Која је брзина мириса?
НЕДЕЉКО
Апатин
То зависи од осетљивости нечијег носа и брзине струјања ваздуха. Мирис чине ароматични молекули које неколико милиона пута у секунди „гурну” молекули ваздуха који се крећу великом брзином. Тако се ароматични молекули шире на све стране. Неки оду даље и брже од осталих. Довољно је свега неколико секунди да молекули допру с једног на други крај просторије ако се људи по њој ужурбано крећу. Ако је некоме нос изузетно осетљив на мирисе, како пријатне тако и непријатне, осетиће то одмах. А особа која је мање осетљива сатима неће осетити никакву промену,
Да ли су маске за виртуелну стварност опасне по здравље?
ЛУКА ВЕСЕЛИНОВИЋ
Нови Сад
Будући да су у питању веома сложени уређаји најновије генерације, нисмо сигурни како утичу на наше здравље. Једна од најочигледнијих опасности јесте повреда услед налетања на предмете у простору. А постоје и друге бриге: многи корисници су после коришћења маски пријавили да им се врти у глави, да им је мука, а и очи им се понекад заморе или их пецкају, а уз то их и глава боли.
Такве здравствене тегобе последица су начина на који виртуелна стварност ствара привид дубине. Очи гледају екран удаљен свега неколико центиметара, а истовремено покушавају да прате предмете који нам се чине веома удаљеним.
Научници су се бацили на истраживање могућих последица те појаве по здравље, нарочито код деце. Истраживање спроведено на Универзитету у Лидсу, у Енглеској, показало је да само 20 минута уживања у виртуелној стварности може краткотрајно да утиче на способност детета да процени удаљеност од предмета и одржи равнотежу у стварном свету.
Постоји и шира бојазан због све чешће кратковидости међу младима и дуготрајног гледања у екране, али дугорочне последице употребе самих VR уређаја још нису довољно истражене. Зато произвођачи настоје да уређаје усаврше и учине што безбеднијим за кориснике.
Можете ли да напишете нешто о глагољици?
ДУШАНКА
Параћин
Глагољица је најстарије словенско писмо. Средином 9. века саставио ју је Константин Филозоф, у монаштву Ћирило, солунски калуђер који је, по налогу великоморавског кнеза Растислава, са својим братом Методијем ширио хришћанство међу Словенима и поставио темеље словенске глагољски забележен много раније. Штавише, према речима нашег највећег палеографа, београдског професора Петра Ђорђића, у латинским изворима из 16. столећа налазимо реч glagolita, која одговара нашем каснијем глагољаш. Глагољаш је, иначе, римокатолички свештеник који служи на старословенском језику (у хрватској редакцији) уместо на латинском. Све наведене речи непосредно потичу од старословенског глагола глаголати – ’говорити’.
Писмо је највероватније имало 36 слова, која су по азбучном реду и изгледу, веома стилизованој примени геометријског стила и симетрије (најпре с кружићима – у облој варијанти, а затим правоугаоницима и троуглићима – у угластој) давала повода за разнолика тумачења њиховог постанка.
За нас је од нарочитог значаја чињеница да је глагољицом, почетком 11. столећа, написан најстарији старословенски споменик с јасним особеностима српских штокавских говора, „Маријино четворојеванђеље”. Текст на 175 листова нађен је средином претпрошлога века у светогорском скиту посвећеном Богородичином успењу. Данас се 171 лист чува у Руској државној библиотеци у Москви, заједно са „Зографским јеванђељем”, још једним знаменитим глагољским спомеником. Остатак, познат као „Михановићеви листићи” похрањен је у Бечкој дворској библиотеци.
Зашто људи праве роботе који личе на њих?
КОСТА ВРУГИЋ
Банатски Карловац
Човек одувек покушава да створи машине које ће радити уместо њега. То је вероватно последица жеље да што човеколикија машина код корисника не створи одбојност, а велику улогу има и комплекс Бога, који је наша врста стекла због развијене интелигенције.
