Aко се вода састоји из водоника и кисеоника, зашто онда не можемо да дишемо под водом?
Бане Вукомановић
Зрењанин
Уколико два или више хемијских елемената реагују на одређени начин, настаје једињење које не мора да има ниједну заједничку особину као елементи од којих је састављено. Тако, на пример, различитим реакцијама између угљеника, водоника и кисеоника могу да настану глукоза, фруктоза, маст, сирће. Премда воду чине кисеоник и водоник, кисеоник из воде не може да се удише јер је сваки атом кисеоника чврстом везом „закачен” за два атома водоника у молекулу воде, док је једном слабијом повезан с још једним молекулом водоника из суседног молекула воде.
Кисеоник који хладнокрвне рибе користе уз помоћ шкрга не потиче из појединачних молекула воде, већ из ваздушних гасова растворених у води, слично раствору гасовитог угљен-диоксида у газираним пићима. Топлокрвне водене животиње, попут китова, удишу кисеоник из ваздуха као и човек јер је овим великим сисарима потребно знатно више кисеоника ког је у води двадесетак пута мање него у ваздуху.
Зашто планете и звездани системи путују великим брзинама?
Андреј
Ниш
Ако бисмо потражили добре упоредне тачке према којима бисмо могли да проценимо брзину кретања наше планете, могли бисмо да дођемо до закључка да се она око своје осе окреће брзином од 1.609 километара на час – на географској ширини екватора. Око Сунца пак планета се врти брзином од 106.217 километара на час, око средишта наше галаксије – Млечног пута – креће се брзином од око 777.000 километара на час, а према суседном галактичком јату Девице путује брзином од два милиона километара. Сва ова кретања производ су међусобног гравитационог деловања небеских тела и закона о очувању угаоне количине кретања. Током стварања Сунчевог система ова угаона количина кретања облака из којег је створена Земља сачувана је, иако се сам облак урушио, што је за резултат имало велику брзину коју је преузела планета. Исто важи и за Млечни пут. Док се галаксија стварала урушавањем огромног облака гасова који су се окретали, она се све више проширивала, а звезде које су се стварале у њој задржавале су те велике брзине окретања по орбитама.
Када се прославља празник Материце?
РАДМИЛА СТАНКОВИЋ из Смедерева
Материце се славе другу недељу пред Божић. На највећи хришћански празник мајки и жена деца изненада (подразумева се да се сви праве да не виде) завежу своју мајку или баку за ногу. Деца им тада честитају празник, а оне „слободу“ откупљују колачима и другим ситним поклонима. Деца имају право да вежу и све удате жене које живе заједно с њима у кући. Материце су саставни део породичних празника уочи Божића у које спадају и Детинци и Очеви. У пракси, даривање је најмање важно и на првом месту је породична блискост и узајамна пажња. Деци је дозвољено да, уместо поклона, родитељима на Детинце, који се славе трећу недељу пред Божић, обећају да ће целе године бити добри. Празник Очеви слави се у прву недељу пред Божић.
Зашто из авиона видимо кружну дугу?
ВЕРА
из Ниша
Дуга се ствара када светлост пролази кроз капљицу кише, која је прелама, а видимо је само ако се налазимо на згодном месту према Сунцу – таквом да на њему разложени зраци стижу баш до нашег ока. Она је заправо увек кружног облика, али, кад смо на Земљи, доступан нам је само одређени део тог круга, те нам се приказује као лук, док остатак крије Земљина површина.
Да ли саосећање може да се научи?
Тамара
Београд
Емпатија, уживљавање у стање другог, заснована је на способности да се свет види очима друге особе, из њеног угла, а ту вештину деца усвајају од четврте до пете године. Ипак, потпуна саосећајност подразумева и способност прилагођавања сопствених емоционалних одговора, вођење рачуна о томе како се други осећају, схватање њихових потреба и поштовање различитих мишљења. Истраживања показују да је све ове вештине могуће научити, или макар подстаћи њихов развој. На пример, примећено је да разговор о осећајним странама неке приче или бајке с децом старијом од седам година код њих подстиче саосећање, а исто важи и за вежбу током које деца замишљају како би друге особе могле да се осећају у некој прилици. Осим тога, деца су склона томе да усвајају вредности које имају њихови родитељи. Другим речима, ако родитељи по сваку цену непрекидно теже слави, академским успесима и материјалном богатству, није превише вероватно да ће њихова деца ценити саосећајност. Дакле, подучавање појму саосећања почиње тако што се ова особина показује. Деца која осећају сигурност и то да неко брине о њима, највероватније ће показивати саосећајност.
Зашто вукови завијају?
МИЛОШ
Панчево
Кад завијају, вукови подижу њушку ка небу, зато што тако једни друге много боље чују, чак и на растојању већем од пет километара. Тако обавештавају друге чланове чопора о улову или уљезима од којих се ваља бранити. Сваки вук другачије завија: предводници и други јаки мужјаци производе дубље тонове, а остали више. Што дубљи звук мужјак производи, то је већа могућност да ће га женка одабрати за парење.
По дубини тона одређује се и расположење чопора. Ако главни мужјак завија јако дубоко, то значи да је он, а самим тим и цео чопор, изузетно опасан.
Како биљке расту усмеравајући се према Сунцу?
КАЋА ЋЕРТИЋ
Београд
У биљним ћелијама налази се беланчевина фототропин, а највише је има у врху биљке. Он се буди и кад упије светлост плавог спектра таласних дужина. Након тога се покреће низ реакција различитих беланчевина у ћелијама, због којих се на крају мења распоред оних које сачињавају посебну ћелијску грађу – такозване микротубуле.
На крају се издужују ћелије на оној страни биљке која не прима много Сунчеве светлости, док оне на сунчаној страни остају четвртасте и здепасте. Због тога изгледа као да се читава биљка нагиње према Сунцу. Истраживања су показала да се оваква промена одиграва муњевито, након само неколико минута излагања плавој светлости.
Зашто животиње које су чест плен грабљивица немају очи на леђима?
МИЛУТИН
Крушевац
Животиње морају да знају куда иду, тако да су им очи пре свега потребне да би гледале испред себе. Када би имале очи и на потиљку, мозак би морао да усклади ова два потпуно различита погледа и два супротна смера кретања, на основу чега би стварао једну слику и јединствен податак о кретању.
Далеко једноставније решење које је еволуција подарила неким животињским врстама јесте по једно око на обе стране главе, што обезбеђује шире видно поље. Зечеви, на пример, имају високо постављене, удаљене очи. Недостатак овако распоређених чулних органа за вид јесте мали мртав угао који се налази тачно испред њих.
Козама су пак имају зенице водоравно постављене, захваљујући чему имају видно поље од 320 степени без слепих мрља.