Има ли плацебо штетне последице?
ЈЕЛЕНА ИВАНОВИЋ
Ниш
Као што плацебо средства имају повољан учинак на организам уколико је пацијент убеђен да узима лек који ће му помоћи, постоји и обрнута верзија овог механизма – ноцебо ефекат. Они који су под његовим дејством осећају болове, висок крвни притисак, несвестицу, осип ако поверују да су то нежељена споредна дејства која изазива лек који су узели – иако су, заправо, примили само плацебо.
Од чега се прави фондан којим се украшавају торте?
СВЕТЛАНА
Прокупље
Фондан маса се све више користи за облагање и украшавање торти и других слаткиша, па је данас доступан велики број рецепата. Ипак, најчешћи састојци основе за фондан јесу: вода, јестиви глицерин, фруктоза, шећер у праху и желатин. Уместо глицерина, који маси даје текстуру теста и омогућава да се лакше развуче оклагијом, неки кувари користе природни мед. Смеса се боји прехрамбеним бојама.
У овај „пластелин” за торте додаје се покаткад и арома (углавном ванила и бадем) како би имао лепши укус.
Како веверице налазе закопане лешнике?
МИЛЕНА ГОЛИЋ
Нови Сад
Некада се сматрало да веверице њухом опажају закопани плен, те да највећи број закопаних лешника никада и не успеју да нађу. Но, резултати истраживања које је 1990. године спровела група научника на Универзитету Принстон недвосмислено су показали да веверице у ствари имају сјајно памћење. Оне запамте читаве мапе путева од једног до другог лешника које су сакривале током дужег времена.
С друге стране, ови лепи глодари и те како користе чуло мириса, али пре свега да нањуше скровишта других чупавих сакупљача – чак и испод снежног покривача.
Зашто људи звижде?
ЉИЉАНА ФИЛИПОВИЋ
Инђија
Осим једног малог истраживања којим је 2011. године утврђено да мушкарци чешће звижде од жена, научници су се врло мало бавили разлозима због којих се наша врста уопште тиме занима.
С друге стране, познато је да људи широм планете радо стварају и слушају музику, а звиждање је један од начина да се музика брзо произведе, без икакве припреме и инструмената. Због тога га највероватније треба посматрати као активност сродну певању под тушем, ударању ритма рукама о сто, мрмљању док обављамо кућне послове. У таквим случајевима, мелодије које производимо обично су у складу с нашим тренутним расположењем.
Да ли је тачно да се женке слепих мишева порађају висећи наопачке?
ДАРКО
Београд
Женке свих врста слепих мишева порађају се управо тако – наопачке. То је и положај у којем најчешће спавају или се одмарају.
Док мајка виси главом надоле, крила користи као својеврсну колевку. Кад почне порођај, младунче излази постепено, а крила су спремна да ублаже његов пад. Након тога, младунче се инстинктивно хвата за мајчино крзно.
Код неких врста забележено је да женке заузимају другачији положај: да привремено стоје усправно или да леже бочно на гранама или стени.
Да ли је истина да хоботница има три срца?
ДРАГАН АНЂЕЛКОВИЋ
Власотинце
Хоботнице имају најразвијенији крвни систем од свих мекушаца. Да, имају три срца, од којих је једно средишње. Састоји се од једне коморе и неколико преткомора. Оно пумпа крв обогаћену кисеоником у тело. Мања срца смештена су у венама, које се пак налазе у шкргама.
Посебно је занимљиво што хоботницама крв није црвена већ плава, јер уместо хемоглобина имају хемоцијанин, пигмент који садржи бакар. Управо он крви даје плавичасту боју.
Да ли се хомо сапијенс мешао с неандерталцем?
БОРИС СПАСИЋ
Крагујевац
Да, и то не само у ретким случајевима! Испитивање људске ДНК показује да су се ове две врсте сусреле пре око 100.000 година, када је први талас хомо сапијенса из Африке стигао у Европу. Неандерталце су срели селећи се ка истоку, према Азији, и притом у духу пријатељства и добросуседских односа разменили и гене.
Постојала су још два дуга раздобља када се ово дешавало: пре око 55.000, па 40.000 година. У обе те прилике наша врста присвојила је нешто од гена изумрлих сродника из породице хоминида. Сваки данашњи човек (осим људи из подсахараског подручја, који се никад нису мешали с људима са севера) у просеку има од један до четири одсто генског материјала наслеђеног од неандерталца.
На којој дубини живе корали?
КАЋА ЗАРИЋ
Зајечар
Дуго се веровало да у тропским морима корали стварају гребене само до дубине од највише 40 метара. Таква претпоставка логична је пре свега зато што корале насељавају алге, којима је потребна Сунчева светлост да обављају фотосинтезу. Но, савремена ронилачка опрема помогла је рониоцима да открију корале који живе на далеко већим дубинама – и до 160 метара – докле светлост једва и да допире.
Због тога су биолози који се баве воденим екосистемима помислили да су ти дубински корали можда решење за пропадање коралних гребена у плићим водама, односно, да би били корисни за њихову обнову.
Постоје и друге врсте корала у којима не обитавају алге, а који живе у вечитом мраку, на више од хиљаду метара испод површине мора.