Пси против усисивача

Зашто се пси толико плаше усисивача?

Ирена

Ниш

Један од главних разлога свако се може да претпостави – бука. Уосталом, нису пси једини укућани којима смета бука усисивача. Као и многе друге животиње, пси не воле бучне ствари, посебно не оне које се појављују изненада и одједном почињу да стварају хаос у њиховом чулном пољу. Поред самог звука, код јачих усисивача и ми људи можемо да осетимо вибрације које прате његов рад – животиња која би производила такав звук не би мислила ништа добро другима у својој околини. Усисивач се, даље, креће на веома необичан начин који псима може да изгледа и претеће, као да чучи у заседи и само чека да скочи. Према неким ветеринарима, један од разлога страха је дизање прашине из тепиха и с других површина. Добро је познато да пас било које расе има чуло њуха далеко истанчаније него човек, и да се пси на оно што оњуше ослањају  више него на оно што виде и чују. Прашина коју диже усисавање нагло ослобађа и разне мирисе које псећи њух може да разазна много више него ми, и то може да створи додатни осећај опасности.

Број: 3597 2020.

Лед господина Ганимеда

Који је највећи сателит у Сунчевом систему?

Душица

Београд

Јупитеров сателит Ганимед, пречника 5.262 километра, већи је од свих других у Сунчевом систему. За своју величину може да захвали дебелом омотачу од леда који се налази око његове стеновите унутрашњости.
Занимљиво је да и остала три најпознатија Јупитерова сателита (Ио, Европа и Калисто) имају стеновита језгра која су по величини слична Ганимедовом. Међутим, захваљујући Јупитеровом топлотном утицају, Ио и Европа немају дебеле ледене омотаче тако да су, без обзира на готово исту величину језгра, знатно мањи од Ганимеда (3.630 и 3.138 километара у пречнику). У групу највећих сателита у Сунчевом систему убраја се и наш Месец, пречника 3.476 километара.

Број: 3597 2020.

Памтим, дакле постојим

Шта је хипертимезија?

Дејан Васић

Замислите да можете да се сетите већине „епизода” из прошлости? Само шездесетак људи на свету има овакву способност изузетног аутобиографског памћења које се назива хипертимезија. Понекад је ово стање благослов, понекад проклетство, што пре свега зависи од „слика” које се враћају. Неке особе са хипертимезијом могу да се сете већине дана из прошлости, укључујући и најситније детаље, као, рецимо, какве су биле временске прилике. С обзиром на то да ово стање не може да се контролише, односно никад се не зна какви ће прошли догађаји поново да се пробуде, појединцима је понекад веома тешко, нарочито када се врате лоше успомене. То значи да се наново преживљавају и сва осећања повезана са неким трагичним догађајем.

Број: 3596 2020.

КАД ТРУБА (НЕ) ЗАТРУБИ

По коме носи назив део увета познат као Еустахијева труба?

Ана

Београд

Канал који везује средње уво и носни део ждрела и служи за пролаз ваздуха познат је као Еустахијева труба. Добио је име по Бартоломеу Еустахију (1524–1574), италијанском анатому који се сматра једним од оснивача савремене анатомије. О његовом животу не постоји много појединости. Зна се да је рођен у угледној породици, вероватно у Сан Северину, и да је одмалена био предодређен да постане лекар, као и његов отац Маријано. Вредно је учио грчки, хебрејски и арапски да би могао да чита у том времену доступну стручну литературу. После студија у Риму, медицином је вероватно почео да се бави 1540. године. За Еустахија се прво заинтересовао војвода од Урбина, а потом и његов брат, кардинал Ђулио дела Ровере.
Еустахије је радио и као професор на факултету, али је због гихта морао да се одрекне академске каријере. Исцрпно је проучавао рад људског тела, посебно бубрега, материце, слушних органа, зубa. Постоји могућност да је Вилијам Шекспир (1564–1616) био упознат с Еустахијевим радом и да је нека његова сазнања искористио у једном од својих чувених дела. Хамлетов отац убијен је отровом који му је сипан у уво.
Спремајући се да изда неку врсту анатомског атласа, Еустахије је поручио цртеже од Матеа Пирија, свог рођака, уметника из Урбина. Од четрдесет седам илустрација, искористио је само осам. Веровало се да је остатак цртежа био изгубљен после његове смрти, али су илустрације срећом нађене, готово два века касније.

