Одакле потиче назив Инђије?
Јелена Трифуновић
Ниш
Инђија је варошица на истоку Срема, недалеко од Дунава, која се први пут помиње у једном документу 1496. године, а претпоставља се да је постојала и раније, макар негде око 1455. године. Што се тиче имена које звучи помало несвакидашње за наше просторе, о њему не постоје сасвим поуздани подаци. Зато одговор можемо да потражимо у две приче које говоре о називу града.
Прва се везује за време после 1699. године, када је овај крај пао у османске руке. По њој, град је добио име од турске речи инкидија (или иђиндија) што би у преводу била „вечерња молитва”. Могуће је да су се Турци, када би пролазили путевима ка северу, ту задржавали како би изговорили вечерње молитве. Друго објашњење говори о (православној) жени која се звала Инђија. Мада историографија о њој нема података, биће да су њен углед и значај били велики када је читаво место добило име по њој.
Зашто је највећи број путничких авиона беле боје?
Јована Јеремић
Земун
Најважнији разлог за постојање великих белих површина на летелицама јесте њихова заштита од Сунчевог зрачења. Путничке летелице углавном муку муче с тим да им кабина остане довољно хладна, нарочито онда када је потребно укрцати и искрцати путнике на неком аеродрому у суптропском појасу. Због тога шљаштећа бела боја помаже да се макар део Сунчевих зрака одбије натраг у атмосферу. Осим путника, ни делови летелице направљени од композитних материјала нису отпорни на снажно ултраљубичасто зрачење, а оно је на великим висинама на којима авиони лете далеко веће него на тлу.
Зашто су олује с грмљавином чешће лети?
НИНОСЛАВ
Јагодина
Научно објашњење начина на који настају овакве олује још је делимично обавијено велом тајне. Да би настала олуја, потребно је да се створе облаци начичкани честицама с позитивним и негативним наелектрисањем. У неком тренутку разлика у електричним потенцијалима (напон) толико нарасте – око 400.000 волти по метру – да електрони полако напусте молекуле у чијем се саставу налазе и створе жесток електрични ток који ми називамо муњом.
Грмљавина је чешћа лети јер топлота покреће конвексију – особину течности да њени топлији делови струје према хладнијима и предају им топлоту. Ваздух се проређује, те се пење горе, носећи са собом највећу количину влаге из нижих слојева.
У покретању олуја учествује и влага, која се великом брзином креће увис, и кристали леда на великим висинама.
Чула сам да је Бразил име добио по дрвету. Да ли је то истина?
БОСИЉКА МАРКОВИЋ
Јагодина
Име ове простране јужноамеричке државе потиче од врсте дрвета чији је латински назив Caesalpinia echinata, а некада је расло у изобиљу дуж бразилске обале. На португалском се зове pau-brasil, што значи ’бразилско дрво’, а сама реч описује јаркоцрвену боју. Од њега се правила боја за тканине бразилин, један од првих прозвода којимa се трговало између Бразила и Европе.
Према старим португалским писаним споменицима, званично име било Бразила гласило је Земља Светог Крста (Terra de Santa Cruz), али су га морнарички трговци платном једноставно звали Земља бразила, па се с временом овај назив одомаћио и заменио онај званични.
Колико коже се човеку ољушти током живота?
Верни читалац из Београда
Према резултатима разних истраживања, сваког сата нам са тела отпадне 0,03 до 0,09 грама мртве коже. То се не чини као превелика количина, али током просечног животног века ољушти нам се око 35 килограма коже. Највећи део отпадне у облику сићушне перути, због чега је она најзаступљенији састојак кућне прашине. Посебно је занимљиво да је истраживањима утврђено да уље на бази сквалена, које остаје на ољуштеној кожи, ступа у реакцију са штетним озоном у кућама, канцеларијама и авионима, тако да гомиле прашине у вашем дому – веровали или не, могу да поправе квалитет ваздуха у њему.
Какво је то воће питаја?
МИЛЕНА РАЈКОВИЋ
Врање
Питаја је позната и као змајско воће због свог занимљивог облика и јарке боје коре. Припада породици кактуса и пореклом је из Средње Америке, одакле је пренесена у остале крајеве света. Данас се највише узгаја у земљама источне Азије.
Постоје три врсте слатке питаје, а најчешће се гаји она јаркоцрвенкаста са ситним црним семенкама, као у кивију. Укусом подсећа на спој крушке и кивија или јагоде и диње. Често се користи у воћним салатама и десертима. Богата је влакнима, минералима и витаминима.
Јединствена је и по крупним цветовима, који се отварају само ноћу, па је због тога народ зове и месечев цвет и госпа ноћи.
Која риба највише искаче из воде?
Дугогодишњи читалац из Ћуприје
Атлантски лосос може да се вине у ваздух и да, пливајући узводно, савлада водопаде високе и до четири метра, али на отвореном мору најбољи скакачи увис јесу веће рибе. Неке врсте ража и марлина искоче и по три метра нагоре, али то их не спасава од љубоморе коју ће осетити посматрајући небеске скокове ајкуле Isurus oxyrinchus. Камере су забележиле скокове ове ајкуле акробатских способности високе и до читавих шест метара.
Могу ли птице да лете окренуте на леђа?
ДАМИР
Нови Београд
Птичја пера су прикачена на крила попут дашчица на венецијанерима. Постављена једна уз друга, стварају чврст аеропрофил који користи проток ваздуха, уз силу узгона, која делује одоздо нагоре. Када се окрену наопако и тако полете, пера се раздвајају и пропуштају ваздух, те крила не могу да створе никакву силу која би птицу дизала увис.
Међутим, гуске у лету примењују маневар растерећења: обрну се у ваздуху, уврну врат и главу, тако да и даље гледају у смеру лета. На тај начин муњевито губе брзину и пропадају како би се хитро приземљиле.