За читање и уживање - Михаил Зошченко

Љубав

Седељка се касно завршила.
Васја Чеснаков, уморан и ознојен, са спретно везаном машном на војничкој блузи, стајао је поред Машењке и говорио молећивим тоном:
   – Причекајте, радости моја... Причекајте први трамвај. Куда ћете, стварно, збиља... Овде се може и поседети, и причекати, и тако, а ви идете... Сачекајте први трамвај, заиста. А и Ви сте, на пример, знојави, и ја сам знојав... Па тако се можемо и разболети по мразу...
   – Не – рекла је Машењка, обувајући каљаче. – И какав сте Ви каваљер који даму не може по мразу отпратити?
   – Та знојав сам – говорио је Васја, умало не заплакавши.
   – Но, облачите се!
   Васја Чеснаков послушно је обукао бунду и изашао с Машењком на улицу, чврсто је ухвативши под руку.
   Било је хладно. Месец је сјао. А под ногама шкрипао је снег.
   – Ах, каква сте Ви немирна дамица – рекао је Васја Чеснаков, с усхићењем посматрајући Машењкин профил. – Да то нисте Ви, него нека друга, не бих је ни за шта отпратио. Баш, стварно, заиста. Само сам из љубави пошао.

Машењка се насмејала.
   – Ето, Ви се смејете и церите – рекао је Васја – а ја Вас истински, Марја Васиљевна, жарко обожавам и волим. Ево реците: лезите, Васја Чеснаков, на трамвајску пругу, на шине и лезите до првога трамваја и ја ћу лећи. Заиста...
   – Та оставите се тога – рекла је Машењка. – Боље погледајте каква је чудесна лепота око нас кад светли месец. Како је град леп ноћу! Каква чудесна лепота!
   – Да, изванредна лепота – рекао је Васја, гледајући с извесним чуђењем на излепљену фасаду зграде. Стварно, веома лепо... Ето, лепота је, Марја Васиљевна, и кад искрено гајиш осећања... Ето, многи образовани и партијски људи одричу се осећања љубави, а ја се, Марја Васиљевна, не одричем. Ја могу гајити осећања према Вама до саме смрти и самопожртвовања. Заиста... Ево, реците: ударите, Васја Чеснаков, потиљком у тај зидић и ударићу.
   – Но, хајдемо – рекла је Машењка не без задовољства.
   – Стварно, ударићу. Желите ли? Пар је изашао на Крјуков канал.
   – Стварно – поново рече Васја – хоћете? Ево, бацићу се у канал. А, Марја Васиљевна? Ви ми не верујете, а ја могу да докажем...
   Васја Чеснаков ухватио се за ограду и изгледало је да ће се попети.
   – Ах! – вриснула је Машењка. – Шта вам је!

Некаква мрачна прилика појавила се изненада иза угла и зауставила се поред уличне светиљке.
   – Шта сте се разгаламили? – тихо је рекла прилика, пажљиво посматрајући пар.
   Машењка је у ужасу вриснула и прибила се уз ограду.
   Човек је пришао ближе и повукао Васју Чеснакова за рукав.
   – Ти, глупане – рекао је човек пригушеним гласом – скидај капут. Живље. Писнеш ли, лупићу те по тикви, и готов си. Јеси ли разумео, гаде? Скидај!
   – Па-па-па – рекао је Васја, желећи тиме да каже: молим Вас, како то?
   – Но! – човек потегну за ивицу бунде.
   Васја дрхтавим рукама раскопча бунду и скиде је.
   – И чизме исто скидај! – рекао је човек. – Требају ми и чизме.
   – Па-па-па – рекао је Васја. – Молим вас... Мраз је...
   – Но!
   – Даму не дирате, а мени, „скидај чизме” – проговори Васја увређено.
   – Она има и бунду и каљаче, а ја да скидам чизме.
   Човек мирно погледа Машењку и рече:
   – С ње скинеш, понесеш у завежљају и долијао си. Знам ја шта радим. Јеси ли скинуо?
   Машењка је с ужасом гледала човека и није се померала. Васја Чеснаков је сео на снег и почео да развезује дубоке ципеле.
   – Она има и бунду – опет је рекао Васја. – И каљаче, а ја испаштам за све...

Човек с муком навуче на себе Васјину бунду, гурну ципеле у џепове и рече:
   – Седи и не мичи се и не цвокоћи зубима. А ако викнеш или се мрднеш, настрадао си. Је ли ти јасно, гаде? А ти, дамице...
   Човек се брзо умота у бунду и одједном нестаде. Васја је омекшао, невесео и као врећа седео на снегу, с неверицом посматрајући своје ноге у белим чарапама.
   – Дочекали смо – рекао је он, злобно погледавши Машењку. – Ја је отпратих, ја остадох и без ствари. Је ли тако?
   Кад су кораци пљачкаша утихнули, Васја Чеснаков је одједном промешкољио ноге на снегу и повикао оштрим, продорним гласом:
   – Стража! Пљачка!
   Онда је јурнуо и потрчао по снегу, ужаснуто поскакујући и трзајући ногама. Машењка је остала поред ограде.