Напишите нешто о Златиборском округу.
ДУШАН
Рума
Ако се задесите у Златиборском округу, немојте заобићи Камену Гору, насељено место у општини Пријепоље – зелени рај испресецан столетним шумама, пространим ливадама и многобројним изворима чисте планинске воде.
На једном узвишењу поносно стоји Свети Бор – најпознатији споменик природе у овом крају. Овај петстогодишњи горски див, симбол вере, истрајности и храбрости, уједно је и научни феномен: из његовог стабла расте потпуно друга врста дрвета – смрча. Под његовом крошњом народ се некада окупљао, причешћивао и молио, а према предању, у самом срцу дрвета крије се тајна. Наводно су некадашњи житељи ту оставили поруку будућим поколењима, запечаћену воском и ураслу у стабло. Пошто је овај природни споменик под заштитом државе, древна порука остаће заувек закључана.
Колико у људском телу има микроорганизама?
СРЂАН
Стара Пазова
Научници су деценијама претпостављали да наше тело садржи отприлике 10 пута више микроорганизама него телесних ћелија. Но, новија истраживања процењују да је тај однос приближно 1,3:1. У просеку, реч је о 38 до 39 билиона микроба наспрам 30 билиона људских ћелија.
Овај однос се мења у складу с тим колико често празнимо црева, како старимо, али и с тим каквог смо општег здравственог стања. То значи да понекад број микроба благо премаши број људских ћелија или падне испод њега, али они обично остају сразмерни.
У ствари, људске ћелије чине само око 43 одсто укупног броја ћелија у телу, док су остатак наши микроскопски колонисти. Ова огромна заједница – такозвани микробиом – јединствена је за сваког појединца као отисак прста. Чак и идентични близанци имају различит микробиом, јер на њега утиче све: од начина на који смо рођени, преко окружења у којем живимо, па до тога имамо ли кућне љубимце.
Која је највећа пећина у Шумадији?
БРАНИМИР ПОПОВИЋ
Крагујевац
Највећа пећина у Шумадији јесте Рисовача. Налази се у близини Аранђеловца, северозападно од планине Венчац, у долини реке Кубршнице. Откривена је 1952. године отварањем каменолома, а оно што је скривала убрзо је привукло пажњу не само спелеолога већ и археолога и палеонтолога.
У вишегодишњим ископавањима откривени су многи фосилни остаци животиња из последњег леденог доба: пећинског медведа, коња, рунастог мамута, степског бизона, носорога, џиновског јелена и пећинске хијене. Камено и коштано оруђе потврдило је да је Рисовачка пећина била станиште неандерталских ловаца средином старијег каменог доба.
Назив је добила по брду у чијем се подножју налази. Мада он води порекло из предања које каже да су се рисови некада давно ту скривали, у самој пећини археолози никада нису пронашли остатке ових дивљих мачака.
У пећини је постављена реконструкција живота праљуди са свим опасностима које су их вребале. Проглашена је спомеником природе прве категорије и културним добром од изузетног значаја.
Које је најмлађе острво на свету?
ДЕЈАНА
Ваљево
Најмлађе острво на свету настало је крајем октобра 2023. године ерупцијом подводног вулкана смештеног у Огасавара архипелагу, близу обале острва Јото (Иво Џима) у Јапану. „Ново острво”, како су га неки медији назвали, настало је избацивањем лаве и пепела из Тихог океана. Испрва је било пречника око 100 метара, а потом се ширило услед нових ерупција.
Огасавара архипелаг познат је по живим вулканима – лежи на самом споју тектонских плоча, у делу Тихог океана где су земљотреси и проломи магме честа појава. Зато се у овом пределу често јављају нова острва, међутим, њихов опстанак је неизвестан. Дуговечност острва насталих проломом магме испод нивоа океана такође зависи од тога да ли су грађена од чврсте лаве, која може да одоли таласима, или од растреситог материјала.
Како на нашу планету утиче свемирски отпад?
УНА ПЕШИЋ
Београд
Отпад који се у орбити скупља откако су прве летелице одјуриле у свемир подробно је документована и озбиљна опасност по Земљу. Америчка свемирска агенција процењује да по Земљиној орбити кружи од 25.000 до 30.000 предмета чији је пречник већи од 10 центиметара. Уз те веће комаде, планету опседају и десетине милиона ситнијих.
Највећи део отпада лети огромним брзинама – и до седам пута већим од брзине метка. С толиком количином кинетичке енергије, предмети величине обичне кованице могли би да униште свемирску летелицу на коју би случајно налетели.
Научнике још више брине то што је такозвани Кеслеров синдром (ланчана реакција судара), према прорачунима, само неколико деценија далеко. Предвиђају се неконтролисани судари комада у орбити који би створили нов отпад и оставили несагледиве последице. Зато се све чешће расправља о томе како га уклонити. Међу предложеним решењима јесте употреба великих мрежа, харпуна, ласерских зрака и минијатурних ђубретарских сателита који би гурали отпад док не упадне у атмосферу и сагори у њој.
Могу ли мачке да изгоре на сунцу?
БИЉАНА из Ваљева
Да. Што је мачја длака светлија, то је опасност од опекотина већа. Нос, капци и рубови ушију најосетљивији су и, притом, најизложенији, па о њима треба повести више рачуна.
На тржишту постоје заштитне креме и лосиони за мачке (и за псе), мада поједини власници користе средства намењена људима, што ветеринари строго забрањују. Наиме, пошто се мачке често лижу и чисте, оне ће унети крему у организам, а састојци попут цинк-оксида, заступљени у људским кремама, за њих су изузетно отровни. Зато треба употребљавати искључиво препарате намењене кућним љубимцима.
Да ли је истина да је неко покушао да направи носач авиона од леда?
МАРКО
Ниш
Енглези су током Другог светског рата разрађивали замисао да изграде носач авиона на санти леда усред Атлантика. Бомбардери би с њега штитили бродске конвоје. Пројекат је носио радни назив „Хабакук”, а Винстону Черчилу га је приказао инжењер Џефри Пајк.
Требало је да буде дугачак 610 метара и широк 92 метра. С носивошћу од два милиона тона далеко би надмашио све што је дотад пловило морима. Изградња би се обавила у Канади, од чак 280.000 блокова леда. Размишљало се и о употреби мешавине леда и струготине, тим пре што тадашње оружје није могло лако да уништи тако огромне блокове. Једино је морало да се води рачуна о томе да се системом хлађења одржава на ниској температури. Брод би се кретао брзином од седам чворова помоћу 26 електричних мотора с пропелерима постављеним на спољне носаче. На њега би могло да стане чак 150 авиона, уз остало наоружање.
Ипак, пошто се ратна срећа окренула, Велика Британија одустала је од овог подухвата. У Канади је 1943. године направљен пробни модел величине 18 x 9 метара и носивости од око 1000 тона, који је плутао чак три године. А онда се истопио.
Зашто се зуби не обнављају као нокти и коса?
ДУШАН
Пирот
Коса и нокти у основи су једноставне беланчевинасте грађе које излазе из фоликула длаке и лежишта нокта. Зуб је, по својој природи, много сложенији. Додуше, неке животиње, попут коња, имају зубе који се обнављају да би се надокнадило трошење изазвано жвакањем. Коњски зуби састоје се од чвршћих и мекших слојева, водоравно поређаних. Мекши слојеви троше се брже, а тврђи обезбеђују чврстину угриза. И ајкулама се зуби обнављају – они који испадну замењују нови који израстају иза њих. Људски зуби нису намењени убијању плена или жвакању чврстих биљних влакана, па се зато мењају само једном.