По делима ког писца је снимљено највише филмова?
ЈЕЛИЦА
Београд
Енглески писац Вилијам Шекспир (1564–1616) већ дуго држи прво место међу писцима по чијим делима је снимљено највише филмова и телевизијских адаптација. Према Гинисовој књизи рекорда, по његовим драмама снимљено је 420 дугометражних остварења.
На сајту IMDb, једној од највећих база података о филмовима на интернету, налази се више од 1900 наслова надахнутих Шекспировим делима. Ту се убрајају се и најављени филмови, остварења која се још довршавају, кратки и анимирани филмови, документарци и телевизијске серије. Најчешће су засновани на његовим најпознатијим делима: „Хамлету”, „Ромеу и Јулији”, „Магбету” и „Отелу”. Први филм снимљен по неком Шекспировом делу био је неми „Краљ Џон” из 1899. године. Шекспирови мотиви јављају се и у филмовима који нису уобичајене адаптације већ савремене приче са сличним заплетима.
Међу писцима с великим бројем екранизација налазе се и Чарлс Дикенс и Артур Конан Дојл.
Који је највећи живи вулкан на свету?
НЕНАД
Опово
Мауна Лоа на Хавајима највећи је активни вулкан на нашој планети. Његова запремина износи око 75.000 кубних километара, а висок је 4.169,4 метра изнад нивоа мора. Ипак, то није и највиши вулкан на Хавајима. Суседна Мауна Кеа виша је за 37 метара.
Мауна Лоа спада у штитасте вулкане. Претпоставља се да је активна последњих 700.000 година. Њене снажне ерупције уништиле су читава села 1926. и 1950. године. Последња ерупција трајала је од 27. новембра до 13. децембра 2022. године и прошла је без жртава
Овај вулкан се пажљиво изучава у оквиру програма „Вулкани деценије” који је покренут како би се смањио број природних катастрофа у будућности. Програм се спроводи под покровитељством Уједињених нација.
Чула сам за народни музички инструмент кавал, али о њему не знам много. Молим вас да ми га опишете.
СНЕЖАНА
Нови Сад
Кавал је стари дрвени дувачки инструмент. Израђује се најчешће од јасена или дрена, а може бити и од шљиве, зове, бадема, шимшира, абоноса и ружиног дрвета. Отворен је на оба краја. С предње стране има седам рупа, а на полеђини једну, за палац. У близини доњег отвора налазе се још четири, у народу познате као „ђавоље рупе”. Према предању, ђаво је желео да уништи божанствен звук овог инструмента и зато је направио ове рупе. Оне, међутим, нису нарушиле лепоту звука, већ су га оплемениле.
Некада је кавал био пастирски инструмент, а данас се на њему изводе народне песме и игре. Иако има своје место и у ансамблу, кавал је најчешће соло инструмент. На њему се свира и у пару, што се назива езгија. Једини је стари дувачки инструмент уз чију пратњу се пева. Од 2012. године свирање на кавалу налази се на Листи нематеријалног културног наслеђа Србије.
Да ли је тачно да се неке бебе рађају са зубима?
НЕБОЈША
Мостар
Две врсте зуба ничу преурањено: натални су присутни при рођењу, а неонатални су избијају у првих месец дана бебиног живота. Обично су то два доња средишња секутића. Ова ретка појава понекад се везује за одређена медицинска стања, али се у већини случајева јавља код потпуно здравих беба. Рани млечни зубићи ретко стварају сметње; ипак, вађење се препоручује ако отежавају дојење или ако је зуб толико лабав да постоји опасност да ће га новорођенче, уколико испадне, прогутати и загрцнути се.
Шта је вексилологија?
Мирјана
Врбас
Вексилологија је наука која проучава заставе – њихову повест, изглед, значење и употребу. Почев од поморских, војних и националних застава па све до савремених творевина, вексилологија истражује како заставе представљају идентитет, културу и симболе народа широм света. Назив вексилологија осмислио је амерички изучавалац застава и публициста Витни Смит, 1957. године. Он је спојио латинску реч vexillum (застава античке римске коњице) и грчку реч logos (наука). До пре педесет година изучавање застава сматрало се граном хералдике, науке о грбовима. Захваљујући Витнију Смиту и часопису „Флег”, који је покренуо 1961. године, вексилологија је с временом постала посебна научна област. Смит је помогао и оснивање Међународног конгреса вексилолога и Међународне федерације вексилолошких удружења, чиме је поставио темеље савремене вексилологије.
Као мале плашили су нас да ћемо добити брадавице ако пипнемо краставу жабу. Колико има истине у томе?
БРАНКА
Београд
Иако су краставе жабе, односно крастаче, познате по бројним испупчењима на кожи која личе на брадавице, оне никако не могу да их изазову код људи. Ипак, с њима треба 
бити опрезан. Иза очију имају жлезде које производе отровну излучевину, довољно јаку да изазове надражај на кожи. Жабе се на овај начин бране од непријатеља.
Брадавице код људи настају због заразе вирусима из групе ХПВ (хумани папилома вируси). Данас је познато више од 200 сојева овог вируса. Када доспе на кожу, вирус изазива убрзано умножавање ћелија у њеном површинском слоју, што доводи до појаве брадавица. Могу се добити и кад додирнемо некога ко их има. Најчешће избијају на рукама и ногама, али се појављују и на другим деловима тела.
Како је настао карат, мера за драгоценост?
НАТАША
Земун
У давна времена семенке рогача служиле су као тегови за мерење скупоцених предмета. Управо од грчке речи за рогач – kerátion – настао је назив за јединицу мере која се и данас користи за злато и друге драгоцености.
Подела злата на 24 карата, која потиче још из античких и средњовековних обичаја, и данас се користи за одређивање његове финоће. Она се изражава бројем делова чистог злата у укупно 24 дела. Тако, на пример, осамнаестокаратно злато садржи 18 делова злата и шест делова примеса.
Када је реч о драгом камењу, карат је некада означавао масу која је износила између 187 и 215,99 милиграма. У 19. веку у употреби је био међународни карат од 205 милиграма. Данас је, међутим, метрички карат стандардизован и износи 200 милиграма.
Која се то битка назива Даном харинги?
ЕНА
Нови Бечеј
Огромна јата харинги насељавају северне воде Атлантског океана и Северно море. Мада делују безазлено, ове рибе су одиграле кључну улогу у једној од најнеобичнијих битака Стогодишњег рата (1337–1453), који су водиле Енглеска и Француска.
Све се одиграло 12. фебруара 1429. године, али не на мору, него на прашњавом путу код села Руврај у близини Орлеана. Енглеска војска је опседала Орлеан, а како се ближио васкршњи пост, из Париза им је послат конвој од око 300 кола пуних хране – претежно буради с усољеним харингама. Међутим, Французи су, уз помоћ шкотских савезника, решили да га пресретну.
Видевши да је надјачан, енглески војсковођа сер Џон Фастолф наредио је војницима да од запрежних кола направе кружно утврђење. Када су Французи напали, Енглези су их засули стрелама из заклона од буради. Утом је бурад попуцала, а хиљаде усољених харинги расуле су се по пољу. Поприште битке данима је мирисало на рибу, па је тако овај сукоб остао запамћен као „Дан харинги” и „Битка за харинге”.