Да ли због морског ваздуха заиста боље спавамо?
МИЛАН
Ваљево
Ако увече прошетамо уз море, сва је прилика да ћемо боље спавати – тврди једно истраживање из 2015. године. Но, не постоје непосредни докази да је узрок баш морски ваздух. Научници су раније сматрали да су јони и озон заслужни за бољи сан на годишњем одмору, али сада то доводе у питање. Сигурно је да смо на путовању много опуштенији него током радне године, као и да смо на мору физички активнији, пливамо, шетамо и, самим тим, уморнији.
Поред тога, ударање морских таласа у обалу ствара нежан звук успављујућег ритма који нам опушта живце и препрема нас за сан. Међутим, супротно доказује управо чињеница да становници приморских места подједнако пате од несанице као и људи у граду.
Зашто не постоје подморнице за путнички саобраћај?
ДЕЈАН МИЛИНКОВ
Суботица
Да ли би ико желео да крстари под водом у скученом простору без прозора? Недостатак палубе и погледа на океан главни је разлог што се подморнице користе само у ратној морнарици, а не и у путничком саобраћају. Подједнако важан разлог је и отпад. Површинска пловила имају много више места за складиштење разног ђубрета, а могу и да га спале. У унутрашњости подморнице нема много простора, а пошто нема дотока ваздуха (кисеоника), никакво паљење не долази у обзир.
Чета одважних подморничара спремна је да истрпи тешке услове, а и не носи много ствари са собом кад је на ратном задатку. Ово, разуме се, не би могло да се очекује од обичних путника који су платили карту.
Да ли је тачно да се женке слепих мишева порађају висећи наопачке?
ДАРКО
Београд
Женке свих врста слепих мишева порађају се управо тако – наопачке. То је и положај у којем најчешће спавају или се одмарају.
Док мајка виси главом надоле, крила користи као својеврсну колевку. Кад почне порођај, младунче излази постепено, а крила су спремна да ублаже његов пад. Након тога, младунче се инстинктивно хвата за мајчино крзно.
Код неких врста забележено је да женке заузимају другачији положај: да привремено стоје усправно или да леже бочно на гранама или стени.
Да ли је истина да хоботница има три срца?
ДРАГАН АНЂЕЛКОВИЋ
Власотинце
Хоботнице имају најразвијенији крвни систем од свих мекушаца. Да, имају три срца, од којих је једно средишње. Састоји се од једне коморе и неколико преткомора. Оно пумпа крв обогаћену кисеоником у тело. Мања срца смештена су у венама, које се пак налазе у шкргама.
Посебно је занимљиво што хоботницама крв није црвена већ плава, јер уместо хемоглобина имају хемоцијанин, пигмент који садржи бакар. Управо он крви даје плавичасту боју.
Колико је најдаље путовала порука у боци?
ЈАНА ЕРАКОВИЋ
Београд
Једна разгледница бачена је у море у грофовији Ајнендвир у Енглеској 2011. године. Појавила се поново 17 месеци касније у аустралијском граду Перту, што значи да је пропутовала око 14.500 километара.
Но, 1929. године, немачки научници који су се проучавали морске екосистеме, бацили су једну боцу с поруком у Индијски океан. Садржала је упутство с адресом на коју би требало да се пријави кад је боца нађена, накона чега је ваљало вратити је у океан. Боца је пловила шест година и укупно прешла читавих 26.500 километара.
Има ли плацебо штетне последице?
ЈЕЛЕНА ИВАНОВИЋ
Ниш
Као што плацебо средства имају повољан учинак на организам уколико је пацијент убеђен да узима лек који ће му помоћи, постоји и обрнута верзија овог механизма – ноцебо ефекат. Они који су под његовим дејством осећају болове, висок крвни притисак, несвестицу, осип ако поверују да су то нежељена споредна дејства која изазива лек који су узели – иако су, заправо, примили само плацебо.
Од чега се прави фондан којим се украшавају торте?
СВЕТЛАНА
Прокупље
Фондан маса се све више користи за облагање и украшавање торти и других слаткиша, па је данас доступан велики број рецепата. Ипак, најчешћи састојци основе за фондан јесу: вода, јестиви глицерин, фруктоза, шећер у праху и желатин. Уместо глицерина, који маси даје текстуру теста и омогућава да се лакше развуче оклагијом, неки кувари користе природни мед. Смеса се боји прехрамбеним бојама.
У овај „пластелин” за торте додаје се покаткад и арома (углавном ванила и бадем) како би имао лепши укус.
Како веверице налазе закопане лешнике?
МИЛЕНА ГОЛИЋ
Нови Сад
Некада се сматрало да веверице њухом опажају закопани плен, те да највећи број закопаних лешника никада и не успеју да нађу. Но, резултати истраживања које је 1990. године спровела група научника на Универзитету Принстон недвосмислено су показали да веверице у ствари имају сјајно памћење. Оне запамте читаве мапе путева од једног до другог лешника које су сакривале током дужег времена.
С друге стране, ови лепи глодари и те како користе чуло мириса, али пре свега да нањуше скровишта других чупавих сакупљача – чак и испод снежног покривача.