Живот пише драме

БОКС-МЕЧ С КЕНГУРОМ

После разорних поплава у Новом Јужном Велсу, један Аустралијанац нашао се у опаснијој невољи – неочекивано се сусрео с дивљом животињом

Прошлог месеца, који ће становници приобаља Новог Јужног Велса засигурно дуго памтити, надолазеће бујице нанеле су велику штету домаћинствима, а у њима је страдало петоро људи. У неким местима низ реке је данима плутао намештај и други предмети који су испливали из потопљених кућа. Премијер Новог Јужног Велса објавио је да толики водостај потока, притока и река није забележен још од 1920. године.

Пред крај месеца бујице су се примириле, али тек онда је уследио мукотрпан посао. Хитне службе обилазиле су насељена подручја да би утврдиле колика је штета и да би се побринуле за људе који не могу сами да потраже помоћ. Дон Џејмс, становник предграђа у Порт Макворију, 23. маја шетао је својим крајем управо у намери да осмотри у каквом је стању суседство.

Напољу је било мирно. Дон није срео ниjeдног познаника, а тек понеки ауто га је мимоишао на скоро пустим улицама. Већ је био спреман да се врати, кад је поред пута угледао кенгура како пасе околно растиње. Иако су они нормална појава у дивљини, Дон није имао прилику да их затекне у насељеним местима. „Баш крупан момак”, помислио је, пре него што је извадио мобилни телефон да га слика. Убрзо је зажалио.

Кенгур се наједном осврнуо и кренуо у његовом правцу. Дон још није ни потрчао јер је видео да је мета разјарене животиње аутомобил који се баш тада појавио. Торбар је скочио на хаубу и ударао из све снаге док је из возила вриштао брачни пар. Дон је тек тада схватио да је у животној опасности.

Био је удаљен четрдесетак метара од аутомобила. Полако се повлачио, надајући се да га кенгур неће приметити. Већ је било прекасно. Животиња је у секунди одустала од уништавања возила и стуштила се ка немом посматрачу. Преплашени брачни пар је остао у возилу, посматрајући у ретровизору шта ће се даље десити. Било је јасно да се кенгур устремио на нови плен.

Супруга је касније објаснила да се пред њиховим очима одиграо прави бокс-меч. Кенгур је насртао, а Дон се бранио песницама како је умео. Затим је скочио у воду поред пута која се задржала после поплава. Мислио је да је кенгур уплашен и да ће, ако се склони, само проћи поред њега. План није успео.

Дон није стигао ни да се окрене, а животиња се већ целом тежином бацила на њега, терајући га да урони у прљаву воду. Баш тада му се вратило сећање како су му, док је био мали, старији причали да кенгури, када се осете угрожено, добијају такву снагу да дословно растргну другу животињу. У овом случају, торбар је доживео човека као претњу и још увек му није дозвољавао да изађе из воде. Дону је преостало само да виче што гласније и замахује рукама и ногама у нади да ће животиња одустати од намере да га докрајчи. То се убрзо и десило. Узнемирени кенгур се дао у бег, праћен погледима све већег броја посматрача који су изашли из домова кад су чули Донов врисак.

Притрчали су му у помоћ чим је кенгур нестао из видокруга. Срећом, Дон није задобио теже повреде. Леђа су га болела од пада, али није било трагова крви. Све се добро завршило, а после успешног бокс-меча добио је надимак „Кенгур Донди”.

Представници разних удружења за заштиту животне околине и раније су упозоравали да временске непогоде, у овом случају поплаве, понекад изазову непредвидљиво понашање уплашених и гладних кенгура и других дивљих животиња које се нађу заробљене ван својих станишта. Управо у таквој невољи нашао се источни сиви кенгур који је напао Дона. Примерци ове врсте достижу висину од 2,3 метра од главе до врха репа и тежину до 95 килограма. Снажним ногама и оштрим канџама бране се од непријатеља и наносе им озбиљне повреде.

Пре три године старији Аустралијанац преминуо је након што је кенгур насрнуо на њега и то је, бар према званичним подацима, први случај смртоносног напада у овој земљи још од 1936. године. Стручњаци у оваквим околностима саветују следеће: не гледати га право у очи јер посебно мужјаци то тумаче као позив на борбу; трк, нагли покрети и вика могу додатно да га разбесне, а ако је физички напад неизбежан, најбоље је срушити се на земљу и склупчати. Дон се није придржавао ових правила, али некако је извукао живу главу.