Да ли би на Марсу могла да се створи атмосфера у којој би могло да се дише?
Душан
Београд
Постојале су многе замисли које су подразумевале испуштање одређених хемикалија у атмосферу Марса, како би се у њој заробила Сунчева топлота и покренуло дејство стаклене баште. На тај начин Марс би могао да постане погодно тло за развој бактерија и биљака способних да претварају угљен-диоксид у кисеоник. То значи да научници сматрају да је на Црвеној планети могуће створити атмосферу сличну Земљиној – али немојте још да почнете одбројавање.
Зашто зуби жуте?
ИСИДОРА ЖАРКОВИЋ
Нови Београд
Боја зуба је последица начина на који се светлост упија, одбија и расипа у додиру с њима. Као што сваки ревносни уживалац кафе и црног вина зна, спољашњи слој зубне глеђи лако може да се исфлека, након чега зуби задобију жућкасту нијансу.
Исто тако, глеђ је у великој мери провидна, па пресудну улогу има жућкаста зубна кост испод ње. Млечни зуби код беба изгледају нам потпуно бело због тога што њихове кости имају блеђу нијансу жуте боје. Код одраслих, међутим, зубна кост тамни, глеђ се истањује и све више оштећује, тако да златна боја зубне кости добија прилику да засија у свој својој лепоти.
Осим тога, неки лекови чине зубе жућим, а посебно цигарете.
Како су настале семенке с крилима?
ЈОВАН НЕВИЋ
Бања Лука
Најраније дрвеће није имало семенке, већ споре – толико лагане да их разноси ветар. Пре око 365 милиона година код неких биљака почело је да се развија семење с ускладиштеним хранљивим материјама како би нова биљка на почетку свог развитка имала све што јој је потребно. Такве семенке су биле теже од спора, те се код најранијих четинара развио омотач семенке са задебљањем у виду крила. Ово јој је помагало да ухвати ветар и одмакне се од стабла.
Стотинак милиона година касније, код дрвета латинског назива Manifera talaris развиле су се семенке с крилцем које им је омогућавало да се окрећу око своје осе док падају. Неке су имале само једно крило, а неке два, али су палеонтолози утврдили да семенке најспорије падају уз помоћ само једног, асиметричног крила, какво данас имају сви четинари с „летећим” семенкама. Такво крило се показало као еволутивна предност зато што је ветар, док семе пада, могао да га однесе много даље од матичног стабла.
Да ли животиње исте врсте, али из различитих делова света, могу да се споразумевају?
НЕНАД СТОЈАНОВИЋ
Јагодина
Чини се да могу. Многе животиње ионако немају сложен систем гласовног изражавања, а обрасци режања, мукања и гроктања које користе како би изразиле различита осећања и нагоне уписани су дубоко у њиховим генима.
Нека истраживања су показала да китови, делфини, слепи мишеви, колибрији, па чак и краве понекад развију одређене разлике у зависности од тога у ком делу света живе. Те разлике подсећају на неку врсту наречја или нагласка. Ипак, тешко би било утврдити да ли су толике да се животиње исте врсте које потичу из различитих крда или јата међусобно не разумеју. Можда су те разлике у гласовним обележјима тек начин да се утврди која животиња „није из краја”, па би се према њој ваљало опрезније односити.
Зашто покривамо уста кад се изненадимо или запрепастимо?
Александар Савић
Београд
Не зато да бисмо спречили душу да напусти тело, како се то објашњава у појединим културама. Уздах због којег се наша уста отварају када смо у шоку веома је брз и дубок, а служи да у том тренутку добијемо већу количину кисеоника која нам помаже да се успешније изборимо са догађајем који је изазвао запрепашћење. Због тога што су уста широм отворена, она постају и рањивија, тако да њиховим покривањем можда покушавамо да их заштитимо. То је уједно и начин да сакријемо наша осећања од погледа других људи, и да их спречимо да виде да смо уплашени, шокирани или згађени. Неки стручњаци сматрају да је овај покрет научен као израз пристојности и учтивости, али, попут многих других покрета, и он је присутан у готово свим културама на свету.
Пију ли галебови морску воду?
ВЛАДА БРАНКОВИЋ
Голубац
Све морске птице пију слану воду. Али, њихови бубрези се много теже боре с великим количинама соли него бубрези сисара, те је морска со штетнија за њих. Зато су сви пернати летачи, па и галебови, кроз еволуцију развили сјајан начин да се носе с овом препреком: имају посебне солне жлезде постављене поред очних дупљи. Оне изгледају као мајушни бубрези, а и раде на сличан начин, издвајајући јоне соли из крвотока, супротно од уобичајеног смера осмозе. Та суперслана течност издвојена из крви потом излази из организма цурећи низ кљун.
Шта је то ћерт?
МАРКО СТОЈКОВИЋ
Врање
Ћерт у грађевинарству означава урез, зарез, усек на греди. Реч смо позајмили из турског језика, где kertik има исто значење. Ћертови су урезани и украшени крајеви греда на угловима зграда и кућа од брвана. Данас се ова реч ређе користи, али по ћерту су остали надимци и нека српска презимена.
Како ради биолошки часовник?
Дугогодишњи читалац из Сурчина
Пошто лоше виде у мраку, људска бића су обично најживља током обданице. Због тога су наша тела еволуирала тако да имају природан „распоред часова” како би што корисније утрошила енергију и полет којим располажу. Тако је делотворност мишића и њихова брзина одговора на надражаје правилно распоређена дању, док се ткива обнављају и сећања складиште у тренуцима одмора. Сваки део нашег тела има посебан дневни ритам (назива се још и биолошки или циркадијални), чији циклус траје 24 часа. Усклађују га такозвани сигнални молекули, чији се ниво у ћелијама мења, а тај механизам познат је и под називом „биолошки часовник”.
Сви часовници различитих система у нашем телу усклађују се према оном главном, који откуцава у мозгу – великом циркадијалном пејсмејкеру– а чини га група од око 20.000 можданих ћелија смештених у хипоталамусу.