Тајна на уснама

МИРНА ЛУКА ИЛИ ОТВОРЕНО МОРЕ

Да ли нестанак жеље за љубљењем подразумева и престанак љубави?

„Кради! Најпожељнији су украдени пољупци. Што чеднији, то су слађи”, писао је давно италијански песник Торквато Тасо (1544–1595), дајући и савет онима који тек треба да се упусте у љубавне борбе. „Ако ми даш све пољупце, и даље ће их мало бити”, певао је римски песник Проперције, наговестивши да се пољупци једноставно не могу потрошити. О пољупцима је толико тога речено, али, чини се, никада довољно. Извесно је да од почетка живота човек чезне за пољупцима. Али, шта се дешава касније, када године прођу?
   Догађа се да између двоје заљубљених, после извесног времена, пољупци једноставно престану. Постану тек спорадични. Да ли то значи да је и љубав отишла? Или се смањила? Где су они страствени пољупци из првих дана? Да ли је љубав прерасла у пријатељство или је то природан ток ствари? Тешко је одговорити на ово питање, премда свакако нема разлога за узнемиреност. Данило Киш је написао да је љубавно искуство непреносиво, те да је свака љубавна прича прича за себе – као да није било ни Адама ни Еве, па ни непрегледног броја љубавних парова после њих. У сваком случају, не мора да значи да су љубавна осећања потамнела ако су пољупци ређи него првих дана. Нити је куцнуо час да се осврнемо око себе и тражимо нову, занимљивију прилику!
    Према истраживању у Оксфорду, на почетку љубавне везе, подстицајем за љубљење често руководи подсвесна органска потреба за разумевањем важног питања: да ли је ова особа она права? И то с генетске тачке гледишта. Као магнет жене привлаче управо они мушкарци с генетским кодом који је потпуно различит од њиховог, јер та заједница повећава могућност да се из везе роде здрава деца. Зато осећају снажну жељу и радо размењују пољупце управо с таквим партнерима. Стога, када је (у свести или подсвести) извесно да је најзад нађен човек за цео живот, животна љубав, импулс за пољупцима почиње да бледи. Јер, донекле се стигло до циља животне пустоловине. Истраживање је, наиме, показало да бар 18 одсто срећних парова проведе целу седмицу (а и дуже) без једног јединог пољупца!

Овакав недостатак излива нежности могао би некога да забрине. О чему је реч? На оксфордско истраживање као да се надовезује научни рад предавача с Универзитета у Аризони. Њихови огледи доказују да они парови који живе заједно и и даље врло често размењују пољупце – имају низак постотак холестерола у крви! Осим тога не пате од стреса, а имају и ве-ћи постотак окситоцина, хормона који се ослобађа из задњег режња хипофизе. Лучи се у току оргазма и код му-шкараца и код жена. Може да утиче и на понашање, јер његово лучење може да изазове осећање задовољства, нежности и привржености.
   Одговор на питање, с научне тачке гледишта, гласи да недостатак страствених пољубаца код љубавних парова значи да су „стигли у мирну луку” и да више нема трагања. А можда је некоме повишен холестерол, па му није до пољубаца... Поврх свега је и под стресом! А окситоцина нигде да помогне!
   „Сваки пољубац призива нови ”, написао је француски приповедач Марсел Пруст. Да ли увек пољубац исте особе? На то питање изгледа да свако треба сам да пронађе одговор.