Драги „Забавниче”, да ли знаш зашто се неке бубе закаче једне за другу?
САЊА КРГУШИЋ
Горња Поља
Поједине врсте инсеката „спајају се” на овај начин током сезоне парења. У случајевима када женка има веће тело, мужјак се задњим делом качи на њу. Ватрене стенице су једна од врста које се паре на овај начин, а оне се на нашем поднебљу могу видети у рано пролеће или касно лето. Често се окупљају у великим гомилама на кори стабала и другом растињу, и то увек на осунчаној страни. Женке полажу јаја испод опалог лишћа или камења. Ватрене стенице су препознатљиве по јаркоцрвеној и црној боји тела.
Да ли бисте могли да ми напишете нешто више о биљци рабарбари и да ли има код нас да се купи?
НАДА
Београд
У питању је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Азије, препознатљива по крупним зеленим листовима и стабљикама чија боја може бити зелена, љубичаста или црвенкаста. Ситни цветови (зелени, бели, или црвенкасти) скупљени су у веће групе, цвасти. Листови рабарбаре садрже отрове због којих се не могу користити у исхрани, али стабљике су јестиве и хрскаве попут целера, киселкастог укуса. У кулинарству се најчешће користе за припрему слаткиша као што су џем, мармелада, пите, колачи, компоти, а могу се додавати и у супе, сосове и салате. Ова биљка није захтевна за узгој и има већу отпорност на ниске температуре. Сади се у пролеће или јесен, а стабљике се беру тек после друге године. Иако, рецимо, Кинези рабарбару користе већ неколико хиљада година у медицинске сврхе и за справљање разних јела, она код нас није још довољно одомаћена. Углавном се гаји на мањим површинама, у баштама и стакленицима, па се тек на понекој пијаци могу наћи стабљике или семе за садњу.
Када су почели да се праве парфеми?
ВИОЛЕТА, Београд
Настанак парфема приписује се старим Месопотамцима и Египћанима, а осим њих, и Индија се убраја у најстарије цивилизације која их је користила. Тапути из Месопотамије је прво забележено име (клинастим писмом, око 1.200 г. п. н. е) хемичарке која је употребљавала цвеће у сврху прављења различитих мириса и арома. Археолози су 2003. године на тлу Кипра нашли остатке парфема за које се верује да су најстарији на свету – највероватније су направљени пре више од 4 миленијума пре наше ере. Касније су ове технике усавршавали Римљани и Персијанци. Сачуване су књиге арабљанских хемичара из 9. века, Ал Киндија и Ибн Сине (Авицена) која садржи више од 100 рецепата за справљање мириса. Први модеран парфем у Европи, као раствор етеричних уља у алкохолу, настао је на тлу Мађарске, на захтев краљице Елизабете (1305–1380). Током ренесансе најпре је Италија била средиште производње парфема, а одмах за њом и Француска.
Када су почеле да се користе папирне марамице?
БАНЕ
Петлово Брдо
Брисање процурелих носева различитим крпицама или, касније, шивеним и везеним марамицама, забележено је још у старом Риму. У западној Европи у шеснаестом веку постале су уобичајене.
Нажалост, ратови су увек били време у коме технологија појури невиђеном брзином, из преке потребе. Тако је било и с папирним марамицама. Пре Првог светског рата у Европи је прављена крепована целулоза као замена за памук. Америчко предузеће „Кимберли–Кларк” откупило је 1914. године патент и назвало овај производ „целулозни памук”. Пошто је памука било мало, понудило је овај производ војсци САД као замену за завоје и за израду филтера за гас-маске.
После рата, кад су већ имали производ а изгубили ратно тржиште, произвели су једнократне папирне марамице за скидање шминке које су назвали „клинекс”, а ходајуће рекламе биле су глумице Холивуда и Бродвеја. Обичне жене жалиле су се произвођачу да им мужеви краду марамице и њима бришу нос! Један њихов истраживач користио је ову марамицу бранећи се од поленске кијавице и убедио службу маркетинга да „клинекс” рекламирају као „марамице које се бацају”, чиме „спречавају ширење клица”. Један предузетник из Чикага управо је у то време осмислио кутију из које се марамице лако извлаче, па је „Кимберли–Кларк” спаковао своје „клинексе” у њу. Тиме је број мушких преобраћеника са текстилних марамица на папирне толико порастао да им се тридесетих година продаја удвостручила. Американци данас троше 225 милијарди (!) папирних марамица годишње.
