Једном приликом сам пробао гљиву која се зове шкрипавац, па бих волео да о њој сазнам нешто више.
МАРКО
Стара Пазова
У питању је једна од чешћих печурака које расту по шумама Европе. Име шкрипац или шкрипавац добила је због звука који се чује када се сече ножем. Препознатљива је и по необичном изгледу. Први пут ју је описао британски ботаничар Вилијам Хадсон 1778. године. У нашим крајевима расте од маја до ране јесени.
Ова јестива печурка јавља се више година на истим стаблима листопадног дрвећа, најчешће врбе, јасена, бреста, јавора и букве, на планинама и по низијама. Лепезаст шешир шкрипца стоји на краткој црној дршци, удубљен је са горње стране и прекривен карактеристичним љуспама. Шкрипавац у повољним условима може поприлично да нарасте – понекад му пречник достиже до 70 центиметара. Најбоље је да се једе када је млад, јер му је тада „месо” мекано.
Зашто пчеле производе отров?
САНДРА
Београд
На значај пчелињег отрова указао је још старогрчки лекар Хипократ (460–370. п. н. е). Овим вредним инсектима дата је могућност да у жаоци стварају отровни секрет како би заштитили своју заједницу у случају да их неко нападне. Након што га произведу, отров остаје у жаоци пчеле све до краја њеног живота, или до тренутка када је приморана да се одбрани и да га убризга у непријатеља, након чега умире.
Ова густа течност жућкасте боје има особен мирис и горко-киселкасти укус. Јак мирис је упозорење другим пчелама радилицама да се укључе у одбрану кошнице уколико буде потребно. Убод пчеле код људи најчешће изазива бол, оток и црвенило, у ређим случајевима јаче алергијске реакције. Поред тога, пчелињи отров се одавно користи у народној медицини, пре свега у лечењу реуматских обољења. Његова терапеутска својства и данас се испитују.
Колико микроорганизама живи на људском телу?
ДУШАН
Суботица
Процењује се да на кожи имамо између 1.500 и 100.000 бактерија по квадратном центиметру. Кад би остало само на томе, имали бисмо педесет милиона бактерија на телу. Међутим, бактерије се размножавају на сваких двадесет минута, па се може израчунати да људско биће током просечног животног века угости преко сто трилиона бактерија на својој кожи. Но, не треба заборавити ни бактерије у телу. Њих има десет милиона пута више од оних на кожи.
