За читање и уживање - Драгослав Андрић

СТРАНИ ЈЕЗИЦИ У ДЕСЕТ ИНЈЕКЦИЈА

1.

„Тата, како се каже ’лопта’ на енглеском зубу?”

Замислили смо лопту на вршку зуба, као у циркусу на врху туљанове њушке, али пошто нисмо успели да томе зубу, у својој машти, дамо нека видљивија енглеска обележја – аутентично питање тада трогодишњег Љубодрага остало је без одговора. Ускраћену практичну помоћ, међутим, по нашем лепом обичају надокнадићемо – теоријском, и то у виду следећих упутстава:

Кад учиш неки језик, немој га држати за зубима!

Кад учиш неки језик, пази да се за њега не угризеш!

2.

По нашем личном „методу Факсимил”, страни језици се могу просто прогутати без по муке, односно као Eau de chalet. Битно је да ту нема никакве принуде, што смо опет схватили захваљујући тада већ петогодишњем Љубодрагу. Пришао нам је он једне летње вечери у Трстеном, на тераси где се плесало, да би од нас чуо како се на француском каже: „Хоћете да играте са мном?”. Онда се упутио ка годину-две старијој Францускињи, али се после краћег преговарања са њом вратио да нас упита како се каже: „Морате!”. Не сећамо се каквом смо га речју услужили, али то је свакако била, у датом случају, mot raté!

3.

Добро су познати они усмени задаци што се преносе с колена на колено – реченице које треба превести са наводно тобожњег француског, а које гласе, са карактеристичним француским нагласком на последњем слогу, овако: ВотраВУ паСЕ. ТелереПОМ маШЕ.
Њихово значење – зоолошког карактера – није, наравно, ни потребно наводити, али наша дугогодишња истраживања, чије закључке овде први пут износимо пред јавност, довела су нас до сензационалног открића да то нису тобоже, него одистински француске реченице! Да се дође до тога непобитног научног налаза, довољно је било сести и написати их на француском, али ето, то је толиким генерацијама било тешко: Votre, à vous, passait. Tel est repos maché.

4.

Можда то и не бисмо могли прогласити за неку тачку гледишта, али барем са нашег скромног зареза гледишта – сувише верни преводи су махом неуверљиви! Зато, на пример, кад бисмо његове књиге преводили на енглески или француски, ми лично никад не бисмо верно интерпретирали име познатог (међу његовим познаницима) београдског књижевника Божидара Милидраговића, јер би се иначе успут изгубило „оно нешто”, неухватљиво, ирационално, саторијевско, што неког чини, као Страхињића Бана, нетким; уосталом, ево вам тих двеју верних верзија његовог имена, па ви сад видите: Godsgift Deardarlingson; Divincadeau Cheraime.
Или, обратно, шпијунски трилери које је потписао John Le Carre би у самом старту (чак и у „Старту”) изгубили подоста напетости кад би му име било верно преведено: Карирани Ђока. (Чак и у псовачком контексту, та верна верзија чини нам се, ипак, мање инспиративном од оне „Ухвати ме за Johna Le Carre-а”!)

5.

У области егзактних наука, међутим, апсолутно верно превођење је sine (и унуче) qua non, јер исувише личне интерпретације могу довести и до личних сукоба, или бар неспоразума. Зато смо се већ на једном месту залагали, аналогно тоталном позоришту, за тоталан превод бар у јеловницима свих наших ресторана, а не само оних најексклузивнијих, у интересу девизног туризма. Тако би, по нама, уместо „качамак” писало, да сваком Енглезу буде одмах јасно, „Хватај балегу!” (Catch a muck!): уместо „ручак” – „Сажаљевај пиле!” (Rue chuck!); уместо „лесковачки урнебес” – The Rage of the Urn of Lesskowatz; а уместо „јаја на око” – I, I, seemingly...

6.

Чувајте се синонима! У њима се крију неслућене опасности за преводиоца! Рецимо, синоними „изврстан” и „ванредан”, или пак „спуштати” и „полагати”, односно „директно” и „право” – могу, због ваше тренутне непажње, увалити у грдне неприлике неког ванредног студента који у роману или на сцени треба у ствари да каже: „Ванредно полажем право”, а ви му припишете препотентну изјаву: „Изврсно спуштам директно!”

7.

