Забавников ЗОО

СМРТ СТИЖЕ ИЗ ВАЗДУХА

Сурог или златног орла често зову беркут. На истоку Европе и даље служи за лов, почесто и на вукове...

Обичај коришћења птица грабљивица у лову потиче још из најстаријих времена. У прошлом и претпрошлом веку увелико се изгубио из већег дела света, али још има земаља где је лов на овај начин и те како важан. Тако и данас у Киргизији, Узбекистану, Монголији, многим арапским земљама, могу да се виде ловци који на рукама носе соколове, јастребове или сличне грабљивице. Ипак, вероватно најупечатљивији и најзанимљивији су ловци Киргизије. Они за лов користе искључиво сурог или златног орла, који се на киргиском зове беркут.
   Беркутаче, односно људе који лове с орловима, Киргизи су одувек високо ценили. Појављивали су се и они који су слично покушавали са соколовима, али су беркутачи били и остали неприкосновени. Како и не би, када се орао првенствено користи за лов на вукове. Нека мања птица тешко да би имала шта ту да тражи.
   Зато беркутачи врло пажљиво приступају свом послу. Постоје два начина за припитомљавање орлова. Један је да разапну мреже на местима за која знају да су омиљена птицама. Циљ је да ухвате неког млађег орла. Одрасле пуштају, пошто је за њихово тренирање касно. Други начин је чешћи. Траже птиће и узимају их из гнезда. Ово је прилично опасно, пошто се беркут гнезди искључиво на неприступачним литицама. Због тога беркутачи морају да буду искусни планинари. Али кад се једном узверу до гнезда, ни тад опасност не престаје. Напротив, тек почиње. Није мали број њих страдао када га је напала мајка птића које је овај управо покупио из гнезда.
   Ако преживи набавку птица, дресер наставља даље. Првих дана и недеља сваки тренутак проводи с орлићем. Циљ је да се птица навикне на човека. Хране је четири или пет пута дневно.
   Кад беркут ојача, пушта се да лети, привезан конопцем за господара. Све даље и даље. Када се баш раскрупња и достигне готово пуну тежину и величину, дресер почиње да га учи да лови. И то тако што га претходно храни живим ситним животињама. Потом пушта орла, док му плен трчи около. Све се понавља до изнемоглости. Беркут се учи да сам себи обезбеди оброк. Онда иду сложеније радње.
   Киргизи праве лутке које личе на лисице или вукове. Господар пушта орла, док неки јахач на подугачком конопцу за собом вуче лутку. Орао се са висине стушти на плен. Да би све деловало што верније правој животињи, на лутку се стављају животињске коже. Коначно, када дресер процени да је птица спремна, креће се у прави лов.

УБИСТВЕНО ИМЕ

   Име беркут се често користи, поготово на просторима бившег Совјетског Савеза. Тако су назване совјетске противавионске ракете „С-25” које су коришћене од 1955. до 1982. године за одбрану Москве.
   Авион „сухој Су-47” такође је назван „беркут”. Основна одлика овог ловца јесте обрнута геометрија крила. Прототип се винуо у ваздух 1997. године, али никада није ушао у производњу. Говорка се да ће ускоро почети, али до сада служи као нека врста носача за приказивање најмодерније опреме.
   Некадашња специјална јединица украјинске полиције такође је названа „Беркут”. Сада тај назив носи иста јединица на руском Криму.
   Амерички писац Џозеф Хејвуд 1987. године објавио је роман „Беркут”. Књига је стекла култни статус. У роману Адолф Хитлер није починио самоубиство у Берлину, већ је побегао. Стаљин за њим шаље специјалну јединицу, чији вођа носи кодно име Беркут. Вијају га широм послератне Европе...

   Беркутачи више воле женке од мужјака. Крупније су, могу да буду тешке од шест до седам килограма. Ову тежину није баш једноставно носити на руци током лова. Поготово што он уме да потраје. Зато се користи справа коју називају балдак. Ради се о рачвастој грани, чији крај је закачен за седло. Током лова, док је беркутач не пусти, птица стоји на рачви. Глава јој је прекривена томогом, кожном капуљачом, како би остала мирна до тренутка кад треба да полети. Овако опремљена птица изгледа прилично злокобно.

Када ловци уоче плен у даљини, пуштају птицу. Она стреловито узлеће и кружи около. А онда, чим угледа животињу у бекству, стрмоглављује се попут балистичке ракете. Његовом погледу ништа не може да промакне, чак ни најмањи покрет у високој трави или иза стења. Има осам пута оштрији вид од човечијег. Огромном брзином, с истуреним канџама, циља главу вука. Често се дешава и да орао канџе једне ноге зарије у леђа. Вук се онда окрене како би га ујео, што птица користи да другу ногу зарије у њушку. Тако га угуши или га чврсто држи док не дође ловац и оконча посао. Ако је птица добро тренирана и довољно велика, њене канџе без икаквих потешкоћа пробијају лобању вука. Смрт је тренутна, а беркут добија своју награду. Наравно, месо. Рекло би се да је ово претеривање, али свака нога има снагу једне тоне, а само ударац крилом, дугачким тек нешто више од пола метра, може човеку да сломи руку као суву грану.


                                                 Овога пута лисици ни лукавство није помогло

   Када је сезона лова, орлови се хране чешће него иначе. Уобичајена порција им је око 800 грама меса дневно. У време лова повећава се до једног килограма. Важно је да се не претера, пошто онда птица постаје трома и незаинтересована за лов. А када није таква, за четири месеца, колико траје ловна сезона, искусан ловац и добро тренирана птица могу да излове 25 лисица, три или четири риса и десетак вукова.
   Када се лов оконча, беркутачи морају да проводе макар два или три сата дневно са својом птицом. Да воде рачуна о њој, хране је, ако треба и из руке. Ако је неким случајем не посећује неколико дана, птица се потпуно одвикне од свог господара. Било је случајева да људи неком нуждом оду из куће на недељу дана и да их птица не препозна када се врате. И то у најбољем случају. Ако већ није некуд одлетела.
   Животни век беркута је до четрдесет година. Неретко се дешавало да надживи господара. Ако се то деси, не преузима га други. Чак ни син. Птица се пушта, да на слободи проведе последње дане.