ПЕТКОВДАН - 30. мај 2014.

ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ ЕВРОПЕ

На данашњи дан 1814. године рођен је руски револуционар и анархиста Михаил Александрович Бакуњин

У свом последњем великом делу „Државност и анархија” Бакуњин је 1873, три године пред смрт, упозорио да ће „партијске вође марксистичке диктатуре пролетаријата поделити масе у две велике војске пролетера – индустријску и пољопривредну – под непосредним надзором државних инжењера, који ће чинити нову повлашћену научну и политичку класу”. Такође је најавио да је Немачко царство највећи непријатељ Европе.
  
Рођен је у племићкој породици у Тверској области. Са 14 година послат је петербуршку војну школу за артиљерце, а потом је постао члан Руске краљевске гарде на служби у Литванији. Тада је почео да преводи Фихтеа и Хегела. У 22. години већ је имао снажан осећај за неправде у феудалном руском друштву.
  
У Немачку је кренуо 1842. године, да се упозна с тамошњим социјалистима. До последњег даха био је на путу, у изгнанству, у бекству из већине европских монархија. У Паризу је упознао Маркса и пољску емиграцију. Сањао је о слободи свих словенских народа, која би се постигла општим устанцима, тако да је 1848. године, после Фебруарске револуције, којом је краљ Луј Филип I абдицирао, прогнан из Француске због говора којим је тражио независност Пољске.

Исте године је учествовао на Првом свесловенском конгресу у Прагу, заступајући савез Словена и побуну против аустријске, пруске, турске и руске власти. Извршење смртне казне у Аустроугарској избегао је тако што је бунџију преузела царска Русија. Следеће три године провео је у тамници Петропавловске тврђаве (без суђења) у Петрограду, а потом је прогнан у Сибир. Одатле је, као по филмском сценарију, побегао преко Јапана, Сан Франциска и Панамског канала, Бостона и Њујорка и вратио се у Лондон, где је сарађивао у часопису „Звоно”.
  
Ту је негде анархизам у њему подигао главу. Схватио је да национална независност не води нужно слободи радног народа, те је словенски национализам прешао у анархизам. До 1868. године придружио се Првој интернационали, савезу синдикалних радничких организација са секцијама у већини Европе.
  
Марксова економска теорија била му је саморазумљива, али не и његова ауторитарна политика; Маркс је веровао да се социјализам гради тако што пролетери у индустријски најразвијенијим земљама преузму државу, док је Бакуњин тражио ново друштво засновано на слободном удруживању слободних радника и сељака. Огранци Интернационале у Италији и Шпанији сложили су се с Бакуњином, а добијао је присталице и у Швајцарској, Белгији и Француској. И тако га је комитет Интернационале, сазван управо због њега, избацио из организације. Друга међународна конференција дала му је за право, па се преселио у Њујорк. Две године пред смрт покушао је да помогне радницима у Болоњи у побуни, неуспешно. Вратио се у Берн, где је и умро 1876. године.

Данас би се многи сложили с његовим речима да је „неопходно и теоријски и у пракси укинути све што се може назвати политичком моћи, јер док има политичке моћи, увек ће бити владара и оних којима се влада, господара и робова, експлоататора и експлоатисаних.” Диктатура пролетаријата, коју предводе марксисти интелектуалци, такође се показала као пророчко упозорење да интелектуалци и полуинтелектуалци, вршиоци државних удара ради потлачене већине, пречесто седну у фотеље шефова и власника капитала, земљишта, образовања и наставе с лишавањем радника и сељака било какве моћи одлучивања.
  
Ноам Чомски, амерички филозоф, каже да је Бакуњиново предвиђање да ће марксистички режими постати диктатуре једно од ретких у друштвеним наукама које се и остварило.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1431.     на ломачи спаљена Јованка Орлеанка

1640.     умро фламански сликар Петер Паул Рубенс

1846.     рођен руски јувелир Карл Фаберже

1909.     рођен амерички џез кларинетиста и композитор Бени Гудман

1912.     умро амерички пилот и конструктор авиона Вилбер Рајт

1913.     Лондонским миром окончан Први балкански рат

1946.     рођен наш фудбалер Драган Џајић

1960.     умро руски писац Борис Леонидович Пастернак

1976.     пругом Београд–Бар кренуо први воз

Број: 3825 2025.
Аутор: Н. Мрђеновић