Број: 3595 2020.

Кад Млеци залутају у Беч

Можете ли да ми појасните шта је егзоним?

Раде

Обреновац

Егзоним је назив града, области, земље и тако даље који долази споља (од старогрчких речи eхo, изван и onoma, име), што ће рећи да оно не одговара имену које користе становници тог места. Он се не односи на варијанте у разним језицима, тако да на пример „Велигради” на грчком или „С’рбистан” на турском нису ексоними. Не односи се ни на имена која због превода звуче различито али чувају исто значење, као што су имена „Нови Сад” и „Ујвидек”, или „Црна Гора” и „Монтенегро”. Такође се не односи на устаљене називе који делују као да немају везе с изворним именом, на пример, стари назив за Венецију – „Млеци” – заправо потиче од „В’неци”. Нама најпознатији пример ексонима је свакако „Беч”, име непознатог али вероватно словенског порекла за град који његови становници зову „Вин”. Више примера можемо наћи у именима земаља и регија. Гледајући само Европу, у српском ту су: Албанија (Шкиперија), Грчка (Хелас), Немачка (Дојчланд). Холандија (Недерланд) потом Финска (Суоми), Грузија (Сакартвело), Лапонија (Саами или Сапми/Сабми), Велс (Камри), Шкотска (Алба), итд.

Број: 3597 2020.

Паметан језик

Зашто неки људи избацују језик када покушавају да се усредсреде на нешто?

Душан

Горњи Милановац

Већи део рада људског мозга укључује језик, велики мишић у сталном покрету који нам помаже да гутамо. Прекривен је густо поређаним пријемницима за додир који мозгу непрестано шаљу податке о облику усне дупље. Језик је повезан с центрима за говор у мозгу, па се често помера с речима док мислимо. На тај начин нашем мозгу шаље се велики број података. Избацивање или грижење језика смањује његове покрете и бујицу података које мозак прима, па се на тај начин у мозгу ослобађа више енергије потребне за усредсређивање.

Број: 3596 2020.

Тајпан не опрашта

Да ли је тачно да једна кап отрова змије тајпан може да усмрти више људи?

Богдан, Земун

Аустралија је позната по бројним изузетно опасним животињским врстама, па не чуди што управо на овом континенту живи једна од најсмртоноснијих змија на свету. Од три познате врсте тајпана најопаснији је копнени, који насељава пустињске крајеве у унутрашњости овог најмањег континента, југоисточну Северну територију, јужну Аустралију и западни Квинсленд. Верује се да једна кап отрова ове змије с лакоћом може да усмрти 12 људи или 50 хиљада мишева. Отров напада нервни систем, изазива парализу, поремећаје у згрушавању крви и оштећује мишиће. Да ствар буде гора, копнени тајпан не одустаје после првог угриза, већ наставља да уједа. Забележено је да је у једном нападу змија ујела жртву осам пута.

Број: 3596

ЈЕЗЕРО СМРТИ

Да ли се зна које је најзагађеније место на планети?

Душан, Бор

Према извештају „Worldwatch Institute” о нуклеарном отпаду најзагађеније место на свету налази се у Русији. Мало језеро Карачај у јужном Уралу с правом се назива и „језеро смрти” јер је од 1951. године коришћено за одлагање радиоактивног отпада из нуклеарне фабрике „Мајак” која се налазила у близини. Фабрика је саграђена у тајности између 1945. и 1948. године. Шездесетих година прошлог века Карачај је почео да се исушује, а најгоре је било 1968. године када је суша погодила целу област а ветар разносио радиоактивне честице из корита језера, изложивши пола милиона људи опасном зрачењу. Ниво радијације измерен 1990. године био је довољан да човека изложи смртоносној дози зрачења у року од сат времена.

Број: 3595 2020.