Да ли је црно грожђе подједнако корисно за здравље као и црно вино?
БРАНКА
Александровац

У црном вину има корисних флавоноида који спречавају зачепљење крвних судова и самим тим смањују опасност од срчаних обољења. Они су присутни у грожђу и пре ферментације, па је и грожђе веома корисно. Међутим, вино је приближно 50 одсто засићенији извор флавоноида од грожђаног сока. Сем тога, и алкохол повољно утиче на спречавање зачепљења крвних судова. У разумним количинама алкохол из вина незнатно је кориснији по здравље од шећера из грожђаног сока.
Шта би било да се Монголи нису зауставили пред Бечом?
МАРКО
Аранђеловац

Древни Монголи били су номадска племена која су борбом крчила пут кроз азијске степе. Освајачки поход Монгола био је сан Џингис-кана, „цара човечанства”. На истоку је опустошио Кину, а потом је напао исламске државе на западу. Његов син Огодај стуштио се на руске градове на северу. Онда су 1241. године кренули ка Европи. У време када су европски бојеви били тек донекле усклађене појединачне борбе прса у прса, Монголи су обојеним заставицама управљали војскама удаљеним стотинама километара. Њихови коњаници, лако оклопљени и способни да испале стреле на велику даљину, без потешкоћа су могли да савладају хришћанске противнике у тешким оклопима. Тако опремљен, генерал Саботај кренуо је на запад и прешао мађарску равницу. Ниједна хришћанска војска није могла да га заустави. Саботај је дошао до зидина Беча и – стао.
Да је Саботај наставио поход, његова војска вероватно би покорила Холандију, Француску и Италију. До јесени 1242. године пао би и Лондон. Да су европски градови разорени у монголском походу, не би било ренесансе и научне и индустријске револуције, нити би било истраживања морепловаца и открића других континената. Монголско царство временом би сигурно пропало, али би разорне последице по Европу биле трајне. Међутим, Саботај је пред Бечом добио вест да је Огодај мртав. Тако је војсковођа био приморан да се врати кући због избора новог кана. Монголи се никада више нису вратили у Европу.
Која је најмања дивља мачка на свету?
БИЉАНА
Зајечар
Најсићушнији представници дивљих мачака на Азијском континенту (а највероватније и у свету) познати су под називом црвена пегава мачка (Prionailurus rubiginosus) и сродници су бенгалске мачке. Настањују Индију и Шри Ланку, а према подацима Црвене листе угрожених врста Међународне уније за заштиту природе, ова мачка је у категорији скоро угрожених врста – што значи да још није угрожена, али би у блиској будућности могла постати. Процењује се да је око двеста пута мања од лава. Може таман да се смести на длан. Дугачка је од 35 до 48 центиметара, а тешка свега један до један и по килограм. Изгледом, нарочито због тачкица, подсећа на мајушног леопарда.
Волела бих да ми, на свој начин напишеш шта је то кубизам.
СВЕТЛАНА
Рашка

