Зашто су нам штенци толико симпатични?
МОМИР
Чачак
Несразмерно велике уши, огромне знатижељне очи, носићи као дугмићи – штенци имају много физичких одлика које топе срца. Кад их угледамо, измаме нам осмех и осећања нас преплаве, баш као кад видимо бебе.
Кад нам неспретни покрети и безазленост привуку пажњу, у мозгу се активирају центри задужени за награђивање, саосећање и сажаљење. Код људи (али и код других животиња) такав нагон није случајан, већ се с временом развијао и преносио с колена на колено. То је важна еволутивна предност захваљујући којој су веће шансе да нови нараштај преживи.
Будући да смо на децу и њихова осећања толико осетљиви да излазимо у сусрет свим њиховим жељама, не чуди што су резултати истраживања показали да су људима најсимпатичнији штенци стари осам недеља – баш у оном добу у ком их мајке остављају да се сами о себи старају.
Негде сам прочитао да су жути зуби снажнији од белих. Да ли је то истина?
ЗОРАН ИЛИЋ
Нови Сад
Боја зуба није мерило њиховог здравља. Најснажнији су, наравно, здрави зуби, а они природно никада нису бели као хартија или дирке клавира. Ако је ваш осмех за неколико нијанси тамнији, немате разлога за бригу.
Зубна глеђ је полупровидна и плавичасто-бела, док је слој испод ње, дентин, природно жут. Пошто светлост пролази кроз глеђ, здрави зуби природно имају светложуту или сивкасту нијансу. Генетски дебљи дентин чини зубе жућим, али им и даје одличну потпору, међутим, то не значи да су такви зуби отпорнији на каријес од оних светлијих.
Опасност за зубе наступа уколико жутило настане услед накупљања плака и каменца или ако се глеђ истањи услед дејства киселина или шкргутања зубима, па дентин постане видљивији. Наравно, на боју зуба утичу и кафа, цигарете, метаболички поремећаји, као и старење.
Редовно чишћење и полирање код стоматолога безбедни су и пожељни. С друге стране, агресивно избељивање на своју руку може трајно оштетити глеђ и изазвати осетљивост и бол.
Зашто је телу потребна со?
МЛАДЕН
Смедерево
Људи не могу да преживе без соли јер је она од суштинске важности за одржавање равнотеже течности у телу, рад нервног система и грчење и опуштање мишића. Но, количина соли која нам је потребна веома је мала: мања од четвртине кафене кашичице дневно. Наравно, готово сви људи на планети уносе више соли од тога, а Светска здравствена организација не препоручује више од пет грама дневно (отприлике једна кафена кашичица). Све преко тога може да буде веома опасно по здравље – па чак и живот – нарочито за особе с високим крвним притиском. Најбољи начин да се смањи унос соли јесте да се једе мање индустријски прерађене, а више хране коју сте сами припремили.
Да ли аутизам постоји код животиња?
МИЛИЦА
Београд
Аутизам је неуроразвојни поремећај који се јавља искључиво код људи. Неки дијагностички показатељи, као што је кашњење у развоју говора, не могу се непосредно применити на животиње. С друге стране, животиње могу да испоље особине које подсећају на аутизам, на пример склоност ка понављању истих радњи или неуобичајено друштвено понашање.
Код неких животиња могу се уочити избегавање контакта очима, незаинтересованост за друге животиње или људе, изражена потреба за устаљеним редом и тешко прихватање промена. Бул-теријери су, рецимо, посебно склони упорном јурцању за сопственим репом, што стручњаци понекад пореде с окретањем око своје осе, особеним за неке видове аутизма код људи.
Колико воћних бомбона треба појести да би се унело препоручених пет воћки на дан?
ВЛАСТА
Неготин
Претпостављамо да је питање постављено више у шали, јер воће не може и не треба да се замени бомбонама. Истина је да у њима има концентрисаног воћног сока, али у веома, веома малим количинама. Поједини произвођачи тврде да 15 кесица њиховог производа садржи количину витамина Це довољну да подмири наше дневне потребе.
