Зашто мачке воле да спавају у лавабоу?
Теодора, Панчево
Готово сваки власник ухватио је бар једном свог репатог љубимца како се излежава у лавабоу, иако презиру воду и страхују од ње.
Да бисмо знали тачно због чега то раде, мачке би морале да науче да говоре и кажу нам саме. Без тога, можемо да се ослонимо једино на претпоставке. Једна од њих јесте да им прија температура.
Ако се мачка излежавала на сунцу или на грејном телу, могуће је да се загрејала више него што јој прија, па бира тај хладни, керамички кревет да се мало охлади.
Други разлог може да буде и облик лавабоа: његова заобљеност.
Ту се можда осећају безбедније и ушушканије, можда као кад су спавале као мачићи, ушушкани у гомили. Мачке природно бирају узвишен положај – где им је теже прићи и где им је лакше да добро осмотре околину. Разлог може да буде и мир. Купатило је углавном мирније и мрачније од остатка куће.
Шта су космички зраци?
Софија
Крушевац
С неба нам не стижу само светлосни зраци са звезда, већ и стална киша честица, то јест, космички зраци. Они се углавном састоје од електрона и протона, али у њима се налазе и језгра хелијума и, у много мањој мери, сви остали познати елементи. Дакле, то је „други канал” преко кога је могуће прикупљати податке о свету који нас окружује.
Космички зраци најбрже су познате честице материје: неке од њих путују брзином само нешто мањом од брзине светлости. Будући да их магнетна поља наше галаксије убрзавају и скрећу, немогуће је тачно утврдити њихов правац и открити одакле долазе. Ипак, претпоставља се да потичу од остатака супернова, облака материје у брзом ширењу који су плод експлозије масивних звезда које изумиру.
Кад космички зрак стигне до наше планете, он удара у неки молекул атмосфере подстичући кишу секундарних честица које се називају и атмосферски рој. Неки од њих доспевају до нашег тла доприносећи природној Земљиној радиоактивности отприлике са једном трећином.
Каква је то јапанска тетоважа?
МИРЈАНА
Бор
Тетоважа је у Јапану омиљена још од старих времена, и то као казнена мера (обележавање робова, криминалаца и ратних заробљеника) – која се звала ирезуми, или као начин украшавања тела, звани гаман („стрпљење”). Стварањем образованијег племићког слоја у 19. веку и тетоваже се почеле да се разликују по боји, мотивима и техници.
Цртежи на телу обично су преузети с кимона, старих свечаних хаљина и уметничких слика. За разлику од тетовирања у другим земљама, које се обично обавља на малом делу коже, у Јапану је то права слика која заузима велику површину.
Техника цртања не разликује се много од оне древне – пигмент се убацује боцкањем коже иглом. Игле су кружно причвршћене на чврст штапић. Кожа се затегне палцем и малим прстом леве руке, а палац десне служи као полуга.
Да ли птице селице могу да спавају у лету?
АНКА
Батајница
Птице селице, које сваке јесени крећу на велику сеобу, што траје по неколико недеља, веома мало спавају у току лета. Проучаваоци птица, орнитолози, дуго су тражили одговор на ово питање, а добили су га тек кад су родама на груди привезали осетљиве радио-уређаје. Преко њих су добили податке да роде спавају у лету тако што главу полажу на крило. Свака рода тако одспава само 10 до 15 минута, али јој је и то довољно да поврати снагу и настави лет.
Лет јата које спава обавља се „по слуху” – уснуле роде кроз сан чују крике оних будних и тако се сналазе у простору.
Како је познати коктел „белини”
добио име?
Вељко, Раковица
Чувени коктел „белини” први пут су 1948. године направили венецијански бармени Ђузепе Чипријани и Ернесто Пјовезан. Место ге се родио коктел био је „Харијев бар”, састајалиште славних гостију Венеције, међу којима су били Ернест Хемингвеј, Чарли Чаплин, Пеги Гугенхајм, Синклер Луис.
Због ружичасте боје овог пића, која је Чипријанија подсећала на одору свеца с једне слике венецијанског уметника Ђованија Белинија (1430–1516), наденуо му је име „белини”.
Иначе, коктел је мешавина пенушавог венецијанског белог вина, прошека и изгњечене брескве којој је додат и сок ове воћке. Уколико се уместо прошека користи шампањац, коктел се назива „белини ројал” или „краљевски белини”.
Драги Забавниче, напиши нешто више о Уњетичкој култури.
Јована Кузмановић
Уњетичка култура развила се током раног и средњег бронзаног доба у средњој Европи – трајала је од 2300. године п. н. е. до 1600. године п. н. е. Име је добила по некрополи Уњетице, великом гробљу у близини Прага.
Култура се ширила на подручју Чешке и Моравске, а захватила је и Словачку и Пољску, део Аустрије и већи део Немачке. Њени припадници су користили рудна лежишта да би од бронзе израђивали различито оруђе, оружје и накит. Такође, познато је да су правили керамичке посуде.
Живели су у полуукопаним насељима, с надземним дрвеним конструкцијама. Покојнике су сахрањивали у згрченом положају и обично су им крај ногу остављали посуде, оружје и накит.
Како то да риба лист има оба ока с исте стране главе?
ЗОРАН
Ниш
Лист и неке њему сродне рибе имају очи с исте стране главе захваљујући природној еволуцији. Будући да живе на морском дну, могућност да се прикрију приљубљујући се за пешчано дно постала је предност и при лову на плен и кад се ваља сакрити од већих грабљивица. Да би се кретала у том положају, риба лист је стекла способност да јој се током раста око премести на исту страну на којој је и друго.
Ова риба рађа се са симетрично постављеним очима – дакле, са сваке стране тела. У трећој недељи живота, захваљујући закретању мишића и унутрашњих органа, једна страна тела поприма боју морског дна, тело се стањује, а очи приближавају, што риби омогућава да се нагне на једну страну и заузме водораван положај.
Да ли корњаче испуштају неки звук?
Милан из Новог Сада
Ако приметите чудно понашање код корњаче – на пример, да испушта необичне звуке – сигурно ћете се запитати да ли је све у реду с њеним здрављем. Некад нема разлога за бригу, јер се звуци чују приликом парења или кад женка тражи место где може да положи јаја.
Међутим, корњачино сиктање може да укаже на болест, а тада треба да се обратите ветеринару. Најпре проверите да ли животиња има добре услове за живот и да ли се ваљано бринете о њој.
Најчешће се оглашава кад се прехлади, што се одражава на понашање и исхрану. Иако може дуго да издржи без хране, треба је хранитеи редовно, и то немасним намирницама. Понекад је станиште неприлагођено њеним потребама, поготово ако је јединка велика. Тада јој је неопходна пространа подлога.
С друге стране, корњача некад не испушта пискутаве звукове, већ гребе по подлози или стаклу, што људи погрешно тумаче као оглашавање.