Да ли књишки мољци стварно постоје?
Биљана
Београд
Истина је. Прави књишки мољци заправо су ларве Xestobium rufovillosum или Anobium punctatum које нападају кућни намештај. Обе врсте се хране дрветом (и живе у њему) радије него хартијом, али често се догађа да, у недостатку животног простора, ларве с полице пређу на књиге.
На страницама књига остављају рупице које није могуће отписати на пуку старост, али је штета коју књигама наносе бубашвабе и обични мољци далеко већа. Ове друге „вади” то што се сладе књиговезачким лепком и повезом пружајући антикварима прилику да у описивању тако насталих оштећења користе блаже речи као што су „огреботине” и „искрзаност” – што могућим купцима сигурно звучи прихватљивије од „изгрицканих страница” и „рупица”.
Волео бих да сазнам нешто више о јапанском позоришту кабуки.
Војислав
Смедерево
Традиционално јапанско позориште кабуки настало је крајем 16. и почетком 17. века у граду Кјоту. Ова врста игране драме нарочито почиње да се развија од 1603. године. Кабуки представе баве се историјским, политичким и друштвеним променама у земљи, али и моралним сукобима и љубавним односима. Од 1629. до 1868. године женама је било забрањено да наступају на позорници, па су у том временском размаку све улоге играли мушкарци. Важан део кабуки позоришта јесу музика и плес – покретима тела и изразима лица глумци приказују различита расположења, мисли и осећања. За разлику од позорнице која је једноставно уређена, костими су веома раскошни, као и шминка која је прилагођена сваком лику. Данашњи кабуки спој је традиционалног позоришта и неких елемената преузетих са Запада.
Када су настале уљане боје и ко их је открио?
ДРАГАНА
Панчево
Уљане боје ушле су у употребу у 15. веку. Пре тога сликари су најчешће користили темперу коју су мешали с разблаженим жуманцетом. Фламански (холандски) мајстори први су се досетили да жуманце замене уљем. Те боје су се тешко сушиле, али су сликарима пружале низ нових могућности, као што су: више нијанси исте боје, поправљање, досликавање...
Проналазак сликања уљаним бојама дуго је приписиван Јану ван Ајку (1390–1441). Ипак, готово је сигурно да један човек није могао да открије све могућности ових боја. Зато је ближе истини ако се каже да заслуге за овај изум припадају генерацијама фламанских сликара.
Како креме уклањају боре?
ПЕТАР
Београд
Нажалост, ниједна крема, ма како скупа, не може заиста да трајно уклони већ настале боре. Главна одлика сваке креме којом она штити кожу и успорава настанак бора јесте њена способност да кожу одржи влажном. Међутим, и поред ове превентивне мере редовног влажења коже, она ипак временом неумитно стари. Произвођачи козметике зато у креме додају и разне супстанце „чудотворног” дејства које ће, наводно, ублажити боре. Међутим, иако на први поглед делује као да неки од њих заиста помажу, ови састојци немају моћ да обрну процес старења.
У креме се тако додају витамин Це и А и алфа-хидроксилне киселине, али у веома малим количинама за које не постоје докази да делују (у већим количинама се не додају јер, иако би могле имати и повољно дејство, ове супстанце на кожи изазивају и надраженост, црвенило и пецкање). Осим тога, многе скупе креме садрже и беланчевине биљног порекла. У питању су дуги ланци аминокиселина који, када се крема намаже на лице, почињу да се суше и затежу по њеној површини, па се чини као да се оне ситније боре скупљају.
Најзад, бројне су и креме које наводно обогаћују кожу додатним кисеоником. Многе од њих садрже водоник пероксид (H2O2), који, премда садржи „додатни кисеоник”, заправо изазива веома благе опекотине, па отуд и свеж, румени изглед после коришћења такве креме.
Зашто се зуби мењају?
Мирјана
Суботица
Зуби се појављују кад беба напуни неколико месеци. Како расте, тако добија све више зубића и полако почиње да једе чврсту храну.
Ови први зуби код сваког човека називају се млечни, јер их беба добија док је млеко њена основна храна. Има их укупно 20. Млечни зуби задржавају се неколико година. Како дете почиње брже да расте и да једе више чврсте хране, млечни зуби постају сувише слаби да би обављали своју улогу, па полако испадају. Замењују их нови, јачи, стални зуби.
Сталних зуба има 28, по 14 у свакој вилици. Отприлике са 20 година могу да се добију и такозване осмице или умњаци, по још један зуб са сваке стране у обе вилице. Они могу, али и не морају да се појаве, а често су и вишак и сметају осталим зубима, па морају да се изваде. Дакле, одрастао човек треба да има укупно 32 зуба.
Да ли је Снежана из бајке заиста постојала?
Јован
Ужице
Снежана је, по неким тврдњама, заиста постојала! Наводно, њено право име је Марија Софија Маргарета Катерина фон Ертал и рођена је у Лору, у Немачкој, 15. јуна 1729. године. То тврди немачки историчар књижевности Карлхајнц Мартелс, који је са колегама чак 17 година истраживао порекло ове познате бајке. Према њему, браћа Грим, писци „Снежане и седам патуљака”, описали су живот породице принца Филипа Кристофа фон Ертала. Дворац у коме је живела Марија Софија (односно Снежана) још постоји у Лору. У њему се налази и чувено огледало које говори. Реч је акустичној играчки које је у 18. веку била у великој моди. Огледало је принц поклонио својој другој жени (Маријиној маћехи), извесној Клаудији Елизабет. У време када је прича настала, у околини Лора постојало је неколико рудника, а многе немачке легенде говоре о томе како су руднике често посећивали вилењаци и патуљци. Тако ни појава седморице патуљака у бајци браће Грим није била нимало необична.
Од чега се прави балзамико сирће?
ДУШИЦА ИВАНОВИЋ
Балзамико сирће, препознатљиво по кисело-слаткастом укусу, прави се од грожђа. Његов италијански назив је aceto balsamico и добија се од посебне врсте грожђа које се узгаја у брдима око Модене на северу Италије, као и у провинцији Емилија-Ромања. Производња балзамико сирћета веома је сложена и одвија се у три фазе у три различита дрвена бурета: прво се користи за сирћетно врење, друго за зрење, а у трећем течност мора да одстоји дуже време. Читав овај поступак траје најмање 12 година. Иако се данас прави у многим земљама, Италијани су заштитили име свог производа, па ако купите „балзамико сирће из Модене”, сигурно је у питању оно које се прави по рецепту старом неколико стотина година.
Зашто животињама светле очи када их осветле фарови аутомобила?
Душан
Земун
Очи неких животиња пресвучене су посебним слојем названим tapetum lucidum који се понаша као огледало. Када, рецимо, ове животиње осветле фарови аутомобила, тај слој одбије толико светлости да изгледа као да им очи светле у мраку. Слој им у ствари помаже да виде по ноћи јер одбија светлост натраг у ретину, слој у унутрашњости ока осетљив на светлост. Очи човека не светле у мраку пошто ми немамо овај одбијајући слој. Када јака светлост осветли наше очи, она се једноставно одбије од крвних судова ретине. То је разлог што понекад на слици имамо црвене очи када се сликамо уз помоћ блица.