Занима ме која је разлика између црквеног великодостојника који се назива архимандрит и оног који се назива игуман?
ГАВРИЛО
Београд
Архимандрит је највиши монашки чин у Православној цркви. Назив потиче од грчких речи arhi (изнад, над) и mandra (стадо). Заправо, архимандрит надгледа стадо манастира, као што Исус Христос надгледа своје стадо апостола. Овај чин одговара чину свештеника протојереја-ставрофора, и додељује га Свети архијерејски синод, на предлог надлежног епископа. Најчешће га добијају заслужни свештеномонаси у позним годинама, као знак захвалности за несебично служење Цркви.
Игуман или игуманија су калуђер или калуђерица који управљају манастирским животом, од духовних до свакидашњих питања, од верске службе до одржавања зграда и економије манастира. Сваког јутра калуђери од игумана добијају „послушање” (задатак) за тај дан. Да би калуђер постао игуман, мора од првог дана у манастиру да се докаже врлинама и ревношћу. О постављању игумана одлучује епископ у чијој се епархији налази манастир.
Наравно, архимандрит може да буде и игуман манастира, попут игумана Михаила из манастира Јовања, код Ваљева).
Недавно сам прошао Ђердапском клисуром и на левој, румунској страни угледао лик уклесан у стену. Занима ме ко је у питању и кад је лик настао.
НЕМАЊА Б.
Преко пута гласовите Трајанове табле, настале по заповести римског цара после његовог похода на Дакију (део данашње Румуније) с почетка 2. века, подигнут је, много столећа доцније, величанствен споменик Децебалу, последњем краљу Дачана. Он је владао од 87. до 106. године када се убио након што су његова уједињена племена поражена, а он опкољен.
Споменик чија је израда коштала готово милион и по долара и трајала десетак година био је замисао пословног човека Јосифа Константина Драгана који је шездесетих година века за нама побегао од режима Чаушескуа и преко Југославије стигао у САД, где се обогатио. Кад се после револуције 1989. године вратио у домовину, одлучио је да сам плати израду споменика последњем краљу Дакије.
Радови су почели у лето 1994. и трајали наредних десетак година, у две смене, од марта до октобра, током сезоне кад на Дунаву нема кошаве, таласа и ледених санти.
Зна се да их је изводила екипа од 12 добро опремљених чланова, снабдевених чак серумима против отрова змија које су их неретко уједале. Истовремено су били и алпинисти и уметници, уобличавајући црте лица Децебела на највећој клесаној скулптури на Старом континенту, високој четрдесет метара.
Обликовали су је само уз помоћ пнеуматских и тешких ковачких чекића, те више тона динамита. А колика је то скулптура, понајбоље сведочи податак да је, рецимо, око легендарног владара дугачко 4,3 метра, нос седам а широк четири метра.
Ктитор је тражио да се у подножју уреже посвета на латинском: „Decebalus rex – Dragan fecit”, односно „Краља Децебала направио Драган”.
Ко је измислио кинеске „колачиће судбине”?
САНДРА
Смедерево
Иако је распрострањено веровање да су настали у Кини или у САД, јер су се првобитно највише служили у тамошњим кинеским ресторанима, колачићи судбине заправо су пореклом из Јапана. Истраживање је показало да су се крекери, који изгледају баш као данашњи колачићи судбине, продавали у јапанским храмовима и светилиштима. Према подацима из 19. века правили су се ручно, у једној пекари у граду Кјоту. У неким областима био је распрострањен обичај да се у њих ставља хартијица са поруком или неком врстом предсказања.
Ови слаткиши праве се од брашна, шећера, ваниле и уља. У првобитном јапанском рецепту, уместо ваниле, стављао се сусам. Данас се широм света поједе око три милијарде колачића судбине, од тога највише у САД.
Шта значи реч google, по којој је претраживач „Гугл” добио име?
ЗОРАН Г.
