Ко то тамо плаче

Да ли смо ми једине животиње
које плачу?

БОРИС

Панчево

Многе животиње сузама уклањају прљавштину из ока. Међутим, нема поузданих доказа да иједна животиња то чини да би изразила незадовољство или тугу.
 Наши најближи рођаци шимпанзе и гориле звуцима изражавају незадовољство.
Чак се и „слоновске сузе”, које понекад настају усред стреса, разликују од наших – не луче се из сузне жлезде.

Број: 3550 2020.

Птица без стопала

Зашто се чиопе називају „птице без ногу”?

СОФИЈА

Београд

Латински назив ове породице птица Apodidae потиче од старогрчке речи apus, што у преводу значи „без стопала”. Овакво име чиопе су добиле јер имају веома кратке ноге и изузетно су прилагођене животу у ваздуху. Толико су одвојене од копненог начина живота да све најважније радње – прикупљање хране, купање, сакупљање материјала за гнездо, чак и парење – обављају у лету.
Неке од већих врста убрајају се у најбрже летаче у животињском царству. Многе имају кратак, рачваст реп и врло дуга закривљена крила која подсећају на бумеранг. Чиопе насељавају све континенте и велики број острва. Једино их нема на далеком северу и у пустињама.

Број: 3550 2020.

Гума за под ноге

Ко се први сетио да направи ципеле са гуменим ђоновима?

САНДРА, Крагујевац

Исељеник из Ирске Хемфри О’Саливен радио је као радник у штампарији у Ловелу, у америчкој савезној држави Масачусетс. По природи посла, морао је цео дан да стоји поред машине.То уме да буде прилично незгодно, а у зимским месецима кожни ђон  није се показао као добра изолација. Хемфри је прво ставио неки гумени подметач под ноге, да би убрзо схватио да му је знатно топлије, а и не клиза се. Онда је од тог подметача искројио ђонове, залепио их за ципеле и нови проналазак је рођен.
Ускоро су и колеге следиле пример, па је О’Саливен одлучио да свој проналазак представи 24. јануара 1899. године. Од тада гумени ђонови постају све редовнија појава на обући .

Број: 3549 2020.

Трзаји птица

Зашто птице трзају главом док ходају?

ТИЈАНА НОВАКОВИЋ

Исто као играчи који изводе пируете и извијају врат да би успели да гледају у једном смеру што је дуже могуће, и птице током хода померају главу уназад у односу на тело да би је задржале у сразмерно истом положају према подлози. На крају сваког корака глава се поново тргне унапред и припреми за следећи корак. Због овога птице имају вид који се на махове мути.
Трзаји главом су, дакле, условљени видом, а не покретом. Птице које стоје на покретној траци не трзају главом зато што се њихово окружење не креће, иако се оне саме крећу, али ако их неко узме у руку и понесе, почеће да покрећу главу.

Број: 3548 2020.

Укроћени ветар

Када је човек почео да користи снагу ветра?

НЕНАД

Баточина

Коришћење енергије ветра почело је још у бронзано доба и то најпре за пловидбу једрењака, што је омогућило путовање на већа растојања. У Јапану, Кини и Египту прве једноставне ветрењаче појавиле су се пре две хиљаде година, у Ирану пре хиљаду, а у Француској пре око 900 година. Почетком 20. века у Европи је било око 250.000 млинова ветрењача које су годишње могле да самељу око 32,5 милиона тона жита. Колика је снага ветра на Земљи добро показује овај пример: енергија ветра на површини наше планете је око пет хиљада пута већа од енергије угља који се у целом свету утроши у току једне године.

Број: 3550 2020.

Светлост на кило

Да ли Сунчева светлост има тежину?

ИВАНА

Ниш

Научници су раније сматрали да Сунчева светлост нема тежину. Касније су посумњали у ову тврдњу, па су израчунали, и посебним инструментима измерили, да она испољава тежину од 55 грама на сваки квадратни километар Земљине површине. Ова тежина објашњава се чињеницом да Сунчева светлост испољава притисак на све што наиђе. Кад би могла да се измери, научници сматрају да би њена тежина износила 87.000 тона.

Број: 3549 2020.

Ја сам ти!

Да ли је тачно да постоји хоботница која може да поприми облик многих других животиња?

ФИЛИП АРСИЋ

Сомбор

О њеним способностима сведочи већ њен назив „Хоботница имитатор” (Thaumoctopus mimicus). Врста је откривена 1998. године на обали индонежанског острва Сулавеси. У питању је мала хоботница дужине око 60 центиметара, с пипцима од око 25 центиметара, светлобеж боје.

Иако већина припадника ове врсте уме да мења боју и текстуру коже како би се уклопили у околину и избегли нападе грабљивица, вештине „хоботнице имитатора” су изванредне. До сада је утврђено да може да поприми облике петнаест различитих животиња у зависности од тога да ли жели да се одбрани од нападача или да их уплаши. ММорска змија, морски пужеви, раже, медузе, звезде, само су неке од животиња чији изглед уме да опонаша.

Број: 3549 2020.

Опасно ходање

Да ли су отисци ножних прстију јединствени, као отисци прстију на рукама?

МИЛАН

Ваљево

Вијуге и бразде код сваке особе развијају се на одређен, јединствен начин, и нису генетски условљене. Постоји неколико чувених случајева у којима су криминалци ухваћени уз помоћ отисака ножних прстију. Најстарији се догодио у једној шкотској пекари 1952. године, када је обијач сефа ухваћен уз помоћ трагова које је босим ногама оставио у брашну. Својевремено је предлагано да се и отисци стопала уврсте у биометријску документацију за личну карту, али замисао није спроведена.

Број: 3548 2020.