ПЕТКОВДАН - 13. јун 2025.

ОПЕРАЦИЈА „ШВАРЦ”

На данашњи дан 1943. године на Сутјесци је погинуо Сава Ковачевић

У лето 1943. године Пета офанзива Трећег рајха имала је два задатка – запоседање залеђа Јадрана како би се западним савезницима отежао продор на Средоземље и Балкан, и уништење Народноослободилачке војске Југославије која је продрла у источну Херцеговину и Црну Гору. Борбе су почеле 15. маја у Санџаку и Црној Гори, а завршиле се месец дана касније продором главнине снага НОВЈ у Босну, одакле су ускоро кренуле у противнапад.
   Упркос томе што су Немци кренули у битку са осам дивизија, три пука и једном бригадом, укључујући СС дивизију „Принц Еуген”, више од три стотине авиона, италијанске, хрватске и бугарске војнике – укупно њих 120.000, наших 22.000 бораца (укључујући и оне рањене), било је храбро и изузетно пожртвовано. Предводили су их Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Павле Јакшић, Радован Вукановић и Сава Ковачевић.
   До 12. јуна једна рупа у немачком обручу је проширена и отворен је пут ка Јахорини. Два дана касније, Врховни штаб и део рањеника пробили су се на Зеленгору. Трећа ударна дивизија Саве Ковачевића, с којом је била и главнина болнице, у једном од јуриша према долини Сутјеске, остала је без команданта. Тог дана Хитлеровом главном штабу јављено је да је главнина партизана успела да из Црне Горе пређе у Босну.
   У биткама је погинуло 7000 бораца из свих крајева Југославије, а међу њима и истакнути револуционари: Веселин Маслеша, Сава Ковачевић, Сима Милошевић, Иван Горан Ковачић, Олга Поповић-Дедијер, Мома Станојловић.

Народни херој Југославије Сава Ковачевић, рођен 1905. године у селу Нудо код Никшића, постао је члан Комунистичке партије Југославије већ 1925. године; радио је и учио напоредо – био је шумар, војску служио као тобџија, кад му је брат отишао у Совјетски Савез ишчитао целу његову политичку библиотеку; радио у Трепчи, па у Београду градио Савски мост, провео извесно време у „Главњачи”, па спроведен до Чапљине (пешке). У Грахову је организовао штрајк радника, а кад су их похапсили, са триста сељана с моткама дошао пред полицијску саницу и ослободио ухапшене; од 1937. био је члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију.
   После капитулације Југословенске војске комунисти су организовали устанак, а Ковачевић је одмах спровео прикупљање оружја сваке врсте, потом и обуку млађих бораца. Збег из околине Требиња, када је почео усташки терор, склонио је у Црну Гору и убрзо га претворио у борце. Крајем јуна, после вести о нападу на Совјетски Савез, почеле су припреме за општенародни устанак, а комунисти почели нападе на италијанске окупаторе; Сава је предводио ове борбе. Од јесени 1941. био је командант Никшићког партизанског одреда од десет батаљона. До јануара 1942. командовао је са 20 батаљона, од Острога до Дубровника и од Боке до Гацка. Убрзо је постао члан Врховног штаба НОП. Погинуо је предводећи јуриш својих бораца у пробоју против двадесет пута бројнијих Немаца у близини села Врбница, код Фоче. У том јуришу погинули су и његов отац, брат и малолетни синовац Драган.

Оваква епопеја заслужила је и филмско овековечење херојских борби за рањенике и потресних личних судбина. „Сутјеска” је снимљена 1973. године и била је један од најскупљих филмова југословенске кинематографије. Тита је глумио Ричард Бартон и успут био и његов лични гост.