Шта је то хризографија?
НАЂА КОЛАРЕВИЋ
Прокупље
Хризографија је техника писања или сликања златом. Развила се и примењивала у ранохришћанској и византијској уметности, као и у земљама под културним и политичким утицајем Византије. У рукописним књигама користила се за исписивање слова и читавих текстова златом у течном раствору, обично на пурпурном пергаменту. За украшавање иницијала употребљавали су се и танки златни листићи начињени од злата за ковање дуката.
Ову технику су примењивалии и иконописци. Обично се основа слике прекривала златом преко ког је наношена боја. Златна подлога служила је да би се истакла позадина композиције, док су натписи исписивани растопљеним златом. Посебно иконографско значење има позлата у средњовековном сликарству као знамен светлости и светости.
Зашто не можемо сами себе да голицамо?
АЛЕКСАНДРА МИЛИЋЕВИЋ
Сомбор
Питање зашто не можемо сами себе да голицамо одувек је голицало машту људи. Чак је и велики природњак Чарлс Дарвин (1809–1882) покушавао да одгонетне то. Напослетку је закључио да то не можемо зато што сами себе не застрашујемо. Према Дарвиновом тумачењу, голицање изазива део мозга задужен за одбрамбене рефлексе и наше отимање је природни одговор. Он нам помаже да умакнемо ономе ко се окомио на неки рањиви део нашег тела. А разлог што се смејемо јесте то што знамо да напад није стваран – и то јасно дајемо до знања нашем „нападачу”. Међутим, када смо стварно нападнути, ми се и даље отимамо, али се не смејемо.
Од када се викенд користи за одмор?
БОРКО САВИЋ
Љиг
Недеља је за хришћане свети дан и по обичају је био нерадан. За Јевреје је то Шабат, који почиње са сумраком у петак и траје до сумрака у суботу. Међутим, суботе су биле радне све док 1908. године једна фабрика памука у Новој Енглеској није увела дводневни викенд као уступак свом јеврејском особљу.
Ово је наишло на одличан одјек међу радницима и подстакло друге оближње погоне да такође уведу петодневну радну недељу.
Хенри Форд, легендарни произвођач аутомобила, увео је суботу и недељу као нерадне дане за своје особље 1926. године, а такође је установио и четрдесеточасовну радну недељу. Наизглед племенит потез такође је пружио његовим радницима прилику да своје слободно време проводе у куповини потрошачких добара, чиме се новац одржавао у оптицају кроз привреду.
Зашто су древни народи широм света градили пирамиде?
БОРКО
Београд
Иако су најпознатије оне у Египту, пирамиде су градили и многи други древни народи – у Кини, Кореји, Јапану, Мексику, Средњој и Јужној Америци. Постојао је сасвим практичан разлог за то. Широка основа и постепено сужавање ка врху давали су пирамиди велику стабилност, па је било могуће подизати грађевине до великих висина и без техника и знања којима градитељи данас располажу. Камени блокови уобичајене четвртасте или кружне зграде подложни су постепеном померању под утицајем мањих потреса, те су овакве грађевине доста нестабилније. Управо зато се баш пирамидални облик појављивао у различитим деловима света.
Како се прави паста за зубе са пругама?
СЛАВИША
Ковачица
Пасте са препознатљивим пругастим шарама настају на два начина. Разнобојна маса може бити смештена у тубу још приликом пуњења. Треба је само притиснути. Сви ти обојени слојеви пасте направљени су тако да имају одговарајућу густину како се не би мешали – унутар тубе понашају се као чврста маса, али се глатко истискују. А може и туба бити напуњена углавном белом масом, а обојена паста смештена у посебном одељку близу отвора. Када се туба притисне, обе масе проћи ће кроз отворе и спојити се тек при истискивању, тако стварајући нама добро познате пруге.
Зашто птице никада не падну са гране, чак ни када спавају?
МАША
Панчево
Птице имају тако распоређене тетиве у ногама да се такозвана тетива стискачица спушта из мишића у бедру низ колено, па иде око глежња у прсте. Кад птица мирује, под тежином њеног тела долази до савијања колена и затезања тетиве, што изазива повлачење прстију ка унутра и њихово обавијање око гране. Тетиве су им толико јаке да се чак чврсто држе за грану и док спавају,
Када су почеле да се употребљавају уљане боје?
ДИМИТРИЈЕ МИЛОЈКОВИЋ
Београд
Дуго се веровало да смо уљане боје почели да користимо у 15. веку. Пре тога сликари су најчешће користили темперу коју су мешали са разблаженим жуманцетом, све док фламански мајстори нису заменили жуманце уљем.Међутим, археолошка истраживања открила су најстарије познате слике рађене уљаним бојама. У питању су будистичке зидне слике настале око 650. године нове ере. Налазе се у просторијама налик пећинама, уклесаним у литице авганистанске долине Бамијан, а израђене су уз употребу уља ораха, мака, лана и рицинуса.
Шта је свест, а шта савест? Имају ли их животиње и биљке?
МИЛЕТА
Шабац
Свест обухвата наша чулна искуства, осећаје, мисли и доживљај себе и света, док је савест способност да проценимо да ли су наша размишљања, намере и поступци исправни – она је својеврстан унутрашњи компас који управља нашим моралним вредностима, одговорношћу, кривицом, стидом и поносом.
Да многе животиње имају свест, савремена наука не доводи у питање. Кембричка декларација о свести, коју су 2012. године потписали истакнути неуролози, истиче да сисари, птице, хоботнице и многе друге врсте имају нервну грађу која обезбеђује свесна искуства. Животиње свакако осећају бол, страх, радост и приврженост.
С друге стране, научници изричито тврде да биљке немају свест. Оне немају мозак нити централни нервни систем, неопходне за овако сложена осећања и размишљања. Међутим, биљке примају, преносе и обрађују податке и реагују на промене у околини. Хемијским сигналима и преко подземних мрежа нити гљива упозоравају суседне биљке на напад штеточина; неке врсте се окрећу према извору светлости, а друге затварају листове на додир. Ипак, иако такве реакције понекад делују као промишљено понашање, то су само аутоматски биолошки механизми без свесног унутрашњег доживљаја.