Већ и довде пређено градиво само је нова потврда става да је у превођењу од пресудног значаја добро познавати језик на који се преводи, језик са кога се преводи и уредника.

8.

Као што се гимнастика лакше ради уз музику, и страни језик се лакше учи уз песму. Само, за наш метод, „Факсимил”, ту је најбитније опрезно дозирање. У обланди нашег језика страна реч се лакше гута, а ако је још и римована, остаће у вама заувек неизлучена.
Кад савладате наше доње куплете формата ексера (exersize), очекујемо да ћете сами прећи, за личне потребе, на њихову серијску производњу:

• Мој bоy – твој tоy!

• Цимни димни chimnеy!

• Уклет booklet!

• Нисмо сити, ал’ смо pretty!

• Ниједна у магли жена није ugly!

• Баш та фрајла нема style-а!

• Зовем Еву на рандеву, ал’ за skylark хоће Стеву!

• Својој је Милеви леви Леви heavy када год је мази.

• С тобом сав ми речник: Love me!

• Треба калити свој personality!

(Или, већ према индивидуалним потребама: жалити, хвалити или некоме увалити!)

• „Два на једног? Дуел?”, завапи Мануел.

„Е, збиља сте cruel!”

Драгослав Андрић (1923–2005) био је писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. Написао је „Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза”, „Сваштара – уџбеник нонсенса”, одакле су и ове духовите преводилачке вежбе, „Такнуто-ћакнуто” с Љубивојем Ршумовићем и многа друга стручна и хумористичка дела. Превео је преко 130 књига поезије, прозе и драме.

• Ко преводити How do you do?

„Како чинити ви чинити?”

Онај требати у сну, too,

чинити учити до infinity!

• Тај ме ластиш жуљи drastisch!

• Њен schön тен на трен, а gross нос за sehen!

• Час псовани, час штовани — ти giovani!

•ЈУТРО: Ote notte!

ВЕЧЕ: Storno giorno!

• Дај ми коферчи(ћ)! Arrivederci!

• Има дана до mañana!

• Momento, sorry: Memento mori!

9.

Узмите неку дужу, познатију песму у оригиналу превода, па је преведите унатраг, на језик праоригинала; или преведите сваку њену строфу на по један језик, наравно уз пуно коришћење песничких слобода (ако нисте под критичарском истрагом). На пример, песма „Устајем сад и идем”, чији је прави наслов остао у сенци првих стихова „Чак у Тибет живи лама” из „Штихова” Огдена Неша:

Chuck in Tibet živing lama,

Don’t znow nasha bitef-drama!

Pas de savon, pas de placard,

Sans pantalon, svoy gauspaudard!
 

Keine Schlager, keine Droggen,

Hat Kugllager nur fur Noggen!
 

No amore, no bambini!

No motore, no toksini!

 

Нет актенташна, нет труст мозгов,

не знает машна совсем кулов!

 

Jok bajbokana, džada haremi,

Jok tarapana, džudžuk za remi!

Nem tudom Pešta, Szve to koyeshta!

 

Ма, евê вам, там ћу севам,

Нећу певам, оћу зевам!

10.

Стих се, као мазиво за меморију, посебно препоручује странцима који преплићу нашим отежалим језиком. Наравно, док поетски обликује нашу лексичку грађу, странац као такав има утолико више права на личне и безличне грешке (сви ми грешимо, а нарочито други!). Уосталом, пошто и мане имају добре стране, у следећим примерима какве би могли компоновати странци што уче наш језик врло је спорно јесу ли у питању збиља некакве грешке или су ту неправилне риме (које су иначе у моди) само дословно неконвенционалне:

Морал двојак у девојак!

Човеку човеки паси су довеки!

Могућности су ту одиста огромне (пардон, енормне!), поготову кад би се, званичним тумачењем или амандманима, важност лиценце за склапање неправилних рима проширила на читаву морфологију и синтаксу. Већ после првих захвата у томе правцу, које вам овим предлажемо, доћи ћете до нових доказа да неискоришћених песничких слобода (као и слобода уопште) увек има далеко више но оних већ коришћених! Уједно, замишљајући себе у улози странца који пише стихове на српском да би га лакше научио, ви ћете, значи, мислити на страном језику док пишете на српском, па ће вам требати још само два сведока како бисте од нас добили потврду да сте овај курс не само завршили него и да сте на курсу били од почетка.