Зашто Енглези разне ствари мере на туце?
ИВАН
Лапово
Децимални систем мера који данас користимо није природан иако одговара броју прстију на нашим рукама. То је само један од могућих система, а на њега се прешло 1795. године, одлуком француске владе. Половином 19. века усвојен је у свим европским земљама осим у Великој Британији.
Пре тога постојали су многи системи мера, како тежине, тако и дужине и запремине. Неке мере дуго су се задржале, на пример: јард, пинта, фунта, педаљ и други. Многе од тих мера биле су различите не само од државе до државе, него и од града до града, а исправност мерења надгледао је државни чиновник.
Кад је реч о систему на основу броја 12 (туце), који је дељив са 2, 3, 4 и 6, он има предисторију. На пример, лакат, дељив са 8, 12 или 20, па стопа која се делила на 12 делова званих прсти и палчеви, па се потом сваки део даље делио на 12 делова и тако даље. А 12 часова има и бројчаник на сату. Енглеска мера за дужину стопа и данас је подељена на 12 палчева (од по 2,54 цм). Енглези су упорни у својим обичјима, па тако за драге особе обично купују туце црвених ружа.
Можда је питање малчице безобразно, али ме стварно занима да ли рибе прде. У питање је другарска опклада.
НЕМАЊА
Златибор
Вероватно се мисли да рибе не пуштају ветрове јер се ретко виде мехурићи из њиховог аналног отвора. Међутим, у рибљим цревима развија се гас који излази кроз анални отвор, слично као код већине других животиња. Пре избацивања, измет рибе је у танкој желатинозној цевчици у којој су и гасови који настају током варења. Та фекална цевчица или потоне или плута на води. Но, будући да многе рибе једу измет, такве цевчице обично не потрају дуго.
Међутим, тиграста ајкула усавршила је „вештину прдења” као помоћног средства за плутање. Исплива на површину и прогута ваздух који се заржи у желуцу, затим кроз анални отвор испушта онолико ваздуха колико јој треба да би се одржала на жељеној дубини.
Која животиња има најгушће крзно?
НАТАЛИЈА
Ниш
Животиња с најгушћим крзном је морска видра Enhydra lutris која живи углавном на обалама Аљаске. То је највећи припадник породице ласица и по квадратном центиметру коже има више од 101.560 длака. Поређења ради, људи у просеку имају 156 длака по квадратном центиметру. Морска видра може да достигне дужину од метар и по, заједно с репом који је дуг тридесетак центиметара.
Зашто је Аустралија континент, а Гренланд острво?
СОЊА
Београд
Историјски се континентима сматрају велике површине земље које се разликују од осталих географским, културним, као и особеностима живог света. Све то Аустралију чини континентом. С друге стране, Гренланд има биљни и животињски свет сличан Канади и прилично је ненасељен, што га чини острвом, а не континентом. Осим тога, Гренланд је вишеструко мањи од Аустралије. Данас се у овој расправи користи и један јачи доказ – према тектоници плоча, геолошкој теорији која објашњава померање плоча Земљине коре, Аустралија се налази на посебној плочи, док је Гренланд део северноамеричке плоче.
Ипак, образложење о тектоници плоча није у потпуности доследно јер су Европа и Азија сврстане у засебне континенте иако се налазе на истој плочи.
Ко је измислио кинеске „колачиће судбине”?
САНДРА
Смедерево
Иако је распрострањено веровање да су настали у Кини или у САД, јер су се првобитно највише служили у тамошњим кинеским ресторанима, колачићи судбине заправо су пореклом из Јапана. Истраживање је показало да су се крекери, који изгледају баш као данашњи колачићи судбине, продавали у јапанским храмовима и светилиштима. Према подацима из 19. века правили су се ручно, у једној пекари у граду Кјоту. У неким областима био је распрострањен обичај да се у њих ставља хартијица са поруком или неком врстом предсказања.
Ови слаткиши праве се од брашна, шећера, ваниле и уља. У првобитном јапанском рецепту, уместо ваниле, стављао се сусам. Данас се широм света поједе око три милијарде колачића судбине, од тога највише у САД.
Шта значи реч google, по којој је претраживач „Гугл” добио име?
ЗОРАН Г.
Београд
Како стоји у одељку посвећеном историји настанка „Гугла” на званичној страници овог претраживача интернета, његови оснивачи Сергеј Брин и Лари Пејџ испрва су га назвали „Бекраб” (Backrub). Недуго потом дали су му име које данас сви користимо, а убрзо је настао и глагол „гуглати” − тражити нешто помоћу „Гугла”. У питању је измењен начин писања речи „гугол” (енг. googol) – броја 1 са стотину нула, или, изражено у степенима, 10100. Замисао је била да ова позамашна бројка одражава огромне могућности овог претраживача за налажење података.
На основу чега се утврђује шта је драги камен?
РАДОМИР
Крагујевац
Драгуљи су се хиљадама година користили у изради накита, амајлија и различитих украса као врло цењени материјали. У драго камење данас се сврставају минерали природног порекла, изузетни по лепоти и реткости. Различити начини обраде, то јест брушења, такође доприносе њиховом сјају. Да би се један минерал назвао драгуљем, потребно је да испуњава три услова: да буде редак, да је изгледом привлачан и да је отпоран.
Иако многи минерали испуњавају ове услове, правим драгуљима сматрају се: дијамант, рубин, смарагд и сафир. За остале се најчешће користе називи полудраго и украсно камење, а то су минерали који имају мању вредност. На цену утичу начин обраде и величина камена. Вредност се изражава у каратима, а један карат износи петину грама.
Који је највећи предмет који је подигао торнадо?
Никола
Београд
Јачина торнада мери се Фуџита скалом од 0 до 5. Торнадо нулте јачине ломи гране и димњаке, док онај пете јачине може да створи ветрове брзине и до 500 километара на сат који подижу куће из темеља. Снимци Америчког националног сервиса временска прогнозе сведоче о торнадима који су дрвеним даскама пробијали зидове од цигала, носили фрижидере и по два километра и који су чак превртали вагоне од 75 тона.