Нобеловка у раљама рата

МАЛИ КИРИ ЗА ВЕЛИКА ДЕЛА

Марија Склодовска Кири одлучила је да на свој начин помогне Француској у Првом светском рату

Кад је немачка војска кренула ка француској престоници 1914. године, пољска научница Марија Склодовска Кири прекинула је истраживања јер је знала да ће ратна дешавања од ње захтевати сасвим другачију улогу. Париз, у ком је боравила од универзитетских дана на Сорбони, постао је још један европски град где се почетком Првог светског рата живот из корена променио. Имала је два избора – да побегне или да на свој начин помогне борби. Без много премишљања определила се за ово друго. Даља испитивања са радијумом, хемијским елементом који је открила 1898. године, са супругом Пјером Киријем, морала су да сачекају. Бар док се рат не заврши. Преостале залихе спаковала је у добро осигуран контејнер и возом послала за Бордо, на око 600 километара од Париза. Веровала је да ће радијум поново бити у њеном поседу оног тренутка када Француска победи.
   Пошто више није могла да ради у лабораторији, што јој је одузимало највише времена, четрдесетседмогодишња Марија Кири покушала је да нађе друге начине да помогне војсци и народу у тим тешким данима. Убрзо по избијању рата намеравала је да поклони две медаље које су јој уречене на додели Нобелових награда – прву је добила из физике 1903. Године, заједно са супругом Пјером и Анријем Бекерелом, а другу 1911, због доприноса на пољу хемије. Иако је била спремна да се одрекне ових одликовања, француска Народна банка их је одбила.
   Следећи корак била је куповина ратних обвезница од новца добијеног захваљујући овом угледном признању. Део новца остао је „заробљен” у шведској престоници Стокхолму, па је желела да га се некако докопа и део позајми држави. У исто време постала је члан одбора удружења које се бавило питањем пољског народа у Француској. Ипак, све то јој је деловало као недовољан труд у тренутку када је свет био у рату.
   Пошто је већи део живота посветила науци и научним истраживањима, Марији Кири се чинило да управо та знања може да употреби у новонасталим околностима. Иако је несумњиво могла да допринесе развоју војне индустрије, изабрала је много хуманији циљ – да спасава животе.

Помоћ на Марни

   У време када су борбе биле у пуном јеку, у медицини су се већ користиле предности рендгенских или икс-зрака, које је 1895. године открио још један добитник Нобелове награде, немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген. Икс-зраци омогућили су да се добије слика скелета и зуба, продирући кроз ткива и не губећи се у њима. Захваљујући томе, лекарима је у великој мери олакшано утврђивање појединих болести, повреда и лечење болесника. Рендгенски снимци постали су, на неки начин, пресудни и у спасавању рањених војника током Првог светског рата. Пољске болнице пуниле су се даноноћно, а рањенике је требало лечити што брже и успешније.
   Невоља је била што су се рендгенски уређаји налазили у градским болницама, махом далеко од бојишта. Већина војника не би преживела пут до њих. Зато су многи хируршки захвати рађени такорећи „наслепо”. Марија Кири брзо је увидела овај недостатак и понудила своје решење. Осмислила је „радиолошко возило”, с уграђеним рендгеном и тамном комором за развијање снимака, а које би било упућивано на бојна поља, тамо где су хирурзи имали највише посла. У овим нарочитим амбулантним колима био би и генератор који би обезбеђивао неопходну струју.
   Као и код многих нових замисли, нарочито у јеку рата, Марија Кири није одмах наишла на одобравање званичника. Француска војска била је сумњичава, па се научница обратила Савезу жена Француске. Убрзо је направљено жељено возило које ће временом постати познато као „мали Кири”. Први пут је употребљено током Битке на Марни (од 5. до 12. септембра 1914. године). Тада је извојевана једна од значајнијих победа савезничких трупа, а захваљујући „малом Кирију” спасени су многи животи. Био је то тек почетак. Сви који су учествовали у овом подухвату знали су да једно амбулантно возило није довољно.
   Марија Кири наставила је са сакупљањем новца, обраћајући се пре свега богатим Парижанкама за помоћ, вођена успехом који је остварила захваљујући разумевању жена из Савеза. Ускоро је направљено још 20 радиолошких кола, али се наметнула нова тешкоћа. За толико машина није било довољно обучених медицинских радника. Жене су опет притекле у помоћ, па се Марија Кири посветила обучавању медицинских сестара. Уз њу је све време била кћи Ирена Жолио, која је од најранијих дана пратила мајчин научни рад, да би и сама постала добитница Нобелове награде 1935. Године, за хемију.

И за воланом

   Часови су подразумевали основна теоријска знања из хемије, практична знања из анатомије, као и она о рендгенским зрацима и раду уређаја. Чим би једна група завршила обуку и отишла на бојиште, на њихова места долазиле су нове медицинске сестре. Њих 150  успешно је завршило обуку код Марије Кири, да би им се на крају и она придружила на ратишту. Иако пре тога никада није возила, брзо је савладала управљање „малим Киријем”,  чак и основе механике који су јој помогли да на блатњавим путевима поправи или очисти неки део. Неретко су се дешавале и саобраћајне несреће јер су амбулантна кола свакодневно јурила од једне до друге пољске болнице. Како би додатно олакшала рад лекара и хирурга по француским местима и градовима, Марија Кири обезбедила је довољно новца да се у њима направи још око 200 радиолошких соба. Верује се да је захваљујући њеним напорима током рата готово милион војника добило неопходне рендгенске прегледе.
   Нажалост, рат је односио жртве и међу онима који су лечили и помагали. Многи хирурзи и други медицински радници страдали су на бојиштима. Други су због прекомерног излагања икс-зрацима добили опекотине или осетили погубне последице годинама касније.

ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН НАУЦИ

Једина двострука добитница Нобелове награде рођена је 1867. године у Варшави, као Марија Склодовска. После завршене гимназије није могла да настави школовање у домовини јер у то време жене нису могле да иду на универзитет. Зато се 1891. године преселила у Париз и на Сорбони уписала студије хемије и физике. Три године касније упознала је будућег супруга, Француза Пјера Кирија, са којим је наставила научна истраживања. Рад на теорији радиоактвиности, техника раздвајања радиоактивних изотопа и откриће два нова хемијска елемента – радијума и полонијума, спадају у њена најзначајнија достигнућа. Марија Кири један је од оснивача радиохемије и прва је у свету истраживала могућност излечења рака помоћу радиоактивности.

   Међу њима је била и Марија Кири. Иако је један од њених највећих подухвата био управо рад на теорији радиоактивности, и чак је написала посебну студију о безбедности на ову тему, сама није била довољно опрезна, како ће се показати након две деценије.
   После Првог светског рата два пута је посетила Сједињене Америчке Државе, како би прикупила средства за наставак истраживања. Захваљујући другој турнеји и прилозима опремила је Варшавски институт за радијум, основан 1925. године. Последње дане научница је провела у близини француског места Саланш. Оболела је од апластичне анемије која је највероватније била последица излагања радијацији. Умрла је 4. јула 1934. године. И поред  беспоштедног хуманитарног рада током Првог светског рата, за то никад није добила званично признање француске владе.

Број: 3431 2017.
Аутор: С. Лазић