Београд
Како стоји у одељку посвећеном историји настанка „Гугла” на званичној страници овог претраживача интернета, његови оснивачи Сергеј Брин и Лари Пејџ испрва су га назвали „Бекраб” (Backrub). Недуго потом дали су му име које данас сви користимо, а убрзо је настао и глагол „гуглати” − тражити нешто помоћу „Гугла”. У питању је измењен начин писања речи „гугол” (енг. googol) – броја 1 са стотину нула, или, изражено у степенима, 10100. Замисао је била да ова позамашна бројка одражава огромне могућности овог претраживача за налажење података.
Недавно сам на поклон добила папагаја тигрицу. Да ли бисте могли да напишете нешто више о овој птици?
ТАЊА
Крагујевац
Тигрице, или аустралијски папагаји, припадају великој породици под називом Psittacidae. Убрајају се у њене мање представнике. Дужина им је од 10 до 15 центиметара, а тежина око 30 грама. Перје је јарко жуте, зелене, плаве или сиве боје, прошарано тамним мрљама по глави и леђима, као код тигра, па отуда и њен назив. Друго име, аустралијски папагај, птица је добила по својој постојбини Аустралији, где углавном живи у шумама. Тигрице у природи могу да поживе од 15 до 25 година, у зависности од услова. Данас се широм света узгајају као кућни љубимци, а у таквим, измењеним условима, животни век им је краћи и у просеку траје од пет до осам година.
Зашто Енглези разне ствари мере на туце?
ИВАН
Лапово
Децимални систем мера који данас користимо није природан иако одговара броју прстију на нашим рукама. То је само један од могућих система, а на њега се прешло 1795. године, одлуком француске владе. Половином 19. века усвојен је у свим европским земљама осим у Великој Британији.
Пре тога постојали су многи системи мера, како тежине, тако и дужине и запремине. Неке мере дуго су се задржале, на пример: јард, пинта, фунта, педаљ и други. Многе од тих мера биле су различите не само од државе до државе, него и од града до града, а исправност мерења надгледао је државни чиновник.
Кад је реч о систему на основу броја 12 (туце), који је дељив са 2, 3, 4 и 6, он има предисторију. На пример, лакат, дељив са 8, 12 или 20, па стопа која се делила на 12 делова званих прсти и палчеви, па се потом сваки део даље делио на 12 делова и тако даље. А 12 часова има и бројчаник на сату. Енглеска мера за дужину стопа и данас је подељена на 12 палчева (од по 2,54 цм). Енглези су упорни у својим обичјима, па тако за драге особе обично купују туце црвених ружа.
Можда је питање малчице безобразно, али ме стварно занима да ли рибе прде. У питање је другарска опклада.
НЕМАЊА
Златибор
Вероватно се мисли да рибе не пуштају ветрове јер се ретко виде мехурићи из њиховог аналног отвора. Међутим, у рибљим цревима развија се гас који излази кроз анални отвор, слично као код већине других животиња. Пре избацивања, измет рибе је у танкој желатинозној цевчици у којој су и гасови који настају током варења. Та фекална цевчица или потоне или плута на води. Но, будући да многе рибе једу измет, такве цевчице обично не потрају дуго.
Међутим, тиграста ајкула усавршила је „вештину прдења” као помоћног средства за плутање. Исплива на површину и прогута ваздух који се заржи у желуцу, затим кроз анални отвор испушта онолико ваздуха колико јој треба да би се одржала на жељеној дубини.
Која животиња има најгушће крзно?
НАТАЛИЈА
Ниш
Животиња с најгушћим крзном је морска видра Enhydra lutris која живи углавном на обалама Аљаске. То је највећи припадник породице ласица и по квадратном центиметру коже има више од 101.560 длака. Поређења ради, људи у просеку имају 156 длака по квадратном центиметру. Морска видра може да достигне дужину од метар и по, заједно с репом који је дуг тридесетак центиметара.