Да ли је истина да хоботница има три срца?
ДРАГАН АНЂЕЛКОВИЋ
Власотинце
Хоботнице имају најразвијенији крвни систем од свих мекушаца. Да, имају три срца, од којих је једно средишње. Састоји се од једне коморе и неколико преткомора. Оно пумпа крв обогаћену кисеоником у тело. Мања срца смештена су у венама, које се пак налазе у шкргама.
Посебно је занимљиво што хоботницама крв није црвена већ плава, јер уместо хемоглобина имају хемоцијанин, пигмент који садржи бакар. Управо он крви даје плавичасту боју.
Да ли се хомо сапијенс мешао с неандерталцем?
БОРИС СПАСИЋ
Крагујевац
Да, и то не само у ретким случајевима! Испитивање људске ДНК показује да су се ове две врсте сусреле пре око 100.000 година, када је први талас хомо сапијенса из Африке стигао у Европу. Неандерталце су срели селећи се ка истоку, према Азији, и притом у духу пријатељства и добросуседских односа разменили и гене.
Постојала су још два дуга раздобља када се ово дешавало: пре око 55.000, па 40.000 година. У обе те прилике наша врста присвојила је нешто од гена изумрлих сродника из породице хоминида. Сваки данашњи човек (осим људи из подсахараског подручја, који се никад нису мешали с људима са севера) у просеку има од један до четири одсто генског материјала наслеђеног од неандерталца.
На којој дубини живе корали?
КАЋА ЗАРИЋ
Зајечар
Дуго се веровало да у тропским морима корали стварају гребене само до дубине од највише 40 метара. Таква претпоставка логична је пре свега зато што корале насељавају алге, којима је потребна Сунчева светлост да обављају фотосинтезу. Но, савремена ронилачка опрема помогла је рониоцима да открију корале који живе на далеко већим дубинама – и до 160 метара – докле светлост једва и да допире.
Због тога су биолози који се баве воденим екосистемима помислили да су ти дубински корали можда решење за пропадање коралних гребена у плићим водама, односно, да би били корисни за њихову обнову.
Постоје и друге врсте корала у којима не обитавају алге, а који живе у вечитом мраку, на више од хиљаду метара испод површине мора.
Да ли је линија између љубави и мржње стварно толико танка?
МИЛОШ ЗОРАНИЋ
Београд
Донекле и јесте. Кад људи виде фотографију некога кога воле или мрзе, активирају се иста два дела мозга: путамен, смештен у базалним ганглијама (повезује се с осећањима задовољства и гађења, као и с намером да се предузме нека радња, што га очигледно чини пресудним по овом питању), и инсула, која се налази дубоко у можданој кори, а укључена је у обраду осећања и стварање самосвести. Оба ова дела делатна су и код осећања љубави и код осећања мржње, али постоји велика разлика: при обради романтичних осећања, велики делови мождане коре брзо се искључују. Разложно размишљање важно је приликом планирања освете и казне, док, када се заљубимо – и не размишљамо много.
Како веверице налазе закопане лешнике?
МИЛЕНА ГОЛИЋ
Нови Сад
Некада се сматрало да веверице њухом опажају закопани плен, те да највећи број закопаних лешника никада и не успеју да нађу. Но, резултати истраживања које је 1990. године спровела група научника на Универзитету Принстон недвосмислено су показали да веверице у ствари имају сјајно памћење. Оне запамте читаве мапе путева од једног до другог лешника које су сакривале током дужег времена.
С друге стране, ови лепи глодари и те како користе чуло мириса, али пре свега да нањуше скровишта других чупавих сакупљача – чак и испод снежног покривача.
Зашто људи звижде?
ЉИЉАНА ФИЛИПОВИЋ
Инђија
Осим једног малог истраживања којим је 2011. године утврђено да мушкарци чешће звижде од жена, научници су се врло мало бавили разлозима због којих се наша врста уопште тиме занима.
С друге стране, познато је да људи широм планете радо стварају и слушају музику, а звиждање је један од начина да се музика брзо произведе, без икакве припреме и инструмената. Због тога га највероватније треба посматрати као активност сродну певању под тушем, ударању ритма рукама о сто, мрмљању док обављамо кућне послове. У таквим случајевима, мелодије које производимо обично су у складу с нашим тренутним расположењем.
Занима ме када бебино срце почне да куца.
АЛЕКСАНДРА из Севојна
Људски ембрион има приметне откуцаје срца већ 21 дан од зачећа. У том раном стадијуму срце је само проста цевчица повезана с осталим цевчицама. То значи да још нема срчаних комора нити осталих делова. Почињу грчења у мишићном зиду срца, испрва истим ритмом као и мајчино срце. Потом се убрзава до највише 165–168 откуцаја у минуту у деветој недељи трудноће, да би се затим откуцаји полако успорили на постојаних 145 откуцаја у минуту.
Како мале птице попут црвендаћа производе тако гласан звук?
МИЛИЦА ГАГИЋ
Јагодина
Мужјаци црвендаћа се кроз песму женкама приказују у што бољем светлу и привлаче их, али и упозоравају друге мужјаке да оду с њихове територије. Природним одабиром опстали су гени оних птица које су оглашавањем покривале већу површину, тако да су се код ове врсте с временом развили снажни мишићи дијафрагме.
Ипак, осим голе снаге, црвендаћи се, кажу орнитолози, услед све гушћег саобраћаја у градским поднебљима, оглашавају песмом виших фреквенција, коју тутњава моторних возила ниске фреквенције не пригушује сасвим. Штавише, чешће певају ноћу како би избегли дневни шпиц буке.