Када је настао први лавиринт?
МИЛАН МИШИЋ
Ћуприја
Не можемо са сигурношћу утврдити када је настао први лавиринт, јер су лавиринти постојали и пре него што су први пут поменути у писаним изворима. Човечанству су познати већ више од четири хиљаде година. Најстарији прикази класичног лавиринта потичу отприлике из 2000. године пре наше ере, а пронађени су широм јужне Европе и северне Африке. Овај образац појављивао се на цртежима и каменим резбаријама, као и на керамичким посудама, плочицама и новчићима. Касније се појавио и у Азији, Америкама и јужним деловима Африке, где је приказан на зидним сликама, дрвеним скулптурама и плетеним корпама.
Римски лавиринти (од око 165. године п. н. е. до 400. године н. е.) били су украсни и сложенијег облика. Најчешће су то били подни мозаици у вилама, купатилима и гробницама широм Римског царства.
Крајем 9. века монах Отфрид проширио је класични образац лавиринта са седам на једанаест кругова. Његов нацрт послужио је као узор за лавиринте на подовима бројних европских катедрала, као и за камене и травнате лавиринте на северу Европе. За разлику од римских, средњовековни лавиринти били су прављени наменски да би се кроз њих ходало, те молило и размишљало.
Међутим, лавиринт је више од грађевине или простора кроз који се пролази. Он је и место на коме човек истражује границе сопствене душе. У критском миту лавиринт супротставља ред и власт, које оличава палата, хаосу и необузданој сили, коју представља Минотаур. Поједини психоаналитичари тако сматрају да лавиринти настају из човекове потребе да у дубинама колективног несвесног пронађе мир.
Да ли су енергетска пића опасна по здравље?
МИЛОШ БУГАРСКИ
Нови Сад
Омиљена пића која обећавају прави ватромет енергије, ублажавају умор и помажу нам да останемо будни садрже кофеин и аминокиселине. Зато с њима треба бити опрезан. У једној лименци енергетског пића од 250 милилитара обично има око 80 милиграма кофеина, што је приближно количини која се налази у шољици кафе.
Стручњаци не препоручују ове напитке пре бављења спортом јер кофеин има диуретска својства, па тело може да дехидрира. За надокнаду течности изгубљене знојењем постоје посебни спортски напици, који обично не садрже кофеин, већ шећере и минералне соли. Енергетска пића не треба мешати ни с алкохолом, јер кофеин прикрива осећај пијанства, а не умањује штету коју алкохол наноси нашем организму нити побољшава успорене рефлексе.
Како се прави паста за зубе са пругама?
СЛАВИША
Ковачица
Пасте са препознатљивим пругастим шарама настају на два начина. Разнобојна маса може бити смештена у тубу још приликом пуњења. Треба је само притиснути. Сви ти обојени слојеви пасте направљени су тако да имају одговарајућу густину како се не би мешали – унутар тубе понашају се као чврста маса, али се глатко истискују. А може и туба бити напуњена углавном белом масом, а обојена паста смештена у посебном одељку близу отвора. Када се туба притисне, обе масе проћи ће кроз отворе и спојити се тек при истискивању, тако стварајући нама добро познате пруге.
Зашто птице никада не падну са гране, чак ни када спавају?
МАША
Панчево
Птице имају тако распоређене тетиве у ногама да се такозвана тетива стискачица спушта из мишића у бедру низ колено, па иде око глежња у прсте. Кад птица мирује, под тежином њеног тела долази до савијања колена и затезања тетиве, што изазива повлачење прстију ка унутра и њихово обавијање око гране. Тетиве су им толико јаке да се чак чврсто држе за грану и док спавају,
Зашто су најтоплији прекривачи пуњени перјем?
ДУШАН
Младеновац
Кад нам је хладно, једва чекамо да се увучемо у кревет и угрејемо га топлотом сопственог тела, нарочито ако немамо електрично ћебе. Али како да ту топлоту задржимо? За то нам је потребан добар прекривач. Људско тело, чија је температура око 37 степени Целзијуса, природни је извор топлоте, док вунено ћебе или перјани јорган само спречавају топлоту да изађе. Између влакана тканине или перја остаје заробљена велика количина ваздуха, која делује као изолатор. Пошто перје задржава много ваздуха, а притом је веома лагано, перјани јоргани нас лепо греју, а нису нам тешки, па су међу најбољим прекривачима.
Шта је то хризографија?
НАЂА КОЛАРЕВИЋ
Прокупље
Хризографија је техника писања или сликања златом. Развила се и примењивала у ранохришћанској и византијској уметности, као и у земљама под културним и политичким утицајем Византије. У рукописним књигама користила се за исписивање слова и читавих текстова златом у течном раствору, обично на пурпурном пергаменту. За украшавање иницијала употребљавали су се и танки златни листићи начињени од злата за ковање дуката.
Ову технику су примењивалии и иконописци. Обично се основа слике прекривала златом преко ког је наношена боја. Златна подлога служила је да би се истакла позадина композиције, док су натписи исписивани растопљеним златом. Посебно иконографско значење има позлата у средњовековном сликарству као знамен светлости и светости.
Зашто не можемо сами себе да голицамо?
АЛЕКСАНДРА МИЛИЋЕВИЋ
Сомбор
Питање зашто не можемо сами себе да голицамо одувек је голицало машту људи. Чак је и велики природњак Чарлс Дарвин (1809–1882) покушавао да одгонетне то. Напослетку је закључио да то не можемо зато што сами себе не застрашујемо. Према Дарвиновом тумачењу, голицање изазива део мозга задужен за одбрамбене рефлексе и наше отимање је природни одговор. Он нам помаже да умакнемо ономе ко се окомио на неки рањиви део нашег тела. А разлог што се смејемо јесте то што знамо да напад није стваран – и то јасно дајемо до знања нашем „нападачу”. Међутим, када смо стварно нападнути, ми се и даље отимамо, али се не смејемо.
Од када се викенд користи за одмор?
БОРКО САВИЋ
Љиг
Недеља је за хришћане свети дан и по обичају је био нерадан. За Јевреје је то Шабат, који почиње са сумраком у петак и траје до сумрака у суботу. Међутим, суботе су биле радне све док 1908. године једна фабрика памука у Новој Енглеској није увела дводневни викенд као уступак свом јеврејском особљу.
Ово је наишло на одличан одјек међу радницима и подстакло друге оближње погоне да такође уведу петодневну радну недељу.
Хенри Форд, легендарни произвођач аутомобила, увео је суботу и недељу као нерадне дане за своје особље 1926. године, а такође је установио и четрдесеточасовну радну недељу. Наизглед племенит потез такође је пружио његовим радницима прилику да своје слободно време проводе у куповини потрошачких добара, чиме се новац одржавао у оптицају кроз привреду.