ПЕТКОВДАН - 6. јун 2025.

УПОЗОРЕЊЕ

На данашњи дан 1949. године објављена је књига  Џорџа Орвела „1984”

Ових дана често можемо да чујемо како би са светом било све у реду када би се три највеће државе (свака на свој начин) – САД, Руска Федерација и Народна Република Кина – договориле шта је чији делокруг и сфера утицаја. У дистопијској стварности „1984” Џорџ Орвел је пре 76 година понудио Океанију, Евроазију и Истазију, три супердржаве које се боре за превласт у свету. Понудио је и неке нове речи, које у међувремену нису нестале – Велики брат, полиција за мисли, новоговор, рупа у памћењу, дворазмишљање.
   Ерик Артур Блер, касније познатији као Џорџ Орвел, енглески писац и новинар, рођен је у Индији, школован у римокатоличком самостану, потом и на универтитетима Велингтон и Итон, пет и по година био је полицајац у Бурми, а 1928. године сасвим се окренуо писању. У наредних пет година откривао је свет сиромаштва и 1933. објавио „Нико и ништа у Паризу и Лондону”. Накратко је радио у школи за дечаке 1932, у Шпанију је отишао током Грађанског рата, 1936. године, из осећаја капиталистичке кривице, где је гледао глад, мржњу, наоружане банде, борбу међу фракцијама комуниста, те се следеће године вратио у Енглеску, означен као „троцкиста” и написао роман „У славу Каталоније”. У Другом светском рату био је новинар „Би-Би-Сија”.

Светску славу донела му је „Животињска фарма” (1945) – животиње руше власт човека у свом дворишту, а затим постану горе од људи, што се на Западу тумачило само као критика стаљинизма. А није било само то. У Орвеловој заоставштини нађен је необјављени предговор књизи у коме пише да се у Енглеској „опасне” идеје потискују без употребе силе – штампа је својина богатих људи који непожељне идеје никад не морају да објаве. У најбољим школама ђаке и студенте уче да о неком стварима не треба ни размишљати ни говорити, што је врхунска индоктринација.
   После оваквог успеха могао је да се повуче на острво Јура, где је први пут доживео крварење које је прикрио. Али, пожурио је да напише „1984” јер је туберкулоза хватала свој последњи залет и он је то знао. Умро је крајем јануара 1951. године. Друга дистопијска дела, попут „Врлог новог света” (1932) Олдуса Хакслија, и првенца у жанру, „Ми” (1924) Јевгенија Замјатина и данас стоје раме уз раме с Орвеловим делом.

Орвел је за „1984” узоре тоталитаризма ипак потражио у совјетском стаљинизму и нацистичкој Немачкој. Држава и народа више нема после светског рата, а службеник Министарства истине Смит, у суморној свакодневици „енглеског социјализма” у Океанији којом влада Велики брат, осећа да нешто није у реду. Двосмерни екрани телевизора, камере и микрофони Полиције за мисли надзиру све. Смит преправља старе текстове Тајмса, да се уклопе у најновију верзију историје, а оригиналне документе потом уништава. Следи заљубљивање у Јулију за коју мисли да је члан Братства (Покрета отпора), хапшење и затварање у Министарству љубави за обоје, мучење, изгладњивање и коначни испит – затварање у собу с изгладнелим пацовима чине да Смит изда Јулију и врати се у свет. Тамо поново наилази на Јулију, обоје откривају да су издали једно друго. Док се у вестима у кафани слави победа Океаније над Евроазијом у Африци, Винстон схвата да воли Великог брата.
   „1984” је забрањена у Совјетском Савезу 1950., а током Кубанске кризе и у САД и Великој Британији, као истинско остварење једне од главних идеја у књизи – да Партија контролише све медије. Све јача економија и бољи животни стандард становника и „победе” на међународној сцени лајтмотив су свеопште лажи и цензуре. 
   Олдус Хаксли писао је Орвелу исте године о „мекој моћи” владајуће класе: „Моје је уверење да ће владајућа олигархија пронаћи мање агресивне и разорне начине владања и задовољавања жеље за моћи, а ти ће начини личити на оне које сам описао у Врлом новом свету.” Орвел му је одговорио: „Ниједно друштво такве врсте не би могло опстати дуже од неколико генерација јер би владајућа класа која једино мисли у терминима ’добре забаве’ брзо изгубила своју виталност”. Биће да је Хаксли био у праву.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1391.    становници Севиље у Шпанији масакрирали 5000 Јевреја

1599.    рођен шпански сликар Дијего Родригес да Силва Веласкез

1683.     у Оксфорду, Енглеска, отворен први универзитетски музеј, Ешмол

1799.     рођен руски песник Александар Сергејевич Пушкин

1850.     Леви Штраус на правио први пар фармерки

1938.    Сигмунд Фројд, бежећи пред нацизмом, стиже у Лондон

1944.    „Дан Д”, 150.000 војника Савезничке војске искрцава се у Нормандији

1948.    умро Луј Лимијер, пионир филма у Француској

1984.     на екранима рачунара појавио се „тетрис”