ПЕТКОВДАН - 30. август 2024.

ОБЕСТ

На данашњи дан 1973. године Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом

Практичну употребу кљове слонова добиле су још у 14. веку пре наше ере, када су се од њих правиле игле, украси за главу, врхови харпуна, а у новије доба, трговина робљем поспешила је и трговину слоновачом из Африке и Азије. Кљова афричког слона може да буде дугачка и три метра, а тешка је око 90 килограма, тако да су староседеоци Африке одвлачили кљове до лука из којих су и они и кљове отпловљавали у свет богатих и моћних. Током колонизације Африке, сваке године одатле је однесено, само у Европу, између 800 и 1000 тона слоноваче.
   Слоновача је одувек била симбол богатства – од ње су се правиле дирке клавира, кугле за билијар, шаховске фигуре, дугмад, украшавале дрвене и металне кутије, столови и столице… Током прве половине 20. века трговина је смањена због ратова, али се повећала чим су се производња и трговина опоравиле. Јапан је тада био одговоран за око 40 одсто трговине слоновачом (за печате ханко, које су користили угледни чланови друштва за потпис на различитим документима), других 40 одсто ишло је у Европу и Северну Америку (претворено у украсне предмете у Хонг Конгу), а око 20 одсто остајало је у Африци и Азији.
     Кенија је 1973. године била међу првим земљама која је забранила трговину, а забрана на светском нивоу уследила је тек 1989. године. Десет година раније број афричких слонова процењиван је на око 1,3 милиона примерака у 37 земаља Африке, али их је до забране остало тек 600.000. Уједињене нације су дозволиле Боцвани, Зимбабвеу и Намибији делимични извоз, због локалне економије и великог броја слонова у тим земљама.
    Реч „криволов” почела је да се користи за оцрњивање традиционалног начина живота староседелачких народа Африке који такође треба од нечега да живе и којима се забрањује лов на њихововој вековној земљи која се проглашава за заштићену „област дивљине”. На пример, Резерват дивљих животиња у средишњем Калахарију ( на простору Боцване, Намибије и Републике Јужне Африке) служи као сафари парк за стране туристе, на рачун староседелаца Калахарија, Бушмана. Нажалост, Калахари има и никл и уранијум, као и највећи рудник дијаманата на свету.

Међународни фонд за добробит животиња (IFAW) наводи да се због кљова годишње убије око 50.000 слонова. Од 2009. године организација CITES (Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне, са 170 земаља учесница) извештава о поновном скоку незаконите трговине слоновачом у којој учествују криминалне групе у лукама Африке из Нигерије, ДР Конга, Камеруна, Габона, Републике Јужне Африке, Намибије, Боцване, Свазиленда и Мозамбика, и Азије – Хонг Конг, Малезија, Филипини, Сингапур, Тајван и Вијетнам.
    Произвођачи клавира одустали су од слоноваче за дирке клавира тек осамдесетих година прошлог века, заменивши је пластиком или синтетичком слоновачом.
    У средишњој Африци, у протеклој деценији је нестало најмање 60 одсто слонова. Остале животиње којима се тргује су и нилски коњи, нарвали (морски китови једнорози), моржеви у Норвешкој, Русији, на Аљасци и Гренланду, и мамути, од којих је први стигао у Лондон 1611. године из Сибира. У Сибиру је у првих 250 година, пре него што је постао део Русије, ископано 46.750 мамута.