Јавни превоз у Београду

Када је у Београду уведен јавни аутобуски превоз?

ИЛИЈА

Београд

Први покушај увођења аутобуског превоза у Београду забележен је 1925. године јер превоз трамвајима више није могао да задовољи потребе града. Тада је отворена линија од Славије до Авале, радним данима, с једним поласком дневно и два поласка недељом и празницима. Ова линија убрзо је укинута, али је исте године уведен редован аутобуски саобраћај од Кнежевог споменика, данас Трга Републике, до пристаништа на Сави. Ни он није потрајао, због старости аутобуса и лошег стања калдрме.
Тек крајем 1927. године једно приватно предузеће уводи редован аутобуски саобраћај користећи возила с пнеуматским гумама. Средином наредне године успостављен је редован аутобуски саобраћај у организацији Управе трамваја и осветљења Београдске општине која је откупила неколико возила од приватног предузећа.

Број: 3569 2020.

Пажљиво с пићем

Зашто, кад једном почнете, морате да идете у тоалет више него обично?

ВЕРА

Београд

Ова појава позната је свим пивопијама! Једном када одлучите да први пут одете у тоалет, више нема стајања. То се догађа зато што бешику затварају два сфинктера, кружна мишића. Унутрашњим сфинктером управља аутономни нервни систем и он се отвара када бешика достигне одређену запремину. Тада се притисак преноси на спољашњи сфинктер којим можемо да управљамо. То је тренутак када се јавља потреба за одласком у тоалет.
Алкохол сузбија деловање хормона ADH који спречава мокрење и утиче на то да бубрези одводе више течности у бешику. Једном када се унутрашњи сфинктер отвори, можете да издржите да не идете у тоалет тако што ћете стискати спољашњи сфинктер. На крају, одлазите у тоалет и испразните бешику.

Али алкохол спречава и нервне надражаје који затварају унутрашњи сфинктер, тако да он остаје делимично отворен. Истовремено, алкохол у крви наставља да сузбија деловање ADH и бешика се пуни све брже. Тада сав притисак издржавања пада на спољашњи сфинктер и човек више не може да издржи онолико колико је могао.

Број: 3569 2020.

Највеће село на свету

Како је Канада добила име?

СВЕТИСЛАВ

Бор

Иако је током историје постојало више претпоставки о пореклу имена друге по величини земље на свету (после Русије), данас је прихваћена она по којој назив потиче из језика индијанског племена Ирокези, тачније од речи „каната”, која се преводи као „село” или „насеље”.
Домороци са подручја данашњег града Квебека употребили су ову реч 1535. године како би упутили француског истраживача Жака Картијеа (1491–1557) ка насељу Стадакона. Картије је наставио да користи назив за читаву област којом је владао старешина Стадаконе. Од 16. до 18. века име се односило на тај део Нове Француске, дуж реке Сен Лорен и северних обала Великих језера, а 1763. године област је подељена у две британске колоније – Горњу и Доњу Канаду. Колоније су се ујединиле у провинцију Канада 1841. године. Име Канада, као званичан назив нове државе, усвојен је након оснивања конфедерације 1867. годин.

Број: 3568 2020.

СУНЦЕ, ХЛАДНО НАМ ЈЕ!

Колико дуго би људи опстали ако би Сунце нестало?

ЗОРАНА

Београд

Без Сунца биљке не би могле да обављају фотосинтезу, те се кисеоник не би производио. Ипак, животињама које тренутно живе на Земљи биле би потребне хиљаде година да потроше сав кисеоник који је тренутно у атмосфери, те би хладноћа побила већину живог света много пре тога. Након само недељу дана без Сунца просечна температура на нашој планети била би 0°С, док би за годину дана она износила 73°С испод нуле. За неколико деценија температура би била толико ниска да би се и сама атмосфера згуснула. Океани би се заледили за свега три године. С обзиром на то да је лед добар изолатор, вода би испод леденог покривача остала у течном стању још милијардама година. Теоријски гледано, мали број људи могао би неограничено да опстане уколико би живео у подводним базама у близини геотермалних извора. Кисеоник би прибављали деобом молекула воде, а ловили би организме који се хране сумпорним једињењима из геотермалних извора у океану.

Број: 3567 2020.

Жаока за краљевство

Да ли и пчелиња матица икада убада као и радилице?

