Колико црна рупа може да порасте?
НИКОЛА
Зајечар
Иако у теорији не постоји граница до које црне рупе могу да се увећавају, у пракси ствари стоје мало другачије. Астрономи су утврдили да црне рупе које расту усисавањем материје из своје околине, преко такозваног акреционог диска, тешко могу да пређу границу од око 50 милијарди маса Сунца. Преко те масе, гас у акреционом диску постаје гравитационо нестабилан, па се материја претвара у звезде и не пада у црну рупу. Због тога она више не може брзо да расте усисавањем околног гаса.
Међутим, то није једини начин на који црне рупе расту. Космичким сударима и спајањем већ постојећих галаксија и њихових средишњих црних рупа настају још већи дивови. Тако су откривене такозване ултрамасивне црне рупе, које знатно превазилазе некадашње процене и претпостављене границе. Према појединим моделима, црна рупа Феникс А има масу од око 100 милијарди маса Сунца, мада та процена још није поуздано потврђена.
Зашто пси воле да се ваљају у туђем измету?
ЈЕЛИСАВЕТА
Обреновац
Иако је нама ова навика паса несхватљива и одбојна, наши четвороножни пријатељи у њој не виде ништа необично. Научници још немају поуздан одговор, али нуде неколико објашњења за овај смрдљиви обичај.
Једна од претпоставки јесте да је овакво понашање наслеђено од дивљих предака паса. Вукови се понекад ваљају у снажним мирисима, а научници сматрају да тако прикривају сопствени мирис и збуњују плен. Према другој теорији, мирисом на крзну преносе чопору податке о местима која су посетили и ономе што су тамо нашли.
Осим тога, пси упознају свет њухом и чуло мириса им је далеко осетљивије од нашег. Самим тим, мирисе доживљавају другачије, па оно што је за нас смрад, њима може бити угодан мирис и занимљив траг о другим животињама и дешавањима у околини.
Важно је имати на уму да се пас свакако не ваља у измету да би нас изнервирао, већ зато што следи нагон стар хиљадама година.
Зашто убоди оса и пчела толико боле?
МИЛИЦА
Ивањица
Зато што при убоду ови инсекти убризгавају отров. Њихови отрови се хемијски веома разликују, али и један и други имају пептиде – полимерске ланце аминокиселина – чија је улога кроз еволуцију искључиво била да другим животињама проузрокују што више бола.
Осе и пчеле које живе у друштвима својим отровом бране кошницу, док оне које живе усамљеничким животом њиме паралишу плен. Отров медоносне пчеле садржи пептид мелитин, који непосредно разбуђује пријемнике за бол у кожи.
Шта је карафиндл?
МАРКО ЈЕВРЕМОВИЋ
Београд
Овај неизоставни део сваког ресторанског и кафанског стола у свакодневном језику назива се и карафингла. Обично се састоји од држача са постољем на коме се налазе две посуде или бочице – једна са сирћетом, а друга са уљем. Посуде најчешће имају капаљке или поклопце са дозаторима захваљујући којима се из њих лакше и прецизније течност сипа. Могу бити од различитих материјала, најчешће од стакла, али и од керамике, кристала или порцелана, док је држач обично од метала. Неретко се у склопу овог комплета налазе и сланик и биберник, као и посуда за чачкалице.
Можете ли да напишете нешто о глагољици?
ДУШАНКА
Параћин
Глагољица је најстарије словенско писмо. Средином 9. века саставио ју је Константин Филозоф, у монаштву Ћирило, солунски калуђер који је, по налогу великоморавског кнеза Растислава, са својим братом Методијем ширио хришћанство међу Словенима и поставио темеље словенске глагољски забележен много раније. Штавише, према речима нашег највећег палеографа, београдског професора Петра Ђорђића, у латинским изворима из 16. столећа налазимо реч glagolita, која одговара нашем каснијем глагољаш. Глагољаш је, иначе, римокатолички свештеник који служи на старословенском језику (у хрватској редакцији) уместо на латинском. Све наведене речи непосредно потичу од старословенског глагола глаголати – ’говорити’.
