Живот пише драме

ЖИВИ СВЕТИОНИЦИ

Када су светла на писти затајила, мештани су решили да отерају мрак

Било је око једанаест увече 28. августа 2020. године када се сеоце Игиугиг на Аљасци, које броји свега 68 душа, спремало за починак. Међутим, у једној кући детету је нагло позлило. Месни лекар одмах је проценио да би, ако дете ускоро не стигне до болнице у Енкориџу, исход могао бити кобан. Затражио је да га хитно пребаце у болницу. Из Кодијака је послат авион, којем би обично било потребно око пола сата да стигне. Родитељи су на тренутак одахнули.

Док се авион хитне службе пробијао кроз тмину преко планина и језера, мештанка Ајда Нелсон опуштала се у кућној сауни. Одједном, тишину је прекинуло роптање мотора. Звук је био превише гласан да би то био аутомобил. Пошто у то доба ноћи све увелико утихне, знала је да се нешто неуобичајено дешава. Промолила је главу кроз прозор и учинило јој се да види мали авион. У том трену помислила је да је неко у невољи. Авион је летео веома ниско, облећући село више пута.

Тамо где би иначе светла у низу блештала, био је мркли мрак. Наиме, требало би да се светло само упали када се летелица приближи писти, али овог пута ништа се није разазнавало. Пилот је био непријатно изненађен. Последње што му треба у хитним ситуацијама је да не успе да приземљи авион. Знао је да слетање наслепо не долази у обзир јер би могло да одведе у смрт и посаду и болесно дете. Родитељи, до тог тренутка пуни наде, сада су немо гледали у небо. Авион који треба да спаси њихово дете безнадежно је кружио изнад села, заробљен у ваздуху.

Ајда се сместа обукла и пробудила најближу комшиницу. Замолила је да јави свима да хитно дођу возилима до писте. Ускочила је у свој квад и одјурила ка аеродрому. Док је Ајда хитала кроз мрак ка писти, комшиница је махнито телефонирала. Позиви су се ређали, а возила су пристизала. У року од неколико минута, обавила је 32 разговора и дигла читаво село на ноге. Људи су скакали из кревета, навлачили јакне преко пиџама и обували се у трку. Четвороточкаши свих врста – камионети, камиони, аутомобили и квадови – с возачима свих узраста, низала су се једно до другог дуж писте. Након неколико минута, метар по метар, захваљујући десетинама упртих фарова, цела писта је засијала и растерала тмину.

Када је угледао осветљену писту, пилот се спремио да слети. С олакшањем, али опрезно, усмерио је летелицу наниже. Возила су стајала непомично, а мештани су држали дах док се авион спуштао. Када је безбедно дотакао земљу, лекари су муњевито унели дете у летелицу. Стигло је на време у болницу у Енкориџу и кроз неколико дана се опоравило.

Новинари су данима писали о солидарности мештана, а слика возила која су попут светионика пресекла мрак обишла је свет. На питања како су се тако брзо организовали, мештани би одговорали: „За остатак света ово је можда чудо. За нас на Аљасци, то је само обична ноћ када је комшијама помоћ била потребна”.