Многи човеколики роботи – на пример, „Ај куб” Италијанског технолошког института, „Оптимус” и „Амека” – невероватни су примери технолошког напретка наше цивилизације. Но, пред њима је и даље дуг пут да некога заварају онако како им то успева у научнофантастичним филмовима.
С друге стране, роботи који се користе у индустрији обично немају људски облик, него онај најпрактичнији и најприступачнији за производњу.
Да ли постоји неки закон или правило по којем једног дана не бих могла да изаберем надгробну плочу у боји? На пример, жуту или ружичасту?
ДЕЈАНА
Крагујевац
У Закону о сахрањивању и гробљима не постоји никаква одредба која забрањује ружичасту, жуту или јаркозелену боју споменика. Ипак, коначну реч не даје закон, већ месно комунално предузеће које управља гробљем на ком се споменик диже.
Пре него што наручите материјал за вечну кућу, ваља имати на уму неколико ствари: предузеће прописује општа правила о изгледу гробља, а у појединим целинама, попут посебних алеја, често је прописано да изглед споменика буде строго уједначен.
За клесарске радове потребна је дозвола. Ако боја или материјал превише одударају од околине, управа може да одбије захтев уз образложење да би такав споменик нарушио достојанство или изглед гробља.
Закон, дакле, не брани ништа, али ако планирате нешто несвакидашње, најсигурније је да пре израде проверите са управом гробља да ли ваша одабрана нијанса одговара њиховим условима.
Колико црна рупа може да порасте?
НИКОЛА
Зајечар
Иако у теорији не постоји граница до које црне рупе могу да се увећавају, у пракси ствари стоје мало другачије. Астрономи су утврдили да црне рупе које расту усисавањем материје из своје околине, преко такозваног акреционог диска, тешко могу да пређу границу од око 50 милијарди маса Сунца. Преко те масе, гас у акреционом диску постаје гравитационо нестабилан, па се материја претвара у звезде и не пада у црну рупу. Због тога она више не може брзо да расте усисавањем околног гаса.
Међутим, то није једини начин на који црне рупе расту. Космичким сударима и спајањем већ постојећих галаксија и њихових средишњих црних рупа настају још већи дивови. Тако су откривене такозване ултрамасивне црне рупе, које знатно превазилазе некадашње процене и претпостављене границе. Према појединим моделима, црна рупа Феникс А има масу од око 100 милијарди маса Сунца, мада та процена још није поуздано потврђена.
Зашто пси воле да се ваљају у туђем измету?
ЈЕЛИСАВЕТА
Обреновац
Иако је нама ова навика паса несхватљива и одбојна, наши четвороножни пријатељи у њој не виде ништа необично. Научници још немају поуздан одговор, али нуде неколико објашњења за овај смрдљиви обичај.
Једна од претпоставки јесте да је овакво понашање наслеђено од дивљих предака паса. Вукови се понекад ваљају у снажним мирисима, а научници сматрају да тако прикривају сопствени мирис и збуњују плен. Према другој теорији, мирисом на крзну преносе чопору податке о местима која су посетили и ономе што су тамо нашли.
Осим тога, пси упознају свет њухом и чуло мириса им је далеко осетљивије од нашег. Самим тим, мирисе доживљавају другачије, па оно што је за нас смрад, њима може бити угодан мирис и занимљив траг о другим животињама и дешавањима у околини.
Важно је имати на уму да се пас свакако не ваља у измету да би нас изнервирао, већ зато што следи нагон стар хиљадама година.
Зашто убоди оса и пчела толико боле?
МИЛИЦА
Ивањица
Зато што при убоду ови инсекти убризгавају отров. Њихови отрови се хемијски веома разликују, али и један и други имају пептиде – полимерске ланце аминокиселина – чија је улога кроз еволуцију искључиво била да другим животињама проузрокују што више бола.
Осе и пчеле које живе у друштвима својим отровом бране кошницу, док оне које живе усамљеничким животом њиме паралишу плен. Отров медоносне пчеле садржи пептид мелитин, који непосредно разбуђује пријемнике за бол у кожи.