Зашто мачке воле скучене просторе?
Јована
Вршац
Мачке могу да спавају и до 18 часова дневно. С обзиром на то да су склоније усамљеничком животу, обично воле да имају скровито и безбедно место на којем могу да дремну. Но, мачка која која највише воли да се склупча у малој картонској кутији, највероватније то ради зато што јој смета хладноћа пода. Наиме, маце би највише волеле да у кући температура буде и до 14 степени виша од оне која прија људима, те ако на располагању немају неко осунчано место на којем могу да се излежавају, радије ће покушати да се загреју у малој кутији него да се смрзавају на хладном каучу.
Да ли је тачно да у Африци као староседеоци живе и белци?
Ивана Лазић
Ужице
У северним деловима Африке живе хамитски и семитски народи који припадају белој раси нешто тамније пути. Хамити су се ширили из подручја између Нила и Црвеног мора, а семитски Арапи су од 7. века почели да продиру у северну Африку из југозападне Азије. Проширили су ислам и арапски језик и асимиловали староседеоце Бербере и, делимично, црнце источног Судана.
У појединим деловима Африке живи и много досељеника и њихових потомака из некадашњих европских колонијалних сила и радника и трговаца из јужне Азије. Белци Јужноафричке Републике потомци су холандских и британских досељеника и одбеглих хугенота (протестаната) из Француске и Немачке крајем 17. и почетком 18. века.
Колико велико мора да буде небеско тело да би неко друго кружило око њега?
Јована Оташевић
Обреновац
Не постоји нека минимална величина или маса коју небеско тело мора да има да би имало сопствени сателит. До кружења једног тела око другог долази кад се поклопе јачина гравитационе силе већег небеског тела и брзина кретања напред (моменат силе) сателита који почиње да кружи око њега. Сва тела која имају масу имају и одређену гравитациону силу, без обзира на то колико су мала, што значи да, теоријски гледано, свако небеско тело може да има сателит који ће кружити око њега. Наравно, услов је да се то тело које ће постати сателит креће довољно споро како би гравитациона сила могла да га „зароби”, да се оба тела налазе једно близу другог, те да све остале силе које длеују на њихов систем буду занемарљиво мале.
Како ајкуле нањуше крв под водом?
Урош Васић
Београд
Кад нешто намиришете у ваздуху, то је последица тога што су се молекули мириса растворили у слоју слузи који облаже ваше носне шупљине. Ни мирисање у води није ништа другачије, осим што су молекули мириса већ растворени у морској води. Ајкуле имају чуло мириса подједнако осетљиво као и друге рибе, те обично могу да открију један молекул мириса међу 25.000.000 осталих, а уколико је хемикалија мириса невероватно јака, успеће да препознају и један њен молекул међу десет милијардидругих. Све у свему, то значи да је ајкула способна да нањуши кап крви у омањем базену.
Због чега се каже да је неко ђавољи адвокат?
Сима Петровић
Земун
Данас се овај израз користи да означи некога ко заступа став другачији од оног који има већина учесника у расправи, чак и особу која то ради из чисте забаве, или ситничавости, да види докле може да подупире своје (другачије) мишљење. Порекло овог израза, међутим, има историјско одређење.
Наиме, Advocatus Diaboli и данас је званичник у хијерархији Римокатоличке цркве који износи разлоге противне ставовима већине других свештених лица у случајевима предлога да се нека особа прогласи за свеца. Његов задатак у поступку канонизације састоји се у томе да буде сумњичав у погледу карактера кандидата, да испита доказе о његовим врлинама и богоугодним делима и да провери околности под којима су се догађала чуда која му се приписују. Advocatus Dei чини све супротно, износећи доказе у прилог канонизацији.
Да ли птице могу да препознају песме других птица?
Драган
Београд
Птичја песма много је више налик музици него некој врсти језика. Птице певају како би привукле партнере за парење или уљезима ставиле до знања да ће бранити свој посед. Кад бисмо желели да важан податак који у себи носе те песме преточимо у речи, он би се углавном свео на: „Слушај моју песму, зар није лепа?”, или „Слушај моју песму, много сам опасан!”
Иако птице умеју да препознају позив на узбуну којим се оглашавају друге врсте птица, љубавни пој узбуђеног врапца неће нимало занимати голуба, те он на њега неће ни обраћати пажњу.
Да ли заиста постоји риба која живот проводи прилепљена за бродове?
Милош Петровић
Неготин
Постоји. Реч је о морској риби из породице скуша која се на латинском зове Echeneis remora, a код нас је позната као прилепуша или уставица. Мрке је боје и може да нарасте до 25 центиметара. Она иза главе има пријемчиву, попречно наборану овалну плочу. Њом се прилепи за бокове бродова или уз трбух китова, туна или морских паса и у том друштву проведе цео живот. Може да се нађе у Јадранском мору, а њена рођака голема прилепуша (Echeneis naucrates), која може да достигне дужину од 70 центиметара, живи само у топлим морима.
Колико вируси управљају еволуцијом?
Јасна Марић
Београд
Кад говоримо о појединим врстама, вируси имају велики утицај на природни одабир. Водећа претпоставка о пореклу репродукције каже да су многи организми еволуирали тако што су дозволили великим организмима да измене њихове гене довољно брзо да би могли да се носе с променама које носе ткива заражена бактеријама и вирусима. Вируси такође могу да имају непосреднију улогу у еволуцији врста. Такозвани провирус је тип вируса који уграђује свој ДНК право у хромозом ћелије домаћина. Уместо да образују свој ДНК или РНК низ који би једноставно плутао ћелијом, провирус се угради у геном домаћина и предупликује се као и сви генетски кодови. ХИВ је пример за такав вирус, али постоје и други вируси, на пример аденовируси, који се уграде у генски код домаћина, а да за то нема видних знакова. Ово омогућава хоризонтално преношење, где се гени једне јединке преносе на другу заједно с кодом вируса. Ова теорија потврђена је у случајевима неких бактерија, гљива, биљака и зглавкара. Веома је вероватно да су вируси одиграли битну улогу у измештању генетског кода и код неких виших кичмењака.