По цртаћима сам виђао натпис ACME. Никад ми није било јасно шта он значи.
МИЛОШ
Суботица
Реч acme потиче из грчког језика и означава ’врхунац’ или ’савршенство нечега’. Међутим, препознатљиви натпис из цртаћа је заправо акроним од American Company Making Everything – односно „Америчко предузеће које производи све”.
У чувеним цртаним филмовима о Којоту и Птици Тркачици сваки експлозив или слични убојити изум који Којот користи у безуспешном лову стиже управо из фабрике овог измишљеног бренда. Чињеница да се овај акроним поклапа са грчком речју за савршенство само доприноси комичности, јер се ACME у популарној култури одомаћило као синоним за производе који свашта обећавају, али баш и не раде како треба.
Како настаје свест?
АНА
Сомбор
Нешто више од килограма мождане масе која „борави” у нашој лобањи на неки још недокучив начин смешта нас у нас саме. Нико заиста не зна како до тога долази. Још од Платоновог доба, у старој Грчкој, филозофи се баве овим питањем. Данас, захваљујући уређајима као што су магнетна резонанца и ПЕТ скенер, научници могу да прате рад мозга и сазнају више о свести, односно о свесности.
Да ли је свесност исто што и будност? Не, јер она постоји и док спавамо, а нарочито кад смо свесни да сањамо. Да ли је свесност осећај личне спознаје? Да, али је и низ речи и призора који нам непрестано пролазе кроз ум. Свесност је опажање, али и одраз унутрашњег света, укупност визуелног и вербалног, измаштаног и стварног. Може да буде и подражавање, ментални ход кроз околности с којима претпостављамо да ћемо се суочити, учење и вежба у нади да ћемо се у датом тренутку снаћи како треба.
С обзиром на ову збрку, није ни чудо да постоје бројне претпоставке о људској свесности. Антонио Дамасио, неуролог с Универзитета Јужне Калифорније који проучава болеснике с оштећењима мозга, нагађа да се свест развила код људи како би мозак схватао шта се дешава с телом и да би осећањима одговарао на те промене. Бернард Барс, са Неуролошког института у Сан Дијегу, верује да захваљујући свесности употребљавамо различите несвесне механизме, попут радног памћења, разумевања речи, учења... Разумети свест значи открити биофизички механизам који је ствара.
Годинама сам, због једног текста из „Забавника”, тврдила да је ОК потекло од 0 killed (’нула погинулих’). Данас чујем да je у ствари скраћеница од грчког olla kalla (’све је у реду’). Молим Вас да ми решите дилему.
МИЛАНКА ВАСИЋ
Ниш
Ова два слова општеприхваћена су као знак одобравања. Међутим, не зна се поуздано када је ОК настало. Већина теорија указује на то да ова скраћеница долази из енглеског језика. Оне које сте Ви навели смо и ми чули, али лингвисти ипак дају предност другим теоријама.
Према једној, ОК потиче од речи okeh, из језика Чокто Индијанаца, која значи ’тако је’. Према другој, настало је пошто је службеник америчке железнице Обедаја Кели потписивао пошиљке и пакете својим иницијалима, па су с временом постали синоним за „у реду је”.
Ипак, трећа теорија је и научно најприхваћенија. Тридесетих година деветнаестог века, бостонске новине биле су препуне скраћеница које су биле у моди. Често су настајале чак и од намерно погрешно написаних речи. Чувене скраћенице попут NG (no go – ’нема ништа од тога’) и AR (all right – ’у реду’) уступиле су место погрешним скраћеницама KG (know go) i OW (oll wright).
Тако је 23. марта 1839. године настала и скраћеница OK, од oll korrect – што је била намерна грешка у писању израза all correct (’све је у реду’). Док су многе тадашње скраћенице брзо пале у заборав, OK се изборило за трајно место у језицима широм света – било са тачкама, без њих, или транскрибована. Надамо се да Вам је овај одговор океј.
Напишите нешто о Златиборском округу.
ДУШАН
Рума
Ако се задесите у Златиборском округу, немојте заобићи Камену Гору, насељено место у општини Пријепоље – зелени рај испресецан столетним шумама, пространим ливадама и многобројним изворима чисте планинске воде.
