ПЕТКОВДАН - 11. октобар 2024.

ВЕЛИКИ ВЕЗИР БАЈИЦА

На данашњи дан 1579. године умро је Мехмед-паша Соколовић

Велики везир Османског царствa Бајица Ненадић, рођен у Соколовићима око 1506. године, одведен је као петнаестогодишњак у Једрене, да постане муслиман и јаничар – најцењенији борац у османској војсци. Васпитавани војнички и монашки, јаничари су били узор за прве европске стајаће војске. Најбољи међу њима остајали су у дворској служби, а остали у Истанбулу и провинцијским гарнизонима. Његова мајка тада се заклела да ће сваки нараштај Соколовића дати по једног свештеника. До сада их је било 43.
   
Млади султан Сулејман освојио је Београд 1521. године, као пограничну утврду на путу за Угарску, а следеће године и Родос. Мехмед-паша ступа у службу Скендера Челебије и бори се у Мохачкој бици и у првој опсади Беча.
    Пошто војно није могао да порази ни Хабзбурге ни Сафавиде, Сулејман Кануни се дао на писање закона који ће створити управљачку елиту широм Османског царства. Његова законита супруга Хурем руководила је дворцем Топкапи, градом у граду Истанбулу, са око три хиљаде људи, и учествовала у државним пословима.
После (насилне) смрти Скендера Челебије Мехмед-паша је прешао у Топкапи и постао дворски паж, а 1541. године и главни чувар капија града, што је било четврто место у хијерархији ван двора. Испрва је био заповедник царске гарде (1543–1546), адмирал морнарице до 1551, уравитељ Румелије до 1555, трећи везир царства до 1561, други везир до 1565. године, а као велики везир служио је три султана: Сулејмана Великог, званог и Законодавац, Селима II и Мурата III.
   
Капудан-паша (адмирал) османске флоте постао је 1546. године, што је био одличан Сулејманов потез с обзиром да су православци били између Хабзбурга и османлија у Трансилванији, a коју су и једни идруги желели, те је било врло корисно имати их на својој страни. Мехмед-паша није успео да освоји Темишвар. Велики везир у то време био је Рустем-паша Опуковић који му је том приликом пружио подршку, као и Хурем (коју је спасао од утапања приликом бродолома) и њена кћер Михримах, удата за Рустем-пашу.
  
После освајања неколико грузијских тврђава Мехмед-паша постаје трећи велики везир, и истовемено ступа у царско веће – диван. Тада је почела и отворена борба за власт између Сулјманових синова – војска под заповедништвом Мехмед-паше поразила је Бајазита, а затим је спровео признање будућег султана Селима II. У опсади Сигета 1566. године Сулејман је умро и Соколовић је то чувао као тајну док војска није стигла у Београд, где је Селим Други проглашен за новог султана. Ни Селим ни његов наследник Мурат Трећи нису се много занимали државничким пословима, тако да их је водио углавном Бајица. По налогу непријатеља на двору Мехмед-пашу убио је неки дервиш у Цариграду 1579. године. Сахрањен је у Истанбулу, а његово турбе је осмислио Мимар Синан.

Под његовим утицајем 1557. године обновљена је Пећка патријаршија, а патријарх постао Макарије Соколовић, његов рођак. Подигао је бројне задужбине у Царству – мост преко Дрине у Вишеграду, између Босне и Србије, који је такође изградио Мимар Синан, мостове у Требињу, на ушћу Жепе у Дрину, Козју ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици. Слободан Павловић и Емир Кустурица изградили су мостове њему у част, у Вишеграду и Андрићграду.
  
У селу Соколовићу 2013. године умро је последњи потомак великог везира, Љубо Кириџић. Село је пусто, са десетак раштрканих кућа. Водовод у селу, направљен за вакта Мехмед-паше, и данас ради.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1521.     пала Лав Х доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Браниоца вере”

1806.     рођен српски кнез Александар Карађорђевић

1851.     рођен наш композитор и диригент Јосиф Маринковић

1865.     рођен наш географ Јован Цвијић

1882.     Илка Марковић покушала да убије краља Милана Обреновића

1937.     рођен енглески фудбалер Боби Чарлтон

1939.    амерички научници обавестили су председника Рузвелта о могућности
             
производње  атомске бомбе

1963.     умрла француска певачица Едит Пјаф

1976.     у Кини је ухапшена „четворочлана банда”

 

Број: 3792 2024.
Аутор: Н. Мрђеновић