Међутим, воће не садржи само витамин Це, већ и друге витамине, влакна и минерале, те је незаменљив део наше исхране. Ионако већина људи и не пати од недостатка витамина Це, а ако бисте појели десетак кесица бомбона, унели бисте огромну количину шећера, што би организму донело далеко више штете него користи.
Да ли нека животиња може да ствара музику?
МИЛИЦА
Краљево
Многе животиње у стању су да стварају звукове које бисмо могли да назовемо музиком, а у науци постоји грана која се бави проучавањем тих животињских способности – зоомузикологија. Од свих тих звукова нама је сигурно најпознатија птичја песма, али да ли је она стварно музика? Резултати једног истраживања из 2012. године показали су да се песме славуја не подударају с музичким скалама познатим западној култури, те се поставља питање да ли је музикалност птица у ствари само привид – макар за наше уши?
С друге стране, истраживачи са Института „Макс Планк” и „Корниш колеџа за уметност” 2014. године открили су упечатљиве сличности између наше музике и песме царића свирача, мале смеђе птице која живи у области Амазоније. Она даје предност складним интервалима у односу на нескладне, те радије пева савршене консонанце (октаве, чисте квинте и чисте кварте). Тако ствара деонице које људима звуче као заокружене мелодије, које би и сами могли да певуше или звиждућу.
Мужјаци грбавог кита такође стварају сложене мелодије, и то тоновима умногоме налик на људску музику. Њихове песме састоје се од делова који се понављају и завршетака сличних рими у стиховима. Зато не чуди да је албум „Песме грбавих китова” из 1970. године достигао платинасти тираж. А композиције разних надарених животиња, од ретких до неких већ изумрлих, можете да нађете на албуму „Утопија” исландске певачице Бјорк из 2017. године, као и на остварењу „Дивљи концерт” бубњара састава „Полис” Стјуарта Копланда и аудио-природњака Мартина Стјуарта из 2025. године. Уживајте.
Зашто гледамо непознате људе у очи када пролазимо поред њих?
АЛЕКСАНДРА РАЈКОВИЋ
Неготин
Остваривање везе погледом саставни је део друштвеног понашања код људи. Чак и бебе старе неколико дана воле да гледају у лица која се надвијају над њима. Када једна особа погледа другу, ставља јој до знања да је заинтересована за њу у друштвеном смислу и да можда жели да разговара. Наравно, не можете да знате да ли неко има жељу да ступи у додир с вама ако и ви не гледате у њега. Зато људи у пролазу често несвесно гледају у непозната лица. Истраживање спроведено у неколико студентских домова у САД показало је да гледање незнанаца ствара осећај веће друштвене повезаности и смањује усамљеност. Истовремено, ако неко избегне наш поглед или гледа „кроз нас”, стећи ћемо утисак да смо друштвено изопштени, што ће нам изазвати благу нелагоду.
Зашто се смешимо?
ВЛАДАН
Сомбор
Наш осмех није тако једноставан као што изгледа. Најчешће се објашњава као друштвени знак којим другима показујемо позитивна осећања и добре намере. Међутим, према неким истраживањима, од 19 врста осмеха само шест се јавља када нам је пријатно или када се добро забављамо. Остали настају када осећамо бол, непријатност, нелагоду, потчињеност, ужас, па чак и очај. Осмех некад изражава и презир, бес или неверицу.
Истраживачи који су проучавали изразе лица такмичара у борилачким спортовима пре почетка меча утврдили су да су они који су се више смејали имали веће шансе да изгубе. Сматра се да је у таквим приликама осмех одавао осећај ниже вредности и страх који из њега проистиче.
Важно је разликовати искрен, невољан осмех, код којег се кожа око очију упадљиво набира, од извештаченог, лажног осмеха, који свесно намештамо како бисмо саговорнику представили да смо задовољни, срећни или да му указујемо поштовање. Код таквих „стратешких” осмеха кожа око очију се мање бора.