Писмо је највероватније имало 36 слова, која су по азбучном реду и изгледу, веома стилизованој примени геометријског стила и симетрије (најпре с кружићима – у облој варијанти, а затим правоугаоницима и троуглићима – у угластој) давала повода за разнолика тумачења њиховог постанка.
За нас је од нарочитог значаја чињеница да је глагољицом, почетком 11. столећа, написан најстарији старословенски споменик с јасним особеностима српских штокавских говора, „Маријино четворојеванђеље”. Текст на 175 листова нађен је средином претпрошлога века у светогорском скиту посвећеном Богородичином успењу. Данас се 171 лист чува у Руској државној библиотеци у Москви, заједно са „Зографским јеванђељем”, још једним знаменитим глагољским спомеником. Остатак, познат као „Михановићеви листићи” похрањен је у Бечкој дворској библиотеци.
Зашто људи праве роботе који личе на њих?
КОСТА ВРУГИЋ
Банатски Карловац
Човек одувек покушава да створи машине које ће радити уместо њега. То је вероватно последица жеље да што човеколикија машина код корисника не створи одбојност, а велику улогу има и комплекс Бога, који је наша врста стекла због развијене интелигенције.
Многи човеколики роботи – на пример, „Ај куб” Италијанског технолошког института, „Оптимус” и „Амека” – невероватни су примери технолошког напретка наше цивилизације. Но, пред њима је и даље дуг пут да некога заварају онако како им то успева у научнофантастичним филмовима.
С друге стране, роботи који се користе у индустрији обично немају људски облик, него онај најпрактичнији и најприступачнији за производњу.
Зашто и како добијамо морску болест?
ВЛАДИМИР ПЕТРИЋ
Сврљиг
„Забавник” је више пута писао о морској болести (стручној званој кинетоза), која, у најкраћем, настаје због сукоба наших чула. Дакле, када смо на броду или у возилу, наше средње ухо, које управља равнотежом, опажа да се крећемо, док очи, ако гледају у нешто статично, шаљу мозгу знак да мирујемо. Због ових противречних података мозак се збуњује, помишља да смо се отровали и да нам се привиђа, па покреће сложен спасилачки одговор.
У можданом стаблу налази се посебна зона (подручје пострема) задужена да препозна отрове. Као заштитну меру против њих, мозак покреће рефлекс повраћања како би избацио штетне материје из организма. Затечени сигналима, неурони се надражују, што често изазива поспаност, јер нас љуљање несвесно подсећа на боравак у мајчиној утроби и колевци.
У уху се налазе мали сензори – полукружни канали уртикулус и сакулус – који тачно препознају да ли се крећемо праволинијски, укруг или се љуљамо. Када мозак изда знак за опасност, пљувачне жлезде луче више течности како би обложиле и заштитиле грло и уста од стомачне киселине. На крају, мишићи стомака и дијафрагма снажно се згрче не би ли избацили отров.
Иначе, научници су открили да нам мучнину много пре изазива љуљање лево-десно него поскакивање горе-доле!
Каква је разлика између речи кале, хисар, и паланка?
Небојша Невестић
Трстеник
У османском градитељству постојале су три врсте утврђења. Кале је назив за већу тврђаву изграђену од чврстог материјала, попут камена и опеке, са кулама и бедемима. Пример таквог утврђења је Калемегдан.
Хисар на турском дословно значи утврда, тврђава, док на арапском означава и опсаду. У градитељству, обично је то било мање утврђење од камена или опеке, са једном кулом или често без иједне. Називи кале и хисар често се употребљавају као синоними. Речју паланка означавало се мање, знатно брже подизано утврђење од дрвета, земље и другог слабијег материјала. Паланке су се градиле дуж важних путева, попут Цариградског друма.