Мала створења, велике невоље

ГОЛУБАЧКА АЛА КЛИНТОНКА

Мајушна мува сврбљивица својим уједима направиће вам озбиљне здравствене невоље. Али то није све. Може да вам испоручи и свог личног паразита!

Некада давно, у древној Србији, угинула је једна ала, у пећини у близини Голупца. Из трулежи њене телесине сваког пролећа излетали су ројеви мушица које су у „просвећено” доба добиле назив голубачка мушица (Simulium raptans colombaschense). Тако су се наука и митологија лепо спојиле да опишу, удруженим снагама, врсту вртне мушице сврбљивице, у народу познате као I „клинтонка”, на најбољи могући начин: женка ове мушице храни се крвљу, и то веома халапљиво, као права ала. Осим у Голупцу, ова крвожедна мушица од давнина је била позната и преко Дунава, у Банату, где је такође изазивала поморе стоке у 19. веку. После изградње хидроелектране „Ђердап” одлетеле су  негде другdе, али су се у великом броју вратиле после НАТО бомбардовања 1999. године, када су стекле и „љупки” надимак.
   С обзиром на то да је крвопија и данас жива и здрава и лепо се размножава у пролеће, није згорег да нам и наука нешто каже о њој. Дакле, ове мушице сврбљивице (Simuliidae) припадају реду двокрилаца (Diptera). До сада је описано wih 2.120 врста у четрдесетак подродова. Живе на сваком месту земаљског шара, сем Антарктика, укључујући и примерке који долете до пустиња и острва на којима нема текуће воде. Јаја полажу у текућој води (за разлику од комараца који више воле баре), а ларве се, док не одрасту и полете, прикаче за камење, водено биље и грање, па која преживи... Пошто се већ толико нараде за опстанак у раном детињству, сасвим је очигледно што полете у свет гладне као вукови.

Кад се вину у ваздух „велике” су од једног до пет милиметара, најчешће су црне или сребрносиве и имају повећа крила с видљивим венама. И мужјаци и женке углавном живе од цветног нектара, других биљних сокова и меда, али женке сврбљивица, као и комарице, воле и да се напију крви топлокрвних кичмењака. Нападају искључиво у мраку, ноћу. Њихова пљувачка садржи средства која спречавају згрушавање крви, као и хистамин, једињење азота које учествује у одбрамбеним одговорима нашег тела „оглашавајући” упално стање видљивим спољним знацима.

ОПАСНЕ КЋЕРИ ЗЕВСОВЕ ЉУБАВНИЦЕ

   Из књиге нашег најчувенијег криптозоолога А. Пераграша, „Але и бауци” из 2003. године, доносимо обиље података о домаћим алама које је овај прегалац науке сакупио.
   „Староседеоци међу необичним бићима, на Балкану, але су по предању биле кћери Зевсове љубавнице Ламије. Зевсова супруга Хера побила их је из љубоморе, а преживеле але придружиле су се племену Трибала и испрва уопште нису биле зле. Међутим, кад су почеле да се опијају трибалским пивом и туку (ишчупаним стаблима) и свађају међусобно, почеле су и да наносе штету људима. Пљачкају храну, нарочито житне усеве и у ту сврху не раздвајају се од своје огромне кашике. Што не могу да натрпају у своја огромна уста, то униште изазивајући градоносне облаке и олују.
   Када су на Балкан дошли Словени измешале су се с неким сродницима Баба Јаге и њихови потомци и данас могу да се сретну у нашим крајевима, нарочито у Источној Србији. Змајеви су њихови природни непријатељи и много су им наудили у прошлости. Противградне ракете, које су биле веома корисне у борби против змајева, побиле су и многе але.
   После једне велике олује, ловци су код Бољевца нашли једну мртву алу. Била је већ сасвим стара и смежурана, а вероватно ју је исцрпла олуја коју је сама изазвала. Неки сматрају да је то била последња ала, али се поуздано зна да их има још.”

   Кад виноградари први изађу, око Светог Трифуна, да орежу лозу, постају прве жртве гладних ројева сврбљивице. Током лета ове голубачке але се намноже и посећују и  градова. Сељаци се врате кућama увече, а грађани ујутру пробуде с болним отоцима који сврбе, боле и загађени су јер је чешање тог свраба незаустављиво. Околна кожа је упаљена, сјајна, затегнута и болна, а често се види и упаљен први већи крвни суд до убода. Све у свему, загађена мајушна раница од чешања, у садејству с алергијском реакцијом, и то на неколико места по потколеницама, учини да човек чак и тешко хода.
   Ово стање захтева озбиљну пажњу – хладне облоге одмах, а затим активни кисеоник у спреју који ће прокрвити болно место, снажан антибиотик у облику масти или спреја, а некима је потребно и десетак дана таблета против алергије, чак и кортикостероид. Аспирин увече, да смири грозничаво стање, уобичајена је помоћ. Грозница подразумева главобољу, температуру, језу, мучнину, отицање лимфних чворова, промене на кожи целог тела и алергијску астму, којa може да буде изузетно опасна. Уз довољан број гладних мушица које нападну неку мајушну животињу последица може да буде и анемија од губитка веће количине крви.

Заштита? Чврсте, дубоке ципеле, дугачки рукави и ногавице, никако црне боје јер их она привлачи. Пошто лети не можете да спавате одевени као планинар-аматер, откривене делове тела намажите неким средством за одбијање инсеката, фармацеутским или из вековне народне апотеке, а то су есенцијална уља лаванде, босиљка, цимета, цитронеле или еукалиптуса – постоје у свакој бољој апотеци и нису скупа. Ако вас клинтонке ипак изуједају, пуцајте из свих наведених фармацеутских оружја савремене медицине и отоци и бол ће се повући за око недељу дана.
   Међутим, ова већ грозна и опасна мушица има и личног паразита по имену Onchocerca volvulus који изазива такозвано речно слепило или онхоцеркозу. Носи га около у једној од антена. Ово је, после трахома, такође заразе, други узрочник слепила у свету. Ипак, не брините превише. Потребан је сразмерно велики број уједа заражене сврбљивице како би паразит прешао на новог хранитеља и размножио се у вашем оку. Речним слепилом заражено је око 15,5 милиона људи, углавном у Подсахарској Африци.

Број: 3413 2017..
Аутор: Н. Мрђеновић
Илустратор: Растко Ћирић