За читање и уживање

Кетрин Невил Флисон

Беше једном један човек који никад није радио. Кад су се комшије умориле од тога да му доносе храну, повукао се у шуму и легао под стабло смокве како би му зрели плодови упадали у уста. Често би, ако воће падне изван његовог домашаја, остајао гладан уместо да се потруди да га дохвати. Једног дана туда је пролазио незнанац и лењивац га замоли да сакупи мало воћа и стави му га у уста, јер је био гладан. Подмукли странац узе шаку земље и гурну је у уста просјаку, који је лежао затворених очију. Окусивши земљу, лењивац се разгневио и почео да гађа незнанца смоквама док му се овај подсмевао. Неколико дана касније једна зрела смоква пала је у оближњи поток и, док је тако плутала, спазила ју је и појела кћерка једног властелина.

Очарана слаткоћом смокве, девојка омрзну свако друго воће и зарече се да неће јести никакве друге плодове, а човек који је бационпрелепу смокву постаће њен муж.

Љут због девојчине ћудљивости, отац ју је преклињао да послуша разум. Пошто није успео да је одговори од наума, у нади да ће се загледати у неког другог момка, властелин направи велику гозбу и позва све људе из околине у госте. Међутим, међу бројним званицама није било човека који је смокву бацио у поток.

„Зар постоји човек који још није дошао на гозбу?”, упита властелин.

„Нико, осим лењог просјака који лежи испод стабла смокве”, одговорише му. „Доведите га овамо”, нареди властелин, решен да његова кћи види каквог је човека изабрала за мужа. Пошто је био сувише лењ да хода, просјака су донели пред властелина и његове госте.

Постиђен због тога што је његова кћи изабрала таквог човека (а претпостављало се да је просјак бацио смокву у поток, будући да је био сувише лењ да то порекне), властелин нареди да им се изгради брод и да у њему отплове до мора. Урадио је тако у нади да ће тврдоглава кћи и њен лењи муж заувек нестати.

По цео дан брод је плутао, по цео дан принцеза није проговарала ни реч са својим мужем, нити је тражила да једе. Бојећи се да неће поживети, просјак запали ватру како би јој скувао пиринач. Али, како је био лењ, ставио је само два камена под суд који се клатио.

„Не могу да поднесем твоју лењост. Стави три камена под суд”, повикала је жена.

Муж учини тако, задовољан што је невеста најзад проговорила.

Пошто је брод плутао много дана, дошао је на место где беше велико поље пиринча.

Док је принцеза остајала на броду, некада нерадни просјак црнчио је сваки дан у пољу како би их прехранио. Штавише, научио је да воли своју супругу племенитог рода. Када је Бог, који из своје куће на небесима посматра све што људи чине, видео да просјак више не воли по да се излежава, већ да вредно ради за своју супругу, рече у себи да овај човек заслужује награду. Позва шест дивљих мајмуна из шуме и даде им шест магичних гонгова да оду у поље које обрађује просјак и ударају у њих.

Муж је чуо мајмуне и одјекивање гонгова и, када више није могао да поднесе буку, ухватио је мајмуне и одузео им гонгове. Затим запрети да ће их побити, али животиње му објаснише да их је послао Бог, који гледа шта људи раде, и да су гонгови награда за његов труд: „Пошто је видео колико се жртвујеш за своју жену, а она те не воли, послао ти је гонгове. Ако удариш у овај, постаћеш леп; у онај тамо, постаћеш мудар; овај ти даје земљу и слуге, а ако удариш у онај док га држиш у рукама, људи ће те поштовати као Бога”.

Кетрин Невил Флисон није била књижевница. У далеку Азију је стигла као мисионар са жељом да међу сеоским становништвом шири хришћанство. Пошто је провела године изучавајући историју и обичаје гостољубивог и племенитог народа Лаоса, преузела је на себе да очува део њиховог културног наслеђа. Бележила је приче онако како су потекле са усана приповедача, а затим их превела на енглески језик. То је њена једина књига, објављена 1899. године.

Пошто је дозволио мајмунима да оду, просјак удари у гонг лепоте и тело му постаде високо и снажно, а лице пријатно. Ударио је у гонг моћи и, поневши остале са собом, пође да потражи своју жену. Она га није препознала и хтеде да му се поклони, али он јој рече: „Немој да ми се клањаш, ја сам ти муж”, и исприча јој све о божјој награди.

Пошто је сазнала за магичне гонгове, замоли га да се врате њеном оцу како би јој опростио за непослушност.

Помоћу магичних гонгова стекли су богатство, моћ и остале благодети које су богови могли да им пруже. Отац их је заволео и свом зету дао моћ да влада свим осталим принчевима у провинцији. А некадашњи просјак је мислио: „Некада су ме људи исмевали као лењивца, јер нисам хтео да радим, а сада када сам имућан, људи ме поштују. А ипак, ја сам лењ као и пре. Чим отворим уста, јело је спремно да га поједем. Тако је то на овом свету: када сиромах не ради, називају га лењим просјаком, али када принц или богаташ не ради ништа, он и даље има моћ и људи га поштују”.
 

Једног дана је просјак, који не воли да ради, већ живи од милостиње, добио велику количину пиринча. Сипао га је у повећи ћуп. Ћуп је поставио подно кревета, затим се опружио и почео да размишља: „Ако дође до велике глади, продаћу пиринач и од тог новца купићу две краве, а када краве буду имале теле, купићу два бика. А када они буду имали младе, и њих ћу продати и тим новцем платићу свадбу и узети себи жену. А онда, кад нам дете буде довољно одрасло да седи само, ја ћу бринути о њему док моја жена ради у пољу пиринча. Ако ми каже да неће да ради, шутнућу је баш овако.”

Замахнуо је ногом и оборио ћуп, који се разбио у парампарчад, а пиринач се расуо и испао кроз отворе у поду. Појеле су га комшијине свиње, оставивши лењивцу само крхотине.
 

Једном је неки човек упитао свог новог зета: „Сад кад си један од нас, хоћеш ли ми помоћи у пословима које радим за газду?”

Зет му је овако одговорио: „Обећавам ти ово. Кад год ти идеш, ја ћу остати код куће, а када ја останем код куће, ти ћеш ићи да радиш.”

Задовољан оваквим обећањем, таст му захвали као рођеном сину.

Кад је газда позвао човека, зет му рече: „Овог пута иди ти, а ја ћу остати код куће.”

И таст оде да ради. А када је газда поново позвао, зет рече: „А сад ћу ја остати код куће, а ти иди да радиш.”

Тада је таст схватио обећање свог зета и сам је обављао послове све до смрти.