Зашто птице никада не падну са гране, чак ни када спавају?
МАША
Панчево
Птице имају тако распоређене тетиве у ногама да се такозвана тетива стискачица спушта из мишића у бедру низ колено, па иде око глежња у прсте. Кад птица мирује, под тежином њеног тела долази до савијања колена и затезања тетиве, што изазива повлачење прстију ка унутра и њихово обавијање око гране. Тетиве су им толико јаке да се чак чврсто држе за грану и док спавају,
Када су почеле да се употребљавају уљане боје?
ДИМИТРИЈЕ МИЛОЈКОВИЋ
Београд
Дуго се веровало да смо уљане боје почели да користимо у 15. веку. Пре тога сликари су најчешће користили темперу коју су мешали са разблаженим жуманцетом, све док фламански мајстори нису заменили жуманце уљем.Међутим, археолошка истраживања открила су најстарије познате слике рађене уљаним бојама. У питању су будистичке зидне слике настале око 650. године нове ере. Налазе се у просторијама налик пећинама, уклесаним у литице авганистанске долине Бамијан, а израђене су уз употребу уља ораха, мака, лана и рицинуса.
Шта је свест, а шта савест? Имају ли их животиње и биљке?
МИЛЕТА
Шабац
Свест обухвата наша чулна искуства, осећаје, мисли и доживљај себе и света, док је савест способност да проценимо да ли су наша размишљања, намере и поступци исправни – она је својеврстан унутрашњи компас који управља нашим моралним вредностима, одговорношћу, кривицом, стидом и поносом.
Да многе животиње имају свест, савремена наука не доводи у питање. Кембричка декларација о свести, коју су 2012. године потписали истакнути неуролози, истиче да сисари, птице, хоботнице и многе друге врсте имају нервну грађу која обезбеђује свесна искуства. Животиње свакако осећају бол, страх, радост и приврженост.
С друге стране, научници изричито тврде да биљке немају свест. Оне немају мозак нити централни нервни систем, неопходне за овако сложена осећања и размишљања. Међутим, биљке примају, преносе и обрађују податке и реагују на промене у околини. Хемијским сигналима и преко подземних мрежа нити гљива упозоравају суседне биљке на напад штеточина; неке врсте се окрећу према извору светлости, а друге затварају листове на додир. Ипак, иако такве реакције понекад делују као промишљено понашање, то су само аутоматски биолошки механизми без свесног унутрашњег доживљаја.
Како су Крушевљани добили надимак Чарапани?
МИЛЕНА
Суботица
О томе како су мештани Крушевца добили овај надимак нема писаних трагова. Према једном извору, стекли су га јунаштвом у Првом српском устанку. Наводно, за време битке за Крушевац, 26. јануара 1806. године, изули су се и у чарапама тихо прикрали турским положајима да би изненадили непријатеља.
Друго предање каже да надимак потиче још из доба Косовског боја, када је лична гарда кнеза Лазара, коју су чинили војници из околине Крушевца, носила црвене доколенице као посебну част и знак распознавања. Војници су прозвани Чарапанима, а због њихове одважности на бојном пољу, тај надимак се проширио на сав живаљ овог града и околине.
Но, поред прича из повести, постоји и шаљиво тумачење да су чарапе биле згодне за нечујно искакање кроз прозор када би се на вратима ненадано појавио нечији муж…
Од када се викенд користи за одмор?
БОРКО САВИЋ
Љиг
Недеља је за хришћане свети дан и по обичају је био нерадан. За Јевреје је то Шабат, који почиње са сумраком у петак и траје до сумрака у суботу. Међутим, суботе су биле радне све док 1908. године једна фабрика памука у Новој Енглеској није увела дводневни викенд као уступак свом јеврејском особљу.
Ово је наишло на одличан одјек међу радницима и подстакло друге оближње погоне да такође уведу петодневну радну недељу.
Хенри Форд, легендарни произвођач аутомобила, увео је суботу и недељу као нерадне дане за своје особље 1926. године, а такође је установио и четрдесеточасовну радну недељу. Наизглед племенит потез такође је пружио његовим радницима прилику да своје слободно време проводе у куповини потрошачких добара, чиме се новац одржавао у оптицају кроз привреду.
Зашто су древни народи широм света градили пирамиде?
БОРКО
Београд
Иако су најпознатије оне у Египту, пирамиде су градили и многи други древни народи – у Кини, Кореји, Јапану, Мексику, Средњој и Јужној Америци. Постојао је сасвим практичан разлог за то. Широка основа и постепено сужавање ка врху давали су пирамиди велику стабилност, па је било могуће подизати грађевине до великих висина и без техника и знања којима градитељи данас располажу. Камени блокови уобичајене четвртасте или кружне зграде подложни су постепеном померању под утицајем мањих потреса, те су овакве грађевине доста нестабилније. Управо зато се баш пирамидални облик појављивао у различитим деловима света.
Када је настао први фен за косу?
ЈАСМИНА ИВКОВИЋ
Ниш
Од давнина су жене посвећивале много пажње својој коси и фризури. Древне Египћанке чак су покушавале да своју тамну косу некако посветле: излагале су косу сунчевим зрацима, натапале је лимуновим соком, премазивалe смесом од кане... А сушиле су је природно, на сунцу.
Појава справе која је могла да убрза сушење косе донела је праву малу револуцију у обликовању фризура. Тада је до пуног изражаја дошла вештина фризера. Изумитељем електричне сушилице за косу сматра се Француз Александар Годфроа, који је такав уређај употребио у свом салону 1890. године.
Прве електричне кућне хаубе за сушење косе појавиле су се у продаји двадесетих година прошлог века. Од тог дана жене су брже долазиле до жељеног облика фризуре. Први патент за ручни фен издат је Габријелу Казањиану 1911. године у Америци.
Од тада па до данашњих дана и хаубе и ручни фенови непрестано се мењају и усавршавају како би косу сушили брже и безбедније, а њено обликовање учинили што лакшим.
Зашто се сат носи на левој руци?
МИЛОВАН
Крагујевац
Ручни сат се обично носи на левој руци зато што је већина људи деснорука. Уколико би дешњаци носили сат на десној руци, могли би лакше да га оштете, покидају каиш или га поломе приликом свакодневних послова. Леворуки зато носе сат на десној руци, будући да леву руку чешће користе.
Иначе, појава ручног сата забележена је још у 16. веку. Године 1571. краљица Елизабета I од Енглеске добила је од Роберта Дадлија ручни сат на поклон. Француски математичар, физичар и филозоф из 17. века Блез Паскал свој џепни сат везао је око левог зглоба како би током рада лакше пратио време, док му је десна рука слободна. У почетку су ручне сатове носиле скоро искључиво жене – углавном због одсуства џепова на женској гардероби.
Мушкарци су почетком века за нама, када су избили велики ратови, прешли са џепних на ручне сатове. Војницима и пилотима било је од пресудне важности да ускладе нападе, а вадити џепни сат док се у другој руци држи оружје непрактично је и опасно, па су они своје сатове почели да везују кожним каишевима – најчешће око левог зглоба.