Могу ли мачке да изгоре на сунцу?
БИЉАНА из Ваљева
Да. Што је мачја длака светлија, то је опасност од опекотина већа. Нос, капци и рубови ушију најосетљивији су и, притом, најизложенији, па о њима треба повести више рачуна.
На тржишту постоје заштитне креме и лосиони за мачке (и за псе), мада поједини власници користе средства намењена људима, што ветеринари строго забрањују. Наиме, пошто се мачке често лижу и чисте, оне ће унети крему у организам, а састојци попут цинк-оксида, заступљени у људским кремама, за њих су изузетно отровни. Зато треба употребљавати искључиво препарате намењене кућним љубимцима.
Да ли је истина да је неко покушао да направи носач авиона од леда?
МАРКО
Ниш
Енглези су током Другог светског рата разрађивали замисао да изграде носач авиона на санти леда усред Атлантика. Бомбардери би с њега штитили бродске конвоје. Пројекат је носио радни назив „Хабакук”, а Винстону Черчилу га је приказао инжењер Џефри Пајк.
Требало је да буде дугачак 610 метара и широк 92 метра. С носивошћу од два милиона тона далеко би надмашио све што је дотад пловило морима. Изградња би се обавила у Канади, од чак 280.000 блокова леда. Размишљало се и о употреби мешавине леда и струготине, тим пре што тадашње оружје није могло лако да уништи тако огромне блокове. Једино је морало да се води рачуна о томе да се системом хлађења одржава на ниској температури. Брод би се кретао брзином од седам чворова помоћу 26 електричних мотора с пропелерима постављеним на спољне носаче. На њега би могло да стане чак 150 авиона, уз остало наоружање.
Ипак, пошто се ратна срећа окренула, Велика Британија одустала је од овог подухвата. У Канади је 1943. године направљен пробни модел величине 18 x 9 метара и носивости од око 1000 тона, који је плутао чак три године. А онда се истопио.
Зашто се зуби не обнављају као нокти и коса?
ДУШАН
Пирот
Коса и нокти у основи су једноставне беланчевинасте грађе које излазе из фоликула длаке и лежишта нокта. Зуб је, по својој природи, много сложенији. Додуше, неке животиње, попут коња, имају зубе који се обнављају да би се надокнадило трошење изазвано жвакањем. Коњски зуби састоје се од чвршћих и мекших слојева, водоравно поређаних. Мекши слојеви троше се брже, а тврђи обезбеђују чврстину угриза. И ајкулама се зуби обнављају – они који испадну замењују нови који израстају иза њих. Људски зуби нису намењени убијању плена или жвакању чврстих биљних влакана, па се зато мењају само једном.
Где се налази Крваво језеро и зашто се тако зове?
МИЛУТИН
Ужице
Крваво језеро налази се надомак Суботице и настало је давно, преграђивањем североисточног дела Палићког језера. Име је добило по црвеним алгама које се током лета намноже у води. Током сушних месеци, када се вода повуче, алге се осуше и прекрију дно у виду црвеног талога, због чега језеро добија карактеристичну боју. Ово језеро познато је и под називом Омладинско језеро због објеката изграђених за учеснике радних акција. Заузима површину од 0,2 квадратна километра, а дубоко је свега пола метра.
Која је највећа пећина у Шумадији?
БРАНИМИР ПОПОВИЋ
Крагујевац
Највећа пећина у Шумадији јесте Рисовача. Налази се у близини Аранђеловца, северозападно од планине Венчац, у долини реке Кубршнице. Откривена је 1952. године отварањем каменолома, а оно што је скривала убрзо је привукло пажњу не само спелеолога већ и археолога и палеонтолога.
У вишегодишњим ископавањима откривени су многи фосилни остаци животиња из последњег леденог доба: пећинског медведа, коња, рунастог мамута, степског бизона, носорога, џиновског јелена и пећинске хијене. Камено и коштано оруђе потврдило је да је Рисовачка пећина била станиште неандерталских ловаца средином старијег каменог доба.
