право, али то чине веома споро. Зглобови колена покрећу се без тешкоћа, али не укруг већ само у једној равни – бочној. То нагони крабе да се крећу постранце, јер су само тада довољно брзе.
Можете ли да ми објасните шта су то геолошке оргуље?
Никола, Барајево
То није музички инструмент, већ сликовит назив за звуке који настају дубоко у земљи приликом једне природне хемијске реакције у кречњачким стенама. Кад вода дође у додир с угљен-диоксидом из ваздуха, образује угљену киселину која нагриза кречњак и раствара га на лаковезујући калцијум-карбонат и креч. Комадићи растворене стене, налик на ситне коцке шећера, одроњавају се кроз гротла која том приликом настају, стварајући дубоке тонове сличне звуцима оргуља. Научници су због тога ову појаву и назвали геолошке, односно оргуље из земље.
Зашто мачке воле да дријемају на осунчаним мјестима?
Лука, Котор
Најпростији одговор би био: прија им. То нас води до питања зашто им прија. Препоставља се да има везе с мачјим метаболизмом, афричким пореклом, и начином живота који су водиле и пре него што су упознале људе. Једна од сврха или користи одмарања јесте уштеда енергије, што је веома важно за ловца којем следећи оброк није загарантован. То се постиже, између осталог, успоравањем метаболизма, што за собом повлачи и спуштање телесне температуре. Просечна температура домаће мачке је 38–39 степени Целзијуса, што захтева више енергије него наших 36–37 степени. Мачке штеде енергију и одржавају температуру тако што се „гуштеришу” на сунчевој (или другој) топлоти. После дремке могу само да се протегну и пођу у лов, макар то био у лов на чинију са сувом храном. Ово чешће раде краткодлаке мачке, јер су дугодлаке боље изоловане својим крзном. Мачја кожа је отпорнија на топлоту, па је прва температура која изазива бол око 51,5 степена Целзијуса (наша је 45). Ипак, и мачке могу да претрпе топлотни удар, а једино место на телу преко ког могу брзо да губе топлоту јесу јастучићи на њиховим шапама. Ако мачка дахће и дише убрзано, креће се неспретно, балави или повраћа, значи да мора брзо да се расхлади.
У једној емисији видео сам да вране имају обичај да друге животиње вуку за реп. Због чега то раде?
Александра, Суботица
Амерички вирусолог и орнитолог Лоренс Килам (1910–2000) приметио је ову појаву и утврдио да вране то раде из два разлога. Прво, да би дошле до хране до које су пре њих стигле неке друге животиње. Кад их повуку за реп, скрену им пажњу с плена и, док се друга животиња снађе, врана већ зграби плен и одлети. Уколико процени да се устремила на опасног непријатеља, врана ће у овај подухват кренути заједно с другом враном. Забележене су, међутим, и прилике у којима је врана повукла за реп лисицу, пса или неку другу животињу без очигледног разлога. Закључак је да вране то понекад раде из обести, или да би се мало забавиле.
Због чега у нашим зоолошким вртовима нема коала?
Лидија
Пожаревац
Коале (Phascolarctos cinereus) припадају сисарима торбарима који живе на дрвећу. Веома су ретка и малобројна врста. Заштићени законом, у природи се виђају само на тлу Аустралије, Нове Гвинеје и Тасманије. Мало је коала по зоолошким вртовима у свету.
Мале, симпатичне животиње, налик на плишане играчке, тешко подносе живот у заточеништву, јер су изузетно нежне и осетљиве на промене и имају јединствену исхрану. Једу само лишће еукалиптуса, и то одређених врста.
Недавно је откривено да су плавозелени изданци многих врста ове високе дрвенасте биљке отровни за коалу. У природи, животиња никада не погреши и посегне за погрешним листом. У зоолошком врту се то често догоди.
Због свега тога коале нема не само у нашим зоо-вртовима него ни у много већим и климатски погоднијим парковима за животиње.