ПЕТКОВДАН - 16. мај 2025.

О СТУДЕНТИМА, ЂАЦИМА, МАЧКАМА И ГОЛУБОВИМА

На данашњи дан 1966. године Мао Цедунг је покренуо у Кини Културну револуцију

Током три дуге године Кину је потресала Културна револуција. Званично, Кини је било потребно да пређе из социјализма у комунизам, чистком класних непријатеља. Незванично, председник државе и партије на прагу осме деценије живота био је ужаснут критикама и предлозима да се нешто у друштву мења. Наиме, потпредседник партије Лиу Шаоћи већ неколико година је предлагао повратак тржишној економији на селу и враћање земље и стоке сељацима пошто су комуне биле очигледни промашај, а људи гладовали.

Председник Кине покренуо је огромну масу студената и ђака да створе боље сутра тако што ће малтретирати, ислеђивати, мучити и убијати критичаре друштва. У наредним годинама  овог крајње суровог друштвеног покрета који је предводила Црвена гарда убијено је готово два милиона људи.
Омладина је побила и гомиле мачака, сматрајући их делом буржујске културе. У Шангају су чупали цвеће у парковима и уништавали цвећаре, из истог разлога. Страдали су и голубови и њихови узгајивачи јер је омладина сматрала да је драгоцено зрневље важније за исхрану људи. Уништавани су надгробни споменици странаца, опкољаване стране амбасаде као оличење империјализма.
Мао је пореклом био са села и прилично је схватљиво што је мрзео буржоазију. Ипак, јавни позив партијских руководилаца младима покренуо их је као вихор. Ђаци и студенти су се устремили на наставнике – вређали их, шишали до коже, мазали их блатом, качили им пароле о вратове и демолирали школе. Неки наставници су се „покајали”, а неки обесили. „Класно освешћени” ђаци у Пекингу назвали су се Црвена гарда, што се проширило широм земље. У августу се око милион младих окупило на Тргу Тјенанмен, на првом од осам масовних митинга Црвене гарде (укупно 12 милиона људи). Тада се насиље излило на улице – мучења и убиства наставника, директора школа, декана, а затим и старијих људи, пошто је Мао наредио да се униште „стара култура и обичаји”. Омладина с црвеним тракама на рукама мењала је имена улица, малтретирала ситне трговце и занатлије, палила књиге у библиотекама, пребијала свештенике и скрнавила храмове сваке постојеће вере. Полиција се држала по страни, осим што је повремено давала Црвеној гарди спискове „буржуја” који су потом били опљачкани. Припадници Црвене гарде нису морали да плаћају превоз па су слободно путовали около, у хиљадама, и злостављали становништво.

Држава је била на ивици грађанског рата, пошто су партијске вође Црвене гарде почеле да се убијају и међусобно, а учестали су и њихови напади на војна складишта.
Војска је коловође похапсила 1968. године, а остали (њих око 10 милиона) су похрлили на њиве у унутрашњости земље, да се науче вредном раду од сељака; тамо су научили углавном да гладују. Радници никад и нису били на њиховој страни и после Маовог позива да преузму вођство, то су и учинили; као и војни комесари у школама који су угушили ђачки покрет.
Културна револуција је потрајала све до смрти војног заповедника Лин Бјаоа 1971. године. После Маове смрти 1976, реформисти на челу са Денг Сјаопингом су постепено направили радикални отклон од Маове политике повезане с Културном револуцијом.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1532.     Франсиско Пизаро искрцао се на северну обалу Перуа

1703.     умро француски писац Шарл Перо

1812.     Русија и Турска потписале Букурештански мир којим су предвиђени преговори о аутономији Србије

1830.     умро француски математичар и физичар Жозеф Фурије

1898.     рођена наша песникиња Десанка Максимовић

1916.     потписан Сајкс-Пикоов споразум о поделу блискоисточних територија између Уједињеног Краљевства и Француске

1929.     у Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „оскар”

1972.     Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску пустили у рад хидроенергетски систем „Ђердап”