Живот пише драме

КРИМСКИ ТОМ

После дуге опсаде Севастопоља, исцрпљени војници кренули су у мучну потрагу за храном. Глади их је спасио један необичан помагач.

У средишту слике је ситна фигура коју посматрач можда неће одмах приметити. Иза три мушкарца у првом плану, на сточићу поред пећи, лежи мачор утонуо у сан. Енглески сликар Џон Далбиjак Лијар није изабрао ову животињу само као обичан украс за платнo. Напротив, верује се да је на слици A Welcome Arrival мачак Том, који је својевремено стекао славу као спасилац британске војске у Кримском рату (1853–1856).
   У сукобу између Русије и савеза Уједињеног Краљевства, Француске, Османског царства и италијанске Краљевине Пијемонт, обе стране претрпеле су велике губитке. Опсада Севастопоља на Криму 1854. године посебно је исцрпла војнике. Савезничке трупе су се надале лаком јуришу, али су се изненадиле кад су Руси за две недеље подигли одбрамбене насипе с копнене стране Севастопоља. Тако је пропала првобитна замисао и отпочела опсада која је трајала скоро годину дана. Севастопољ је коначно пао 9. септембра 1855. године.
   Прва мисао француских и британских трупа када су се борбе завршиле била је – храна. Уморни и изгладнели након вишемесечног сукоба, надали су се да ће у освојеном граду пронаћи бар неке залихе. Првобитни покушаји су били безуспешни.
   После неколико дана, састављене су патроле с циљем да трагају за неопходним намирницама. Копање по рушевинама и гомилама ђубрета није било лак посао. Успут су наилазили на лешеве жртава; мирис распадања ширио се улицама, претећи заразом. Ту и тамо виђали су псе, мачке и друге животиње како излазе из скровишта. И даље преплашене, луталице су се усудиле да се искраду јер их је снашла иста мука као војнике. Глад.

Британску патролу је предводио поручник Вилијам Геjр. Даноноћно су завиривали у подруме и таване зграда које нису биле срушене. Затицали су просторије пуне свакојаких старих, заборављених предмета, само не онога за чим трагају. Геjр их је храбрио колико је могао. Иако је и сам полако губио наду, дужност је налагала да не покаже слабост.
   Једног дана, док су по ко зна који пут обилазили напуштене грађевине, Геjру је за око запао мачор. Седео је на гомилици крша између два рањеника. Длака му је била прашњава и прекривена прљавштином, али – деловао је поприлично ухрањено. Геjр му је опрезно пришао. Чинило се да мачора уопште не узнемирава гужва. Дозволио је Гejру да га помази, а затим и да га узме у руке. Поручник га је вратио са собом у камп. Војници су га брзо заволели и назвали га Кримски или Севастопољски Том.
   Гejр је покушао да одгонетне како је мачор преживeo опсаду не претворивши се у кост и кожу. Често се из скитње враћао блатњав, па је овај претпоставио да се мачак завлачио у којекакве пукотине и рупе и ловио мишеве. Тада је поручнику синуло: где има мишева, мора да има и хране. Ако ико може да је нађе на најскровитијим местима, онда су то ситни глодари.
   Чим је свануло, војници су одлучили да прате Тома. Мачор као да је знао зашто су кренули за њим – дозволио је да му се шуњају иза леђа. Пратили су га све до оставе у једној згради.
   Пред војницима су били џакови и сандуци с руским залихама хране. Њихов нови љубимац оставио их је да се радују ненаданом открићу.

То није једини пут да је Кримски Том помогао војницима. У још неколико наврата водио их је до мањих скровишта пуних спасоносних намирница.
   У знак захвалности, Гејр га је по завршетку рата одвео у Енглеску, где је љубимац убрзо и скончао, 31. децембра 1856. године. Да би очувао успомену на њега, поручник је наручио да га препарирају.
   После Гејрове смрти, у Лондону га је, наводно, на пијаци антиквитета купила леди Фејт Компот Макензи, али не постоје докази да је то прави Кримски Том. Препарирани мачак је 1948. године поклоњен Националном војном музеју.
   Слика A Welcome Arrival, на којој је овековечен, настала је током Кримског рата. Уметник је био у посети брату, капетану Ричарду Амхерсту, када је сазнао за причу о четвороножном хероју који је помогао војницима да преживе.