Живот пише драме

СЕДАМ ДАНА САМОЋЕ, ХЛАДНОЋЕ И НАДЕ

Након што је Џесика пала низ литицу, судбина њеног пса била је у рукама непознатих људи

Џесика Џонстон, искусни планинар, кренула је у освајање Јужних Алпа, надомак Хокитике, подручја на Новом Зеланду познатом по обилним падавинама и суровој природи. Као и увек, са њом је ишао њен верни сапутник, четворогодишња женка бордер колија, Моли. А онда је један погрешан корак претворио дуго ишчекивану пустоловину у грчевиту борбу за голи живот.
   У одсудном тренутку Џесика се оклизнула и стрмоглавила низ водопад са висине од 55 метара. Пад у подножје планинског венца Кембел био је стравичан, али захваљујући дубокој води докобног исхода није дошло. Спасиоци су брзо стигли и хеликоптером је пребацили у болницу. Угрувала се и поломила лакат, па је задржана на лечењу. Међутим, од Моли није било ни трага ни гласа. Мада је била у сигурним рукама, Џесика није могла да се смири јер се бринула за своју љубимицу.
   Како на Новом Зеланду не постоји систем за спасавање животиња у дивљини, могли су једино сами да крену у потрагу. Међутим, потраге хеликоптером у тако удаљеним подручјима изузетно су скупе. Лилијан Њутн, која има предузеће које поседује хеликоптере, забринула је вест о несталом псу. Лилијан је желела да понуди своју опрему, али је била свесна додатних трошкова, које Џесика не би могла сама да сноси.

Да би скупили још новца, ступила је у додир са Џесиком и добила њено одобрење да на друштвеним мрежама постави јавни позив за прикупљање средстава за потрагу за Моли. Циљ је био да се прикупи 2500 новозеландских долара, а у року од шест сати прикупљено је преко 11.500. Одлучна да пронађе Моли, Лилијан је окупила спасилачки тим, а у тиму су имали и оператера термовизијске камере која разазнаје присуство живих бића бележењем телесне температуре.



Недељу дана након Џесикиног пада, хеликоптер је поново надлетао планински венац Кембел. Потрага за њом у непрегледној дивљини била је попут тражења игле у пласту сена. Због стрмих планинских предела, густе вегетације и кише која је падала без престанка, овај подухват је био претежак. Пратећи реку, кретали су се до места Џесикиног пада. Након трећег облетања, на екрану камере видели су јарко црвену мрљу, што је значило да виде живо биће.
   У дивљини, то је могла бити било која животиња. На њихово изненађење, угледали су Моли, и то баш на месту Џесикиног пада. Била је заглављена у уском и клизавом подножју водопада. Лежала је склупчана, потпуно мокра и окружена стенама обраслим маховином. Спасилац ју је намамио комадом кобасице, а Бинго, џек расел једног од спасилаца, који га је повео да пружи подршку Моли, пажљиво јој је пришао. Неколико тренутака касније, безбедно су је унели у летелицу. Била је уплашена и уморна, али судећи по ухрањености, чини се да је ипак успела да се прехрани. Вероватно су неки опосуми извукли дебљи крај.
Истог дана када је Моли пронађена, Џесика је изашла из болнице. На друштвеним мрежама се захвалила свима који су учествовали у потрази за њениом псом. Поделила је и снимак сусрета са Моли која јој цвилећи скаче у наручје. Несумњиво је да ће се брже опоравити када су заједно.