МЕЂУЈЕЗИК НА ИСПИТУ

Чуо сам да постоји фламански језик, али сам чуо и то да тај језик у ствари не постоји. Шта је истина?

Стефан

Богутовaц

Фламански језик заправо није званичан језик. Границе језика често се простиру ван граница земаља чије називе носе, а такав случај је и са холандским језиком. Наиме, језичка граница између германских и романских језика налази се баш у Белгији, чији северни део чини Фландрија. Фламанским језиком (понекад ће се чути и називи „белгијски холандски” или „јужни холандски”) називају се наречја холандског језика којима говори око шест милиона људи из тог северног дела Белгије. Та наречја холандског језика се од севернијих која се говоре у Холандији разликују углавном у интонацији и изговору појединих гласова, знатно мање у лексици (речима), али све то није довољна основа да би се неко наречје прогласило посебним језиком.
   Услед политичких превирања у Белгији у последње време све чешће се покреће питање да ли би та фламанска наречја холандског требало да постану посебан језик – тај, такозвани фламански језик – али је та замисао још далеко од званичног признања. Штавише, Холандија и Белгија имају заједничку језичку установу названу Језичка унија, која се бави очувањем званичног, холандског језика, водећи притом рачуна и о посебним одликама појединих наречја у обе државе. У последње време у Фландрији је све омиљенија и употреба посебног језичког облика који се назива „међујезик”. Он је прелазни облик између стандардног холандског језика, који је званични језик државе Белгије, и одређених обласних наречја. Усвојен је као облик отпора према норми која је у Фландрији наметнута почетком 19. века и која на том подручју није имала прилику да се развија природно, као у Холандији.

Број: 3410 2017.

ХАРМОНИКА У СРЦУ

Да ли би могао да напишеш нешто о Миодрагу Тодоровићу Крњевцу, великом хармоникашу, композитору и реформатору српске народне музике?

ЂОРЂЕ

Ћићевац

Миодраг Тодоровић (1924–1991) син је подједнако познатог хармоникаша Александра Тодоровића Крњевца, који је надимак добио по родном месту. Између два светска рата у Србији није било школованих извођача на хармоници, а музички надарене особе самостално су училе да свирају. Верује се да је Аца Тодоровић један од првих музички писмених хармоникаша, јер је учио читање нота.
  Његов син, од милоште прозван Мија, наследио је његов музички дар. Био је велики хармоникаш, композитор и писац уџбеника народне музике. Његов приручник „Прва звучна школа за хармонику са дугмадима” из 1973. године садржао је и пропратне грамофонске плоче са музичким примерима, што је необично за ондашње уџбенике. Исте године објавио је „Прву звучну школу за клавирску хармонику”.
   Поједини етномузиколози сматрају да је хармоника захваљујући Мији Крњевцу постала основни инструмент српске народне музике. Називају га „српским оцем хармонике”, а његов значај пореде са оним који је за српски језик имао Вук Стефановић Караџић. Миодраг Тодоровић компоновао је преко 150 кола, а његове песме, као што су „Бисенија, кћери најмилија”, „Јесен стиже рана” и друге, и данас се певају. Међутим, многи их погрешно сматрају изворним песмама чији је творац непознат.

Број: 3410 2017.

ДУГОВЕЧНИ КРАЉЕВИ

Занима ме који краљ је најдуже владао.

ПЕТАР ВЕСИЋ

Ниш

Британска краљица Елизабета II (1926) најдуже влада у историји ове земље. На престолу је од 1952. године, што значи да њена владавина траје већ 65 година. У Француској је на престолу најдуже остао Луј XIV (1638–1715), а његову владавину дугу 72 године прекинула је смрт. Занимљиво је да га је наследио тек праунук, потоњи Луј XV (1710–1774). Србијом је најдуже владао краљ Милутин (1253–1321), скоро 40 година.
  Међутим, на свету је најдуже владао Собуза II (1899–1982). Проглашен је за краља афричке земље Свазиленд када је имао само четири месеца, након што му је умро отац, и владао је целог живота, односно 83 године. Док није стасао, његова баба имала је улогу намесника, а званично је преузео власт 1921. године. 
   Ипак, постоји могућност да је неко владао скоро цео век. Непотврђени извори преносе да је пре око 4.000 година египатски фараон Пепи II на престолу провео чак 94 године.

Број: 3409 2017.

ПЕГЕ И ПЕГИЦЕ

Зашто постоје пегице и како их скинути?

МАТЕЈА Т.

ЈАСМИНА И.

ЈОВАНА С.

Пеге су смеђе тачкица на кожи, најчешће на носу, образима, раменима. За стварање пегица одговорно је више гена, међу којима је MC1R. Овај ген утиче на стварање беланчевине меланокортин 1, рецептора у меланоцитима, ћелијама које производе пигмент меланин. Ова супстанца даје боју коси, кожи и очима. Меланоцити стварају две врсте меланина – еумеланин и феомеланин. Особе са тамном косом и кожом имају више еумеланина, док плавокоси, риђокоси и пегави имају више феомеланина. Такође, повећано излагање сунцу доприноси појави пега.
  Пеге могу да се сакрију шминком. Осим тога, иако постоји више начина да се њихов број смањи или да се „избеле” (различите креме за избељивање, уклањање ласером, течним азотом...), далеко је боље и учинковитије да спречите да се уопште појаве тако што ћете се добро заштитити од сунца.

Број: 3408 2017.

МУКЕ С ВУНОМ

Одувек ме је занимало зашто се вунена одећа скупља при прању... Да ли знаш одговор?

