ПЕТКОВДАН - 2. мај 2025.

БИТКА ЗА БЕРЛИН

На данашњи дан 1945. године совјетскa војска је ушла у Берлин    

Будимпешта и већи део Мађарске пали су 13. фебруара, 9. априла Кенигзберг, Беч 13. априла, Румунија и Бугарска коначно су почеле да се боре против Немачке а не за њу. Из правца Варшаве четири совјетске армије пробиле су за четири дана немачки фронт, почевши да прелазе 30-40 километара дневно, и ослободиле балтичке државе, Гдањск, Познањ и Источну Пруску. Берлин је био удаљен још само 60 километара. Немачки пораз био је питање недеља, али су борбе и даље биле оштре – преговори са Савезницима и куповина времена за повлачење на запад били су прилично јаки мотиви немачких јединица. Адолф Хитлер је одлучио да остане у граду, већ сасвим оронуо од вишегодишње злоупотребе наркотика. И Савезници су журили у Берлин, да спасу што се спасти може од немачког програма за стварање атомске бомбе. Стаљин је пак веровао да Савезници неће држати реч око будућих сфера утицаја те је наредио svoj „блицкриг”.
  
Совјетску војску са истока према Одри предводили су маршал Константин Рокосовски, на челу Друге белоруске армије, Георгиј Жуков, маршал Прве белоруске армије. На југу је маршал Иван Коњев јурио ка реци Ниси с Првом украјинском армијом. Све три су бројале 2,5 милиона људи (укључујући 78.556 војника Прве пољске армије); 6.250 тенкова; 7.500 авиона; 41.600 артиљеријских оруђа; 3.255 каћуша, (или, како су им тепали „Стаљинових оргуља”); и 95.383 углавном америчка возила. Немачку војску предводио је генерал Готард Хајнрици – његови инжењери направили су од долине Одре мочвару одвртањем вентила на околним уставама.

Бараж совјетске артиљерије почео је 16. априла, а затим је кренула на Одру и Нису. Два дана касније Жуков је пробио трећу линију немачке одбране, а 19. априла источна линија фронта Трећег рајха престала је да постоји. Рокосовски је сутрадан, у 8.30 ујутру, на Хитлеров 56. рођандан, почео да гађа Берлин и није престао док се град није предао. Американци су већ били на Лаби и нису намеравали да иду даље на исток. Совјетски тенкови били су 22. априла на реци Хавел, источно од Берлина, и  на једном месту пробили унутрашњи одбрамбени прстен. Обруч око града затворен је два дана касније. У Берлину су остали трећепозивци, Хитлерова омладина, полиција, есесовци и градски гарнизон, бранећи неколико мостова како би зауставили продор ка средишту града.
  
Док су се совјетске снаге пробијале у центар града 30. априла, , Адолф Хитлер се венчао са Евом Браун а онда извршио самоубиство. Његова телесна гарда полила је у башти леш бензином и запалила га. Самоубиство су извршили и Гебелс са својом породицом, генерали Кребс и Бургдорф. Генерал Вајдлинг, командант одбране Берлина, предао је град Совјетима 2. маја. Све немачке оружане снаге су се безусловно предале Савезницима 9. маја, 1945. године. Хитлеров „хиљадугодишњи рајх” је трајао 12 година и однео 50 милиона живота широм Европе.

Западни савезници нису се гурали да заузимају Берлин – генерал Двајт Ајзенхауер није желео да жртвује војнике када су већ Руси на то спремни, с обзиром на договорена подручја утицаја по завршетку рата. Њихов једини допринос било је тешко ноћно бомбардовање Берлина из ваздуха у априлу 1945. године. Немачки нуклеарни програм, са све научницима, преселили су у Шварцвалд, пре битке. Почетком августа немачки научници и америчка војска бацили су две атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Совјети су за то време оспособљавали водовод, чистили Берлин од шута и хранили становнике града.
 

... И ЈОШ ПОНЕШТО

1519.    умро италијански сликар Леонардо да Винчи

1852.     рођен наш новинар и политичар Пера Тодоровић

1885.    белгијски краљ Леополд прогласио се за краља Конга

1892.     рођен немачки пилот Манфред фон Рихтхофен, познатији као Црвени барон

1914.     умро Јован Скерлић, наш књижевни критичар

1967.    у Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине који је касније
               пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам

1994.   Нелсон Мандела и АНК победили на изборима у Јужној Африци

1999.    НАТО употребио графитне бомбе које су изазвале распад електроенергетског система у Србији

 

Број: 3821 2025.
Аутор: Н. Мрђеновић