Пишите нам, пишите

НОВЕМБАР

Свугде тишина и зимска стрепња. Сељаци још спавају. Друмом путује ветар и студ.
   На пољани све рањено и болно. Трава се насисала влаге, омлитавила и полегла и као арктичка маховина помодрила од мраза и слане. Овде-онде стручак прозеблог пољског цвета. Испустило га лето кад је бежало испред зиме и сада лежи и умире као рањеник кога су заборавили и обишли.
   Ивицом друма се загрлило голо трње. Свуд унаоколо хрпе сухог, измрвљеног и трулог, већ прежаљеног лишћа. Натакнут на трн, врти се последњи зелени листак. Али и он је порубљен златним оквиром биљног умирања и на њему лежи мртав један од оних финих баштенских паукова што падају на расплетене косе малих девојчица и спавају у круницама жутих и црвених лала.
   На дну јендека чути барица и стрепи од прве ледене коре што ће доћи. У једном удубљеном трагу човечје стопе, као у ископаног гробу, чучи врабац. Тресе му се мала главица, а у ситним очицама плачи, без суза, туга и пребацивање. До сутра ће Бог затрпати снегом тичицу коју је убио.
   Споро се раздањује. На небу две-три расплакане звезде, у ваздуху два-три смрзнута Месечева зрака. У дну поља стоје редови црних дебелих стабала, а по укрштеним суварцима се види да шума не живи.
   Тако, на страни, крупан један бик доживљује позно јесење јутро. Лежи и широко и врело дише. Под њим и око њега, отопила се слана и пуши се земља. Уз рогове се накострешили чуперци коврџаве длаке, а под испупченим црним челом светли се влафа сањивих очију. Оборио главу и слузавим својим ноздрвама мирише земљу и траву.
   Одједаред се онако грдан и тежак заљуља и клече и страховито шупљим тоном прастарих животињских грдосија рикну поздрав богу Сунцу. А затим још дуго беше тишина и облачно и из шуме допираше мирис трулих дрвета и мртвих инсеката и на свакој длаци воловој стајаше кап светлости јесењега Сунца.

Исидора Секулић

МЕЛЕМ ЗА МИСЛИ

Кад наступи море брига, недоумица и свакодневних искушења, добро дође мало мелема за ум. Тo су благодети за наше душе које могу да нас разгале, надахну, подстакну и одагнају теже мисли. Зато овог пута објављујемо једну причу за коју верујемо да ће изазвати пријатна осећања. У наредним бројевима биће их још, а све читаоце позивамо да нам пишу о својим мелемима за мисли. Најуспешније прилоге објавићемо и награђивати поклонима предузећа „Биомелем”, лепим књигама и поклонима изненађења.