На једном узвишењу поносно стоји Свети Бор – најпознатији споменик природе у овом крају. Овај петстогодишњи горски див, симбол вере, истрајности и храбрости, уједно је и научни феномен: из његовог стабла расте потпуно друга врста дрвета – смрча. Под његовом крошњом народ се некада окупљао, причешћивао и молио, а према предању, у самом срцу дрвета крије се тајна. Наводно су некадашњи житељи ту оставили поруку будућим поколењима, запечаћену воском и ураслу у стабло. Пошто је овај природни споменик под заштитом државе, древна порука остаће заувек закључана.
Како научници процењују тежину планета?
ПРЕДРАГ
Београд
Научници могу да измере тежину планете (тачније, да одреде њену масу) помоћу Њутновог закона гравитације. Тај закон описује гравитациону силу која је сразмерна маси небеског тела. Ако планета има месец који кружи око ње, онда ту гравитациону силу мора да уравнотежи центрипетална сила која тај природни сателит одржава у орбити.
Због тога треба само да измеримо време потребно да неки месец обиђе око своје планете, као и растојање тог месеца од ње. Након тога се решавањем једначине m = 4π²r³/GT² добија маса планете (r је пречник орбите сателита око планете, π Лудолфов број, G универзална гравитациона константа, а Т период орбитирања сателита). За планете које немају природне сателите маса се одређује проучавањем њиховог гравитационог деловања на оближње планете.
Да ли је тачно да постоје рибе чији младунци „сисају”?
ДЕЈАН
Неготин
Породица риба циклиди (Cichlidae) позната је по томе што изузетно брине о потомству. Тачно је да се младунци хране излучевинама посебних слузних жлезда које се налазе у кожи родитеља. Поред тога, бар пет недеља после рођења, на најмањи знак узбуне мајка узима младе у уста и тако их штити док опасност не прође. Ова јединствена породица броји око 1760 описаних врста, а претпоставља се да их има између две и три хиљаде. Могу бити дугачке свега неколико центиметара, али и веће од једног метра. Мање врсте често се гаје у кућним акваријумима.
Како су пишкоте добиле назив и где су настале?
НЕВЕНА
Београд
Назив ове прхке посластице потиче од италијанске речи biscotto, која потиче од латинског biscoctus, што значи ’двапут печен’. Некада се тесто тако пекло како би било потпуно суво и не би се кварило.
Управо су због дуготрајности слична сува пецива била незаменљива током дугих путовања и војних похода. Назив који подсећа на такав начин припреме задржао се до данас, а у италијанском је сада biscotto назив за било који кекс. Ми их називамо и башкот, бешкот или бишкоте. На енглеском се зову ladyfingers (’дамини прсти’), на турском kedi dili (’мачји језик’), а на немачком Löffelbiskuit (’кашика-бисквити’).
Према изворима, пишкоте су настале у 14. веку на двору Савојске династије поводом посете француског краља.
Како на нашу планету утиче свемирски отпад?
УНА ПЕШИЋ
Београд
Отпад који се у орбити скупља откако су прве летелице одјуриле у свемир подробно је документована и озбиљна опасност по Земљу. Америчка свемирска агенција процењује да по Земљиној орбити кружи од 25.000 до 30.000 предмета чији је пречник већи од 10 центиметара. Уз те веће комаде, планету опседају и десетине милиона ситнијих.
Највећи део отпада лети огромним брзинама – и до седам пута већим од брзине метка. С толиком количином кинетичке енергије, предмети величине обичне кованице могли би да униште свемирску летелицу на коју би случајно налетели.
Научнике још више брине то што је такозвани Кеслеров синдром (ланчана реакција судара), према прорачунима, само неколико деценија далеко. Предвиђају се неконтролисани судари комада у орбити који би створили нов отпад и оставили несагледиве последице. Зато се све чешће расправља о томе како га уклонити. Међу предложеним решењима јесте употреба великих мрежа, харпуна, ласерских зрака и минијатурних ђубретарских сателита који би гурали отпад док не упадне у атмосферу и сагори у њој.