СОЊА ИЛИЋ

Крагујевац

Вуна садржи влакна од беланчевине кератина прекривена љускама. Када се потопи, вуна упија малу количину воде и тако се надме. Љуске се на тај начин подижу и преплићу.
   Када вуна почне да се суши, а вода испари, кератинске нити враћају се у првобитно стање. Тада се љуске повијају, али остају чврсто испреплетане. Вунена нит тако постаје грубља и – краћа.
   Врућа вода, алкална средина (као што је сапуница) и велики број покрета утичу на скупљање одеће од вуне. Насупрот томе, вуна на овци не може да се скупи када, рецимо, пада киша, јер ова домаћа животиња на кожи има нарочите масне супстанце које спречавају длаке да се замрсе.
   Вунене ствари најбоље је носити на хемијско чишћење или прати ручно. Препоручује се хладна вода са посебним детерџентом за вуну. Након прања, одећу треба нежно исцедити и ставити у водораван положај да се осуши.

Број: 3410 2017.

ПЛАВ КАО... КУКУРУЗ!

Постоји ли поврће тиркизне, небескоплаве боје?

ДУШАН ДОЈЧИНОВИЋ

Лесковац

Антоцијанин је један од пигмената који биљкама даје боју. „Одговоран” је за нијансе црвене и плаве боје. Осим тога, недавна научна истраживања показала су да ова супстанца повољно делује на крвне судове и да штити од рака, премда њен утицај још није довољно проучен. Антоцијанина има, на пример, у боровницама, шљивама, трешњама, плавом патлиџану. Осим тога, даје боју црвеном јесењем лишћу.
   Боја неба ретко се среће у биљном свету. Плав кукуруз један је од ретких примера. Њега су гајила индијанска племена, а и данас га је највише на америчком континенту. Неки истраживачи тврде да је кукуруз ове боје много здравији од добро познатог, жутог, зато што садржи више антоцијанина. Кукуруз постоји у више боја, а може да се деси и да клип буде упечатљиво шарен, то јест, да има разнобојна зрна.



   Када је такође реч о јестивим намирницама, једна врста млечне печурке (Lactarius indigo) цела је тиркизноплава. Плава печурка расте у неким деловима америчког континента. Млечне гљиве садрже нарочит сок који подсећа на течност по којој су добиле име, а ако наведену врсту прободете ножем, из ње ће потећи плаво млеко.
   Веома сличне боје је Entoloma hochstetteri која припада роду шљивовача, али није за јело. Може да се нађе на Новом Зеланду, а ова држава ју је чак приказала на новчаници, заједно са птицом кокако. Сматра се да су ове печурке плаве захваљујући угљоводонику азулену.
   Савремена наука може вештачким путем да створи биљке у свим могућим бојама. Тако су научници са америчког Универзитета Корнел направили црвену и плаву врсту кромпира.

Број: 3409 2017.

ЗАСТАВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ко је осмислио изглед заставе Европске уније и шта она симболизује?

РЕЉА КОСТИЋ

Панчево

Застава Европске уније има дванаест кружно распоређених звездица боје злата на плавој позадини. Њен творац је Арсен Ец (1908–1989), уметник и службеник задужен за пошту у Савету Европе. Ова установа основана је 1949. године у француском граду Стразбуру. Како је новопеченом Савету био потребан симбол, на његову адресу пристигло је мноштво предлога, а сам Ец приложио их је на десетине. На пример, једна од замисли била је да застава буде бела са зеленим крстом као хришћанским знаком. Међутим, бела је одбачена као могућност јер се застава у тој боји може лако испрљати, а било је приговора и на рачун верских обележја. Такође, предлагани су црвени крст чија боја представља крваву европску историју, Сунце које симболизује наду и правду...
   Најзад, 1955. године Савет сужава избор на две плаве заставе: сазвежђе које симболизује европске градове, са Стразбуром као најсјајнијом звездицом, дело шпанског дипломате, новинара и писца Салвадора де Мадаријага (1886−1978), и Ецов предлог. Европска унија 1983. године преузела је заставу Савета Европе.
   Број звездица на застави заправо не означава број држава чланица Европске уније, јер је ова заједница тек 1986. године бројала толико земаља. Звездице су распоређене као бројеви на сату, што означава јединство Уније.
   Касније је Ец признао да је ипак био подстакнут обележјима католичке вере. Наиме, видео је на амајлијама које су се продавале на улици осликану Девицу Марију са звезданим ореолом. Ова слика такође се може видети у неким катедралама, а описује се и у Откривењу Јовановом: „жена обучена у сунце и месец под њеним ногама, а на глави јој венац од дванаест звезда”. Такође, плава боја која се налази на позадини заставе најчешће се везује за Исусову мајку.

Број: 3409 2017.

ОСМОНОГИ АРХИТЕКТА

Да ли све врсте паука плету паучину?

ЖЕЉКО

Смедерево

Постоји преко 40.000 врста паукова и сви луче нарочиту беланчевину која служи за плетење мреже, заштиту јаја, онеспособљавање плена. Има више облика паучине. На пример, мрежа породице Araneidae подсећа на точак, док Latrodectus (црна удовица) прави веома густ и наизглед неправилан сплет нити. Саме нити могу бити различите дебљине и различитог степена лепљивости. 
   Паучина има улогу клопке за хватање инсеката. Међутим, постоје паукови који не праве мреже, јер им нису потребне да улове плен. На пример, највећи паук на свету, голијат (Theraphosa blondi) плен онеспособљава отровом. Лови жабе, мишеве, инсекте, а понекад и птице.

Број: 3408 2017.