Како то да сове могу да окрену главу за готово 360 степени?
ВЕЉКО
Бечеј
Сове су грабљивице које углавном лове ноћу, а до плена лакше долазе захваљујући готово нечујном лету и боји перја која им у одређеним условима омогућава да буду готово невидљиве. Да би добро процениле удаљеност и брзину плена и ухватиле што више светлости, совама су се током еволуције развиле крупне очи које не могу да се окрећу у очним шупљинама. Стога, да би преусмериле поглед, ове птице морају да померају целу главу.
Додатне кости у врату обезбеђују гипкост и омогућавају совама да окрену врат за 180 степени, док се за неке врсте тврди да могу да окрену врат за читавих 270 степени. То је довољно да могу да погледају иза себе, а да притом не стварају буку која би уплашила плен.
Занима ме ко је био Јан Коменски.
МИРЈАНА ЋИРИЋ
Београд
Чешки мислилац и педагог Јан Амос Коменски (1592–1660) био је један од најутицајнијих педагошких реформатора школства чије се поставке и данас примењују у читавом свету. Коменски је први настојао да се омогући обавезно основно школовање за сву децу. У чувеном делу „Велика дидактика”, између осталог, пише да у школе „треба узимати не само децу богатих и знаменитих људи, већ сву децу подједнако, и богаташку и сиротињску, дечаке и девојчице по свим градовима, варошима, селима и засеоцима”.
По њему, обавезна основна школа треба да пружи елементарна знања свој деци на матерњем језику, а не на латинском, како је до тада било уобичајено. Коменски је, такође, први увео план и програм наставе, као и разредну наставу у облику врло сличном оном који и данас постоји.
Зашто неки људи повраћају током путовања?
СТРАХИЊА
Београд
Путна или морска болест најчешће се јавља на узбурканом мору, приликом вожње по планинским кривинама (нарочито ноћу), у току лета авионом, али и после труцкања у колима. За њену појаву главни кривац је човеков центар за равнотежу.
Смештен у унутрашњем уху иза „пужа”, састоји се од три полукружна канала усмерених на три различите стране. Захваљујући томе и ћелијама са трепљама, центар за равнотежу може посредством нерава да шаље податке мозгу о нашој промени правца и убрзања. Али, ако је пренадражен, ти подаци могу да буду и противречни. Услед тога у мозгу долази по побуђивања погрешних пријемника.
А када се догоди да се у мозгу разликују подаци који долазе из центра за равнотежу од оних које му саопштавају чула, више ништа не ради како ваља! Јер, центар за равнотежу може да забележи убрзање или промену правца и без учешћа чула вида. Зато се и јављају нелагодности када ноћу путујете кривудавим путем или у колима читате новине: док ваш центар за равнотежу саопштава мозгу да се крећете, очи тврде супротно. Исход је исти и у обрнутом случају – када ваша чула бележе покрете, а центар за равнотежу не.
Путна болест некада се јавља и као последица обољења психе када до појаве нелагодности долази и при самом погледу на кола или када се осети мирис бензина.
Има ли лека? Док путујете, разгледајте околину, настојте да што мање померате главу, једите мало...и избегавајте да мислите на болест. За теже случајеве постоје и одговарајући лекови.
Какав је то поремећај који се зове дислексија?
БОГДАН
Земун
Овај појам означава поремећај способности читања или разумевања прочитаног и поред постојања нормалне интелигенције, вида, слуха и других општих способности. Особе с овом сметњом имају потешкоће приликом читања и писања које се огледају у томе што често изокрећу слова или речи, замењују слова слична по облику или звучности, додају или не примећују одређена слова или речи.
На појаву овог поремећаја могу да утичу наследни чиниоци, као и околина. Неретко погађа оне који су претерано активни (нарочито децу), а може да се јави код одраслих као резултат повреде мозга, можданог удара или деменције. Иако је дислексија у суштини неизлечива, прилагођавање наставног приступа у великој мери помаже да се смање знакови поремећаја.
Када је настао први стрип?
ИГОР
Обреновац
Многи сматрају да су претече стрипова биле карикатуре с кратком причом непознатих стваралаца и да су се као израз уметничког изражавања појавиле крајем 19. века.
Први прави стрип настао је из пера америчког илустратора Рудолфа Диркса. Он је 1897. године за часопис „Њујорк џорнал” на целој страни стрипски приказао несташлуке Макса и Морица (у стрипу су се звали Ханс и Фриц), јунака истоимене приповетке немачког писца, хумористе и сликара Вилхелма Буша (1832–1908). Назив стрипа био је „Каценхајмерова деца”.
Јунаци омиљене бајке постали су још омиљенији захваљујући стрипу, па су новине широм света почеле да га објављују, али често под другим називом. Тако се овај стрип 1932. године нашао и на нашем тлу. У два броја часописа „Весели четвртак” објављен је прво под именом „Тића и Мића”, а потом као „Ћира и Спира”. У „Политикином Забавнику” пре Другог светског рата почео је да излази стално. Јунаци су названи Бим и Бум, па и стрип памтимо под тим именом.
Због чега казаљке на сату иду слева надесно?
ЈОВАН
Ниш
Пре него што су измишљени механички сатови, најраспрострањенији „инструмент” за мерење времена био је сунчани сат. Он је радио на основу померања сенке мањег или већег штапа, или нечег сличног, у средини круга, и то услед кретања Сунца. Смер у коме се крећу казаљке данашњих сатова одговара смеру у коме се на северној Земљиној полулопти, где су први механички часовници направљени, кретала сенка Сунца.
Зашто се каже „закопати ратне секире”?
МИЛИВОЈЕ
Лесковац
Овај израз потиче из обичаја северноамеричких Индијанаца, тачније Ирокеза с којима су Европљани дошли у додир на југоистоку Канаде и североистоку Сједињених Америчких Држава. Прва назнака да овакав обичај постоји међу Ирокезима налази се у збирци „Извештаји језуита Нове Француске”. У једном извештају насталом пре 1664. године жеља за миром представља се као жеља да се секире баце у највеће дубине земље. Судија из енглеске колоније Масачусетс, Семјуел Суел, прецизно је записао тај обичај у једној књизи из 1680. године. Говорећи о некаквом мањем сукобу Енглеза и Мохиканаца (припадника ирокешког народа), Суел бележи да су се Енглези срели с вођама оближње мохиканске заједнице и склопили мир. То су обележили тако што су закопали две секире: једну за Енглезе, а другу за Мохиканце. Према Суелу, секира је било главно мохиканско оружје у рату. Израз се полако усталио у говору и књижевности у Северној Америци, а касније се проширио на остатак света.
Како је настала „мелба”, посластица од брескве?
МИЛИЦА
Краљево
Далеке 1892. године у лондонском хотелу „Савој” ова посластица посебно је направљена за аустралијску примадону, прослављеног сопрана Нели Мелбу (1861–1931), која је у то време боравила у Лондону будући да је наступала у Вагнеровом „Лоенгрину”, наравно, у Ковент гардену. „Пеш мелба” су брескве припремљене на посебан начин: полутке воћа издигнуте су уз помоћ коцкица леда тако да личе на крила славуја. „Глава” славуја је кугла сладоледа од ваниле. Птица је прекривена својеврсним пиреом од малина. Данас посластичари на „пеш мелбу” стављају и шлаг. Поштоваоци изворних кулинарских рецепата тврде да се и некадашњи кувар хотела „Савој” али и Нели Мелба – преврћу у гробу.