ПЕТКОВДАН - 7. март 2025.

АМБАСАДОР КРАЉЕВСТВА НЕОБИЧНИХ ЗАМИСЛИ

На данашњи дан 1872. године рођен је холандски сликар Пит Мондријан

Новембра 2022. године, на аукцији у „Садебију” слика Пита Корнелиса Мондријана „Композиција бр. 2” продата је за 51 милион долара. На платну величине 50х50 цм горе десно је велики црвени квадрат, а доле лево мали плави квадрат, и жути, оивичен црним линијама.
   Да се и ми успут похвалимо, Народни музеј Србије први је у свету који је неку његову слику уврстио у сталну поставку.
    Његов биограф, Ник Вебер, описује га као човека без смисла за хумор који се ретко смеје, који се бојао да ће му неко/нешто повредити очи те је због тога одбијао да се игра с браћом у детињству. Бојао се и паукова. Јео је увек сам. Никада није имао ниједну дуготрајнију везу.
   И Двајт Гарнер, књижевни критичар „Њујорк тајмса”, у Мондријановој биографији из 2024. године каже да није имао смисла за хумор, да се веома ретко осмехивао, а живео је као неки „амбасадор краљевства необичних замисли” у ком је држао брзе дијете, а лед сматрао изузетно штетним за здравље. Осим тога, био је и посвећени следбеник френологије и теозофије Јелене Петровне Блавацке.
Рођен је као прво од шесторо деце у Амерсфорту, у калвинистичкој породици, у којој је отац сликао, осим што је био директор школе у коју је ишао и његов син. Мондријан се 1892. године преселио у Амстердам и уписао на академију. Његове прве слике биле су углавном натуралистички и импресионистички пејзажи. Слика „Поподне” (1908) прва је у којој је наглашавао црвену, жуту и плаву боју. Тих година путовао је по Холандији, Шпанији и енглеском Корнволу, извесно време трпећи утицај кубизма.
   Трагајући за својим стилом стигао је и у Париз, у кошницу кубизма, где је почео да слика оно што је убрзо постало познато као геометријска апстракција, а у његовој теорији – неопластицизам. Укратко, то су квадратне повшине обојене трима основним бојама – жутом, плавом и црвеном. Црне линије око и између квадрата биле су током наредних година више или мање изражене, понекад су и бледеле, у сиво.
   Почетак рата дочекао је у Амстердаму, где је дошао да обиђе болесног оца. Пошто се тих година слике нису нарочито продавале, Мондријан је порадио на сопственом пи-ару, крећући се у вишим слојевима друштва и придобијајући критичаре. С колегом Теом ван Дузбургом основао је групу и часопис „Стил” (De Stijl), обелодањујући заинтересованима да се „природа и интелект, женски и мушки принцип, негативно и позитивно, статично и динамично, водоравно и усправно, морају довести у равнотежу”.
После рата вратио се у Париз и постигао свој циљ – да престигне и Жоржа Брака и Пабла Пикаса у апстрактном сликарству. До 1922. године на његовим сликама могла је да се види привидна динамичност јер је користио све мање боја и црних линија. Утолико га је и страшно потресао Дузбургов отклон 1924. године – на његовим сликама појавиле су се косе линије, а у квадратима се сместила и смеђа боја… Од 1930. године све је мање обојених површина на његовима сликама, а све више линија, двоструких.
   Пред Други светски рат отишао је у Лондон, а одатле у Њујорк, када је једна од немачких бомби треснула поред куће у којој је живео. Тамо је упознао Андреа Бретона, Марсела Дишана и, што је још важније, Пеги Гугенхајм, колекционарку уметнина и супругу Макса Ернста.
   Почетком 1944. године Мондријан се прехладио, што се претворило у упалу плућа од које је умро 1. фебруара. Већ следеће године Музеј модерне уметности (МоМА) приредио му је ретроспективну изложбу.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

322. г. п. н. е.     умро старогрчки филозоф Аристотел

321.       Римски цар Константин I прогласио недељу даном одмора у царству

1274.     умро италијански теолог Тома Аквински

1779.     основан Краљевски институт Велике Британије

1788.     рођен француски физичар Антоан Сезар Бекерел

1850.     рођен оснивач савремене Чехословачке Томаш Масарик

1876.     Александар Грејем Бел патентирао телефон

1921.     Црвена армија креће у напад на морнаре Кронштата

1926.     обављен први телефонски позив преко Атлантика, из Лондона у Њујорк

1968.    Би-Би-Си први пут емитовао вести у боји

1996.     прве фотографије површине Плутона са Свемирског телескопа „Хабл”

1999.    умро редитељ Стенли Кјубрик