Живот пише драме

ВАРАЊЕ СМРТИ У ДВА ЧИНА

Када је бомбардер ударио у симбол Њујорка, сви су мислили да је најгоре већ прошло

Тог 28. јула 1945. године, Њујорк је обавила густа магла. Двадесетогодишњој Бети Лу Оливер, оператеру лифта у чувеном Емпајер стејт билдингу, био је последњи радни дан. Убрзо ће се вратити у родни Арканзас и започети нови живот са супругом, који је у Другом светском рату две године служио у морнарици.
   Док је сањарила о будућности, неколико стотина метара даље лутао је бомбардер Б-25. Потпуковник Вилијам Смит био је на рутинском задатку: превозио је једног војника од Масачусетса до Њујорка. Док се приближавао граду, контрола лета упозорила га је да је видљивост равна нули, али то га, из само њему знаног разлога, није зауставило.
   Прелећући Менхетн, замало је окрзнуо Крајслерову зграду. Таман кад је помислио да је савладао маглу, јутарњу тишину изнад 34. улице прекинуо је снажан удар.

Авион се зарио право у Емпајер стејт између 79. и 80. спрата. Зграда се затресла из темеља. Запослени на нижим спратовима помислили су да почиње земљотрес, док су они ближи врху осетили врелину експлозије. Пожар се немилосрдно ширио зградом, гутајући све пред собом. У општем метежу и диму, људи су панично тражили спас.
   Док је већи део олупине завршио на улици, један мотор авиона пролетео је кроз зграду, а други улетео у окно лифта. Несрећа је однела 14 живота и оставила 24 рањеника, међу којима је била и Бети.
   При удару авиона, она се налазила се на 80. спрату. Страховита експлозија одбацила ју је на ходник. Задобила је тешке повреде и опекотине. Нажалост, то је био само почетак њених мука.
   У хаосу који је уследио, болничари су је сместили у лифт за евакуацију, верујући да је то најбржи пут до излаза из зграде. Нико у том тренутку није помишљао да је пожар озбиљно оштетио сајле у том махнизму.
   Неколико секунди пошто се лифт покренуо, кабина је на тренутак задрхтала. Бети, већ озбиљно озлеђена, лежала је на носилима. Утом је зачула злокобан звук: сајле су попуцале. Кабина лифта неповратно се отргла и нестала у дубини окна. Уследио је стрмоглав пад кроз мрак, уз варнице и фијуке ветра. Сваки метар деловао је као вечност...
   Разорена кабина се напокон зауставила ударивши у одбојник у подруму.
   Када су ватрогасци стигли, нашли су Бети заробљену у челику и бетону. Иако је неким чудом остала при свести, лекари су само немо одмахивали главом над стравичним призором. Сломила је врат, кичму, карлицу и ноге. Нико није веровао да ће дочекати јутро.
   Ипак, у тој несрећи, неке околности су јој ишле наруку. Верује се да су покидане сајле и кабл аутоматске кочнице пали на дно окна и створили нешто налик опрузи, док је ваздушни притисак у уском простору деловао као јастук и ублажио пад.

Бети Лу Оливер ушла је у Гинисову књигу рекорда као особа која је преживела најдужи слободан пад лифта, од око 300 метара. Овај рекорд ни дан-данас нико није оборио.
   Након осмомесечног опоравка, преселила се у Арканзас. Наредне 54 године живела је мирним породичним животом, подигла троје деце и дочекала седморо унучади. Срамежљива и повучена, Бети није говорила често о судбоносном дану, али остала је упамћена по томе што је у размаку од неколико минута два пута преварила смрт.