''Жена која плаче'', Пикасово уље на платну из 1937. године
Кубизам је уметнички покрет у сликарству и вајарству настао 1907. године на основу радова његовог оснивача, великог шпанског уметника Пабла Пикаса (1881−1973) и уметничких огледа које је изводио са Жоржом Браком (1882−1963), својим француским колегом. Ускоро су им се прикључили многи уметници па је постао један од најутицајнијих и најреволуционарнијих покрета у уметности.
Одликује се напуштањем реализма ренесансе и умножавањем углова под којима се слика неки предмет или биће, тако да истовремено могу де се виде сви његови појавни облици. Предмети су разбијени на низ малих површина наглашавајући њихове пљоснате, дводимензионалне особине и одбацујући класичне техничке перспективе. Дела су састављена првенствено из геометријских облика који се често међусобно преплићу или продиру једни у друге. Не постоји јединствен извор светлости, па на сликарском платну могу да се нађу све врсте сенки. Теме су углавном из замишљене, а не опажајне стварности.
Име кубизам (од француске речи cube – коцка) наденуо му је ликовни критичар Луј Воксел када је видео Пикасова и Бракова платна на којима су куће насликане у виду коцки.
Зашто су гусари носили повез на једном оку?
РАНКО
Сурдулица
Заштитни знак гусара, како у причама, тако и у бројним филмовима, управо је повез на оку. Многи су веровали да га носе неустрашиви гусари који су повредили или изгубили око током неког окршаја. Међутим, научници су дошли до много логичнијег објашњења, које нема везе са њиховим разбојничким подухватима.
Др Џим Шиди, офталмолог са Универзитета Пацифик у Орегону, истраживаo је привикавањe ока на мрак. Резултати су показали да је потребно бар 25 минута да се очи прилагоде на гледање у мраку. Шиди је даље навео пример гусара, који су веома често са осветљене палубе морали да силазе у потпалубље где је било прилично мрачно, а нису имали времена да чекају дугих 25 минута како би им се вид прилагодио на промену. Управо због тога носили су повез на једном оку, тако да оно увек буде припремљено на таму. Када би сишли у потпалубље, једноставно би преместили повез на друго око, оно које је навикнуто на мрак.
Да ли је могуће предвидети временске прилике без метеоролошких уређаја?
ВЕСНА
Ниш

Поглед у небо много открива. Облаци су врло „речити”. Рецимо, цируси, високи, паперјасти облаци који долазе са запада, наговештавају да ће време да се погорша.
На то ноћу указују велики, гомиласти облаци, кумулуси. Ниски, сиви и слојевити облаци, нимбостратуси, доносе дуготрајне кише, а велики и тамни кумулонимбуси олује с грмљавином.
Магла која се ујутру спушта у долине, а касније нестаје, знак је лепог времена, баш као и вечерње руменило приликом заласка Сунца, док јутарње руменило може да буде предзнак лошег времена.
Лишће на гранама дрвећа такође може да укаже на временске прилике које следе. Ветар с југа или југозапада доноси погоршање, а источни ветар побољшање.
Ако ујутру на ливадама има росе, дан ће бити леп. Капи воде на влатима траве обликују се под утицајем топлог и високог ваздушног притиска. Изостане ли светлуцање росе, ваздушни притисак је испод нормале и треба очекивати захлађење и падавине.
И инсекти могу да наговесте временске прилике. Али, како је њих тешко пратити погледом, треба посматрати птице. Ако, рецимо, ласте лете ниско да би их ухватиле, може се очекивати невреме. Због пада атмосферског притиска и инсекти се спуштају ближе земљи.
Која је разлика између костимографа и костимера?
МИЛОШ
Београд

Костимограф (од француског costume – одећа и грчког graphein – писати) је уметник који црта костиме за позоришне представе, оперу, балет, филм и телевизијске емисије. Костимер (од француске речи costumier) брине да, када изађу из кројачке радионице, костими буду спремни за представу или снимање филма, као и о њиховом чувању у фундусу – гардероби одређене позоришне, филмске или телевизијске куће. Код нас се они зову гардеробери.
Уобичајено је да костимограф заврши факултет примењених уметности, одсек костимографије, мада увек има изузетака. Костимеру, односно гардероберу, није неопходно високо образовање, али ни ту нема правила.
Како је венецијански Мост уздаха добио име?
МИЛИЦА
Београд
Овај камени мост у Венецији повезује Дуждеву палату са старим затвором Рио ди Палацо, који се налази са друге стране канала. Грађен је по налогу млетачког дужда Марина Гриманија између 1600. и 1603. године, у барокном стилу.
Према распрострањеној причи, затвореници су, прелазећи преко моста, последњи пут бацали поглед на слободу, што је код многих изазивало уздахе. Његово име симболише тугу свих оних који су преко њега одвођени у тамницу или на погубљење. Мало ведрије предање каже да ће заљубљени парови који гондолом прођу испод моста, остати заједно до смрти.