Моја мачка готово никада не једе храну из посуде у коју је сипана, већ вади комад по комад и једе са пода. Да ли се само игра са храном или постоји неки други разлог?
АЛЕКСАНДАР, Београд
Маце које радије једу храну ван посуде углавном то чине због осетљивих бркова. Они су веома важни јер им помажу да се боље сналазе у околини, да се оријентишу и боље процене величину простора и предмета, нарочито у мраку. Састоје се од дугих, крутих длака, а распоређени су на делу њушке где има много нервних завршетака и крвних судова. Због тога су врло осетљиви на додир. Када се мачке хране из посуде која је таквог облика и величине да не могу да избегну додир с брковима, то код њих изазива неку врсту нелагоде која им не дозвољава да једу на миру. Управо у таквим случајевима храна ће најчешће завршити на поду пре него што је поједу. Зато је најбоље бирати тањириће и плитке посуде, како се мачећи бркови не би „чешали” о њихове зидове и ивице.
Да ли неке животиње заиста не могу да сиђу степеницама?
ЈЕЛИСАВЕТА
Београд
Нашироко је распрострањено веровање да краве и коњи не могу да сиђу степеницама. Ове животиње не могу лако да виде тло право испред ногу, а због грађе кукова и колена тешко могу да тежину помере уназад. Зато лако могу да се претуре и скотрљају низ степенице.
У томе нема ничег изненађујућег. Степеница нема у природи, оне су људски изум и прављене су тако да одговарају људским ногама. Нагиб већине степеница већи је од 35 степени, што би у случају брда било прилично стрмо. Тешко да би се крава и иначе спуштала стрмином нагиба 35 степени, а још кад је стаза исклесана у мале степенике прилагођене људским корацима, тек онда је то немогуће. Међутим, код степеница под блажим нагибом нема ничег тако загонетног што би спречило многе животиње да их користе.
Зашто вилин коњиц има два пара крила?
ПЕТАР
Никшић
Инсекти су зглавкари, а њихово основно својство је да имају двоструко симетричне делове тела (зглавке) и по пар ногу на сваком. Код најпримитивнијих облика зглавци су углавном обављали исте функције, али су се код новијих врста одређени појединачни делови стапали у целину, а преостали зглавци добили одређену намену. Постоје неке изумрле врсте инсекта (на пример, Palaeodictyoptera) које су имале три пара крила, али мало је вероватно да су били добри летачи. Инсекти са два пара крила вероватно су први полетели. У фосилним остацима инсеката старим 320.000.000 година нађени су примерци који изгледају готово као савремени вилин коњиц. Код неких врста инсеката један од парова крила еволуцијом је прерастао у заштитни прекривач (као код буба), или се свео на сићушне, закржљале остатке органа за равнотежу, као у случају двокрилаца у које спадају муве и комарци.
Како прерада старе хартије утиче на околину?
АНЂЕЛА
Ниш
Приближно 35 одсто посеченог дрвећа користи се за израду хартије – око 160.000 квадратних километара шуме годишње. Међутим, дрвеће је извор који се обнавља, а свега девет одсто дрвећа које се користи за хартију долази из старих шума.
Прерада старе хартије смањује потребу за дрвећем, па се сади мање стабала. За прераду је потребно 40 одсто мање енергије него за израду „од нуле”. Савремене фабрике хартије добијају струју од сагоревања отпадног дрвета. Фабрике за прераду хартије користе струју добијену од фосилног горива.
Фабрике хартије користе отровне материје као што су толуен, метанол и формалдехид. Према извештају америчке Агенције за заштиту природе, фабрике хартије су међу највећим индустријским загађивачима у САД. Прерада старе хартије загађује воду 35 одсто мање и ваздух 74 одсто мање од производње нове хартије. Сем тога, прерада тоне новинске хартије смањује количину отпада на депонији за три кубика. Док се хартија распада, ослобађа се метан, један од штетних гасова стаклене баште.
Зашто се авети приказују с белим чаршавом преко главе?
ЗОРИЦА ЈОВАНОВИЋ
Врање
У Европи духови с белим чаршавом преко главе сежу најмање хиљаду година у прошлост. Овај обичај потиче од веровања да покојници понекад могу да устану из гроба, а пошто су мртва тела умотавана у памучне и ланене чаршаве, сматрало се да би их авети и даље имале на себи. Нашироко се веровало да се покојници враћају да би се осветили некоме или походили своје породице и узнемиравали их. Било је и уверења да се мртви дижу из гробова у тренуцима великих историјских преокрета, као што је, на пример, била смрт Јулија Цезара у старом Риму.
Зашто нам се спава када пада киша?
АНЂЕЛА ЛАЗАРЕВИЋ
Пале, Република Српска
Многи људи тврде да боље спавају током кишних дана и ноћи, мада би се, на први поглед, могло очекивати супротно. Наиме, за ведријих дана обично више времена проводимо напољу и физички смо активнији, па тако „изморени” и боље спавамо. Међутим, разлог зашто нас је у кишна јутра обично тако тешко извући из кревета лежи у хормонским променама. Ако је дан кишан, мало је дневног светла, па тело лучи мање серотонина, што нас чини тромијима и поспанијима него иначе.
И сам звук кише, али и друге воде (на пример, потока који жубори или таласа који запљускују обалу) има утицаја на сан. Током еволуције, људи су научили да изненадне и гласне звуке тумаче као знак опасности – зато нас аларми углавном успешно буде. А уколико је звук тих или умерено јак и уједначен (попут ромињања кише у олуцима или „добовања” по прозорима и крову), према речима истраживача са Пенсилванијског државног универзитета (САД), наш мозак тумачиће га супротно, као да му неко изнова говори „све је у реду, све је у реду, све је у реду...” Осим тога, овај умирујући шум „прекриће” неке мање пријатне звуке који би нас иначе узнемирили и расанили, на пример, буку аутомобила или довикивање људи који пролазе улицом.
Да ли је тачно да су коштице јабуке отровне?
ИВАНА, Ниш
Семе јабуке садржи органско једињење амигдалин, који је присутан и у коштицама крушке, шљиве, кајсије и нектарине, у дивљим купинама, трешњама, рибизлама и бадемима. У нашем телу, под дејством ензима, амигдалин се разлаже на глукозу и отровну цијановодоничну киселину. Ипак, ово се дешава само ако прогутате коштицу која је згњечена или сажвакана. Она је иначе заштићена спољашњом опном, довољно јаком да прође кроз систем органа за варење без оштећења. Уколико се и деси да случајно са залогајем јабуке поједете и неколико семенки, доза цијанида која се у њима налази је мала, тако да неће изазвати нежељена дејства.
Шта је било средњовековно топло доба?
Ана
Зајечар
Није само током последњих педесет година клима неуобичајено топла; нешто слично догодило се од око 800. до 1300. године. Будући да је то било пре индустријске револуције, климатска сумњала држе се топлог средњовековног доба као доказа да модерна индустрија и људи можда нису кривци за тренутно загревање. Климатолози ипак указују на то да је загревање било знатно блаже и да није било светско.