ВИОЛЕТА

Неготин

Главни задатак матице, зреле женке у пчелињој заједници, јесте да носи јаја, чиме се обезбеђује њихов опстанак, као и држање пчела на окупу. И матице имају жаоке као и радилице, само што оне имају другачију сврху. Назубљена жаока радилице остаје у жртви након убода и врло брзо радилица умире. Са друге стране, жаока матице је глатка и може да буде употребљена више пута, а користи је искључиво у борби с другим матицама. Наиме, када се излегне, одмах почиње да тражи друге матице и покушава да их убије убадањем. Када у кошници остане само једна „краљица”, трутови је оплоде и она почиње да леже јаја.

Број: 3569 2020.

Аутомобил без возача

Аутомобили постају све бољи у вожњи и произвођачи желе да направе моделе који ће моћи да возе без помоћи возача. Занима ме да ли ће за такве аутомобиле бити потребна возачка дозвола?

ЂОРЂЕ МАНИЋ, Бабушница

Аутономна возила (она која могу да возе без помоћи возача) нису само научнофантастични пројекат за далеку будућност, него стварност, пошто се по улицама већ крећу такви модели, а један од најпознатијих за који си сигурно чуо је најновији „Теслин” ауто „Модел 3”. Ту су и „Гуглов” аутомобил „Вајмо”, „Јагуар Ланд Роверов” модел „И-пејс” и још многи други. Такви аутомобили користе податке које прикупљају са различитих сензора – радара, ласерских „лидар” система, џи-пи-еса, сонара – како би препознали окружење и снашли се у њему. Но, то што могу да возе сами, не значи да им је допуштено да то и раде.
У овом тренутку не постоји аутомобил који има дозволу да учествује у саобраћају а да  сме да се креће без обученог возача (то јест, возача који има возачку дозволу), те зато сва аутономна возила и даље имају команде потребне да би се њима управљало: волан и папучице за гас и кочнице (сви модели имају аутоматски мењач како би рачунару било лакше да га користи, те немају папучицу за квачило). Када се једном буде доказало да возило може да управља само собом без довођења путника у опасност у било којем тренутку, можда ће се и закони променити, а произвођачи почети да праве моделе без волана и папучица.

 

С друге стране, вероватно то не би требало очекивати у блиској будућности. У основи сваког од тих система налази се технологија која је иста као и она коју користе рачунари, а сви знамо да они воле да се с времена на време „заглупе”, након чега морамо да их поново покренемо. Ту је и питање одговорности: ако дође до несреће коју је изазвао такав аутомобил, ко је одговоран за штету коју треба платити? Они немају плату и рачун у банци… Због свега тога возила ће вероватно још деценијама имати и команде за ручно управљање које ће моћи да се искористе ако се систем за аутоматско управљање из било којих разлога поквари или престане да ради, те ће у њима морати да седи и особа која има возачку дозволу.

 

Број: 3568 2020.

Опрезно са Сунчевим зрацима

Да ли Сунчева светлост која се прелама кроз стакло може да изазове пожар?

ДРАГОМИР

Ћуприја

Предмети попут акваријума, тегли, па чак и стаклене кваке на вратима могу да преломе и сабирају сунчеве зраке у толикој мери да изазову паљење одређених материјала. Ризик не постоји само лети, већ и зими, јер сунчеви зраци непрекидно обасипају Земљу топлотном енергијом. Та енергија превише је расејана да би изазвала паљење дрвета или хартије, али, ако се зраци преламањем саберу у једну тачку, она постаје довољно концентрисана да њена снага пређе праг паљења одређених материјала. Сви који су пробали да запале ватру помоћу лупе знају како то изгледа. Чак и делићи стакла могу да имају моћ преламања и изазову пожар.

Број: 3568 2020.

10:2

Шта се више пије у свету, чај или кафа?

ЉИЉАНА

Вршац

Кафа (род Caffea) најомиљенији је топли напитак с кафеином у највећем броју земаља, али ни чај (Camelia sinensis) не заостаје много. Права разлика се уочава када се погледа у којим земљама се више пије чај него кафа: само Индија и Кина чине готово трећину светског становништва, а у обе земље се пије много више чаја него кафе. Годишње се производи око 9,5 милиона тона кафе и 5-6 милиона тона чаја. Опет треба упоредити и друге бројеве: наиме, за шољу кафе потребно је најмање 10 грама кафе, а за шољу чаја свега 2 грама листића. Кофеин се јавља у око 60 биљних врста. Други чести извори кофеина у свету су какао (Theobroma cacao), кола кестен (род Cola), гуарана (Paullinia cupana), гвајуса (Ilex guayusa) и мате (Ilex paraguariensis.

Број: 3567 2020.