Зашто лоптице за голф имају удубљења?
МЛАДЕН ЈОВИЋ
Београд
Многобројна удубљења на лоптици позната и као „јамице” (енг. dimples) служе за побољшање њених аеродинамичких својстава и продужење лета. Првобитно су се користиле глатке лоптице, али временом су играчи приметили да много боље резултате постижу са оним које су дуже користили и које су на себи имале понеко оштећење и улегнуће. После ударца лоптица лети кроз ваздух, а око њене површине струји ветра. Она на неки начин размиче ваздух који се иза ње поново спаја – што боље неки предмет прође кроз ово „размицање”, значи да је аердинамичнији. Захваљујући удубљењима, свуда по површини настају мала ковитлања, па лопта почиње да се окреће око своје осе и тако изазива много мањи ваздушни отпор. Што је тај отпор мањи, дужи је лет. Урађени су бројни тестови који су показали да глатке лоптице изазивају двоструко већи отпор ваздуха од оних са рупицама које се користе у голфу.
Да ли и слепе особе имају привиђења?
ЈОВАН ПЕТРОВИЋ
Ниш
Халуцинације су заправо чешћа појава код слепих и људи погоршаног вида. Бар 15 одсто таквих особа може да има синдром Шарл Боне, назван по швајцарском природњаку из 18. века који је први описао необичну појаву, на основу искуства свог деде.
Код здравог ока, очни живац је навикао да барата незамисливо великом количином података. Када вид ослаби или потпуно ишчезне услед обољења ока, неурони у визуелном кортексу наједном остају беспослени. Визуелни кортекс је већ прилагођен да аутоматски попуњава празнине у нашем видном пољу, надокнађујући слепе углове. Изгледа да код особа које имају Бонеов синдром тај механизам све више импровизује у попуњавању празнина. Оболели су причали о мајмунима који плешу, главама које лебде у ваздуху и другим самообманама.
Зашто пчелари користе дим да смире пчеле?
МИРОСЛАВ
Алексинац
Када се пчеле узнемире (обично због могуће опасности по кошницу), испуштају феромоне јаког мириса – изопентил-ацетат и 2-хептанон. Ова једињења узбуњују остале пчеле које такође почну да испуштају сличне феромоне, па је убрзо цела кошница под узбуном, спремна да нападне било кога ко делује као претња и уљез.
Дим омета пчелиње чуло мриса, па оне више не могу да осете феромоне чија је засићеност мала. Технички гледано, дим смањује електроантенографско својство антена.
Јак цветни мирис могао би да има слично дејство, али пчелари најрадије користе дим, вероватно зато што је најсигурнији, а и најјевтинији је. У сваком случају, дејство је краткотрајно, и осетљивост пчелињих антена постепено се враћа у првобитно стање током наредних 10–20 минута.
Зашто је здраво да се ујутру попије чаша млаке воде с лимуном?
Данијела Илић, Димитровград
Овај једноставан напитак пружа вишеструку добробит читавом телу, нарочито уколико се пије ујутру на празан стомак. После ноћи проведене у сну, кад тело не може да надокнади течност, вода са лимуном биће одлична за повратак влаге на почетку дана. Покренуће и рад органа за варење, а витамини (пре свега витамин Це) и антиоксиданти из лимуна помоће ће да се лакше избаце нагомилани отрови. Према неким истраживањима, лимунов сок утиче на уравнотежено лучење желудачне киселине и производњу жучи, па тако подстиче њихов правилан рад. Овај напитак је и природни освеживач даха јер испира усну шупљину од лоших бактерија које су се наталожиле у току ноћи...