Назив је добила по брду у чијем се подножју налази. Мада он води порекло из предања које каже да су се рисови некада давно ту скривали, у самој пећини археолози никада нису пронашли остатке ових дивљих мачака.
У пећини је постављена реконструкција живота праљуди са свим опасностима које су их вребале. Проглашена је спомеником природе прве категорије и културним добром од изузетног значаја.
Које је најмлађе острво на свету?
ДЕЈАНА
Ваљево
Најмлађе острво на свету настало је крајем октобра 2023. године ерупцијом подводног вулкана смештеног у Огасавара архипелагу, близу обале острва Јото (Иво Џима) у Јапану. „Ново острво”, како су га неки медији назвали, настало је избацивањем лаве и пепела из Тихог океана. Испрва је било пречника око 100 метара, а потом се ширило услед нових ерупција.
Огасавара архипелаг познат је по живим вулканима – лежи на самом споју тектонских плоча, у делу Тихог океана где су земљотреси и проломи магме честа појава. Зато се у овом пределу често јављају нова острва, међутим, њихов опстанак је неизвестан. Дуговечност острва насталих проломом магме испод нивоа океана такође зависи од тога да ли су грађена од чврсте лаве, која може да одоли таласима, или од растреситог материјала.
Зашто муње вијугају?
АНА
Сурдулица
Изучавање муња помоћу мерача електричног напона и фото-апарата, који су у стању да направе велики број фотографија у низу, није успело да у потпуности објасни тако сложену појаву као што је вијугави траг муње на небу. Зна се да „кичма” муње, негативно наелектрисана, путује од облака ка тлу брзином од приближно 100 километара у секунди. Из ње се гранају „притоке” дугачке од 10 до 200 метара. Смер и понашање сваке гране одређени су бројним чиниоцима, попут јачине електричног пражњења и начина на који се јонизују молекули ваздуха.
Али, поуздано се зна да муње и громови погађају највиши објекат у близини, па и жива бића. Зато, ако се нађете у таквим околностима, најпаметније је лећи на земљу. Најгоре што бисте могли да учините било би да се попнете до најближег црквеног торња и ударите на сва звона. Управо то су у средњем веку људи чинили, верујући да ће звоњава распршити муње.
Због чега тамнопуте особе ређе „изгоре” на сунцу?
ИРЕНА
Суботица
Сви знамо да нам је лети топлије у црној мајици него у белој, пошто црна боја упија више светлости и топлоте. Вођени том логиком, помислили бисмо да тамна кожа, будући да прима више сунчевог зрачења, брже и јаче настрада. Међутим, ту долази до занимљивог преокрета: иако тамна кожа заиста упија више зрака на самој површини, она их заправо много мање пропушта него светла кожа.
Тамну боју кожи даје пигмент меланин, који је присутан у њеном површинском слоју. Сврха меланина је да служи као штит – упија штетне ултраљубичасте зраке пре него што они допру до доњих, много рањивијих слојева коже. Када молекули меланина „ухвате” ове зраке, загревају се и опасно зрачење претварају у топлоту. Срећом, меланин је изузетно стабилан молекул и уобичајен степен ултраљубичастог зрачења на површини Земље не може да га уништи.
Код светле коже овај штит је много тањи, па зраци продиру дубоко. Без довољно меланина, ултраљубичасто зрачење би директно погодило ћелије у доњим слојевима, оштетило њихове ДНК молекуле и изазвало опекотине или разарање ћелија.
Ипак, овај природни оклоп не штити бесконачно. Попут пескираног стакла на прозору, меланин само смањује број високоенергетских ултраљубичастих фотона који пролазе даље. Зато и тамнопуте особе могу да „изгоре” или добију тежа обољења коже уколико претерано и непажљиво бораве на сунцу.