Петковдан - 8. мај

ПУПИНОВИ БЕШУМНИ КАЛЕМОВИ

На данашњи дан 1894. године Михајло Пупин је патентирао уређај за телефонски и телеграфски пренос

Један од наших највећих научника рођен је 9. октобра 1854. године у Идвору, као једно од десеторо деце. Основну школу завршио је у родном месту и оближњем Перлезу, а средњу у Панчеву. Школовање је наставио у Прагу, не само због потраге за знањем, као члан Омладине српске, већ и због сукоба с полицијом Аустроугарске царевине. У двадесетој је, оставши без оца, одлучио да срећу окуша у САД.
   Првих пет година радио је физичке послове, а увече учио енглески, грчки и латински језик. Уписао се студије математике и физике на Универзитету Колумбија у Њујорку.
   Одличног студента Пупина декан је ослободио плаћања школарине, а додатни приход стицао је и даље физичким пословима, али и држањем часова.
   Вратио се у Европу као дипломац: на Кембриџу је две године студирао математику и физику, уз стипендију због изузетног успеха на Колумбији, и још четири у Берлину, под Хелмхолцовим менторством. Докторску дисертацију из физичке хемије одбранио је 1889. године. Тада се вратио на Колумбију, где је пуних 40 година предавао теоријску електротехнику.
   Само годину дана пошто су пронађени рендгенски зраци, Пупин је открио секундарне рендгенске радијације, чија је примена смањила време којем се тела излажу зрачењу на само неколико секунди. Овај начин снимања примењује се и данас.
   Његов најзначајнији проналазак, такозвана Пупинова теорија, повећао је домете телефонских струја. Ово је отклонило штетне шумове у телефонским водовима, тиме што су на тачно срачунатим растојањима дуж водова постављани индуктивни калемови, који су, у његову част, названи Пупиновим. Патент му је донео светску славу и богатство (право да користе калемове купили су главни играчи телефоније тог доба, „Бел” и „Сименс”).

У Првом светском рату, Пупин је на Колумбији водио групу за технику откривања подморница, те истраживања телекомуникацијских потреба међу авионима.
   Због великог доприноса који је дао као члан саветодавног одбора председника САД за ваздухопловство, добио је од њега посебну захвалницу.
   Објавио је око 70 стручних радова и пријавио 34 патента. Онај пријављен на данашњи дан носи редни број 519.346, а тиче се уређаја за телеграфски и телефонски пренос. Ту су и техника за развођење електричне енергије наизменичном струјом, бежични пренос електричних сигнала, уређај за појачавање електричних таласа.
   Михајло Пупин је био члан српске, француске и њујоршке академије наука и председник Америчког друштва за унапређење науке, те почасни грађанин Бечкерека (Зрењанина) и Бледа, који је његовом заслугом припао Краљевини СХС. Почасни докторат доделило му је 18 универзитета. Краљевина Југославија одликовала га је Орденом Белог орла Првог реда, а Чехословачка Орденом Белог лава Првог реда, највишим признањем за странце.
   Физичке лабораторије Универзитета Колумбија и дан-данас носе његово име. Године 1927. тамо је сазидана Пупинова лабораторија, зграда Одсека за физику под именом. У њој је, још за Пупинова живота, Харолд К. Јури открио деутеријум, за шта је 1934. године добио Нобелову награду за хемију. Ту је почела и изградња прве нуклеарне батерије.