Ванредни пливач

Да ли је тачно да постоји раса мачке која воли да се купа?

Олга, Београд

Иако домаће мачке углавном нису велики љубитељи воде, постоји раса која воли повремено да се брчка и плива. Реч је о ван мачки, названој тако по језеру Ван у источној Турској, одакле потиче. Управо у овом језеру мачке понекад воле да запливају, а умеју да пређу и по неколико стотина метара. Наука још нема објашњење зашто се ова раса мачака по својој љубави према води разликује од својих крзнених рођака.
Око језера Ван некада су живели Јермени, док данас тамо највише живе Курди. Сва три народа воле да својатају ову мачку, као расу коју изузетно цене.

Број: 3702 2023.

Обазриво с краткокрилцем

Да ли знате која је животињка на снимку који сам послала. Веома ме интересује о чему се ради. Надам се да ћете ви (и ја) сазнати одговор.

Љиљана, Трстеник

Ово је Ocypus olens и припада фамилији Staphylinidae (краткокрилци). То је најкрупнија eвропска стафилинида. Може да угризе и да, ако се осети угроженом, испусти течност која може да опече. Латински назив врсте olens, што значи „смрдљив”, односи се на смрдљиве жлезде на стомаку. Ова буба је у средњем веку повезивана с ђаволом.

Број: 3702 2023.

Скраћеницом против инсеката

Kако је инсектицид ДДТ добио име?

Иван, Јагодина

Када је, сасвим случајно, аустријски хемичар Отмар Зајдлер 1874. године открио нову супстанцу, убрзо је на њу заборавио зато што је мислио да нема практичну примену. Тек је 1939. године Швајцарац Паул Милер схватио да та бела кристална супстанца, хемијски позната као дихлор-дифенил-трихлоретан, може да се употреби као одличан инсектицид. Године 1942. откупљена су права на његову производњу, а на тржишту га је пратила реклама са скраћеницом ДДТ, од почетних слова хемијског назива.

Број: 3701 2023.

Испоручи и бежи

Зашто пси лају на поштаре?

Марко

Ниш

Пси по сваку цену бране простор на коме живе и људе који их воле и хране. Будући да поштари носе униформу која их збуњује, звоне на врата или понегде звонцетом најављују долазак на бициклу, пас то доживљава као напад на своју територију и зато је брани. Уколико се поштар уплаши и почне да бежи, пас је задовољан и следећи пут приредиће му још узбудљивији дочек. Поштари у САД имају приручник из кога уче како да препознају понашање паса, а у Немачкој, где сваког тридесетог поштара уједе пас, представљајучи највећу опасност по ову службу, чак држе и курсеве с темом „како избећи ујед пса”.

Број: 3700 2023.

Одбрамбени плес

Да ли су кротитељи заиста у стању да звуком свирале хипнотишу змију?

Синиша, Жарково

Кобра не чује тако да звук музике не може да утиче на њу. Уместо тога, њена пажња усмерена је на вибрације тла. Док свира, кротитељ тапка ногом, што је за кобру знак опасности тако да одмах заузима одбрамбени став. Свирала која се њише у рукама свирача за змију је знак непријатеља, па и она почиње да се њише, а не да игра како посматрачима може да изгледа. Умешност кротитеља змија састоји се у томе да се постави довољно близу кобре како би спречио да јој нешто друго одвраћа пажњу, али и довољно далеко од ње да не би могла да га нападне. Најбоља раздаљина је она која змији омогућава да осети струјање ваздуха из инструмента јер то још више подстиче будност и њену „игру” чини још узбудљивијом.

Број: 3702 2023.

Игра електрона

Да ли је плазма четврто агрегатно стање?

Михајло

Суботица

Постоје добри разлози да се плазма сматра четвртим агрегатним стањем.
Ако загревамо чврсту материју, она се топи и постаје течна, а потом испари у облику гаса. То су три агрегатна стања.
Ако се настави са загревањем гаса, после неког времена атоми остају без својих електрона.
Мешавина позитивно наелектрисаних атома и негати
вно наелектрисаних електрона – плазма – значајно се разликује од било ког од три основна агрегатна стања.

Број: 3701 2023.

Цури а не пије се

Може ли стакло да се сматра течношћу?

Милица, Београд

Стакло је материјал који има и чврста и течна својства. Некима се чини да је стакло течност велике густине, као смола, јер се, рецимо, на старим црквеним прозорима примећује задебљање на дну, као да је стакло цурило стотинама година. Међутим, објашњење је много простије: средњовековни стаклоресци користили су посебан начин за израду прозора. Грумен стакла су топили, изравнали и образовали плочу из које су секли комаде за прозоре. Плоча је била дебља према крајевима, а исечени комади постављани тако да дебљи крај буде с доње стране прозора како би се тежина равномерније распоредила.
Разлика између течног и чврстог агрегатног стања је у томе што молекули у течности могу слободно да пролазе један поред другог. Молекули у стаклу образују аморфну масу, али су заробљени у простору, па стакло задржава облик, што је једно од својстава чврстог агрегатног стања.

Огледи су показали да стакло може да цури, али веома споро. Закључено је да би мало које стакло значајније цурило у распону од чак хиљаду година.

Број: 3701 2023.

Запаљено-охлађено

Зашто папричица пали уста, а мента их хлади?

Јована

Београд

Неке хемијске супстанце изазивају нервне реакције везане за осећај врућег, хладног или бола. Такав је случај и с капсаицином, надражујућом материјом у љутој папричици: у додиру са слузокожом она надражује нервне рецепторе Вр1 и Врл-1, који се уобичајено побуђују на температурама од 43 до 52 степена Целзијуса изазивајући осећај мање или веће врелине у зависности од поједене количине. Ако се једе у већим количинама, љутина папричице ствара навику код особа које воле зачињену храну. Међутим, није баш сасвим јасно како ментол из менте изазива осећај хлађења. У нервним влакнима откривен је један пријемник, који се активира на темепратурама нижим од 30 степени, а осетљив је и на присуство ментола. Кад га има у већим количинама, ментол изазива осећај пецкања сличан папричици, те биљку менте не без разлога зову и пиперита (пикантна).

Број: 3700 2023.