За читање и уживање – Ханс Дајбер

СТОЈИ ЗАПИСАНО

Карл Корнеман био је новопечени грађевински инжењер, затегнут од главе до пете, и још увек би то био, да није бацио поглед у одређени излог. Наравно да није могао ни да слути шта га вреба оданде, иза оне стаклене плоче.
    Долазио је са Главне станице, тек је био пристигао, и хтео је да ступи у прву службу, али и да мало разгледа град пре него што се пријави у предузећу. Био је до последњег дугмета обучен у ново, да би оставио добар утисак, звиждукнуо је једном на свој рачун, пустио кофер да му се клати крај ноге, бацао погледе за девојкама, а потом и у излоге.

Одједном, у излогу једне књижаре, међу осталим стварима за читање, он спази црвене корице с натписом: „Корнеман стиже у град”. Изнад је стајала фотографија која је представљала њега, с кофером, у новом жакету. Машна на фотографији стајала је накриво. Корнеман је махинално поправи. Затим поново погледа књигу. Машна младог човека на фотографији сада је стајала како треба. Корнеман помисли да сања, уштину себе за ногу. Но књига је и даље стајала у излогу.
   Он уђе у радњу, затражи да му се да књига, плати је и изађе из радње. Продавачици није пало у очи ништа посебно. С упакованом књигом под руком, млади човек журно потражи неку од оних клупа намењених шетачима, убрзо нађе једну уз лепо вештачко језерце, седе ту, распакова књигу и прочита: „Карл Корнеман је био новопечени грађевински инжењер, затегнут од главе до пете, и још увек би то био, да није бацио поглед у одређени излог. Наравно да није могао ни да слути...”

Пренеражен, он ту застаде. Осети како му се кожа јежи и осврну се око себе. Свуда око њега владала је свакодневица великог града. Нико није обраћао пажњу на њега. Он настави убрзано да чита. Све је ту стајало: куповина књиге, клупа за шетаче. А онда прочита – како чита. И како, пренеражен, гледа око себе, али како је око њега све нормално. Ужаснут, он поскочи, при чему књига паде на земљу. Лакиране корице пресијавале су се на сунцу. Момак са фотографије зурио је у њега преплашеним погледом. Корнеман се окрену, узе кофер и поче да се удаљава.

Ханс Дајбер (1927–2013), немачки новинар и писац, рођен је у Бреслауу (данас Вроцлав у Пољској). Радио је као уредник на радију, драматург и позоришни критичар. Објавио је збирку прича „Аргументи за Лазара – комичне, ироничне и драконске приче” и роман „Двострука игра” као и неколико биографија истакнутих личности. Писао је за угледне немачке новине „Цајт” и „Велт”, а аутор је и неколико дела о историји немачког позоришта.
   „Хеј, испала вам је књига!” – викну неки младић за њим и донесе му је. Корнеман му захвали и још једном расклопи књигу. Ту је баш била описана сцена коју је управо доживео.
    Он седе још једном и покуша да прочита будућност.

Али прочитао је само како покушава да прочита будућност. Тада хтеде да прочита крај, али текст на крају књиге ишао је само донде где је само часак раније застао: „Тада хтеде да прочита крај.” Он поче насумице да прелистава, прочита реченицу случајно изабрану и ту је стајало: „Он поче насумице да прелистава...” Крикнувши, Корнеман одбаци књигу у језеро.
   На то га одмах ухвати жеља да провери да ли се у књизи већ налази и тај његов преплашени гест. Истовремено, осети како му недостаје ваздух, као да он сам лежи испод воде. Јурну до ивице воде, и таман је био близу да извуче књигу, кад га чувар парка отрже. „Ипак је овде сувише плитко”, рече спасилац доброћудно. Тек тада му паде у очи да вајни самоубица нема ваздуха. Корнеман промени боју, шчепа свог спасиоца и изврну се кркљајући.

Чувар парка натовари онесвешћеног на колица градске вртларске управе, у чему му помогоше и пролазници, и одвезе га до најближе болнице. Под маском за дисање, Корнеман дође себи. Лекар утврди да су сметње у крвотоку узрок несвестице и тешкоћа с дисањем. Пацијент се брзо поврати. После прегледа, он стаде пред орман за књиге, избаци оданде сву медицинску литературу, и леже на највишу полицу.

Превео с немачког
Ђорђе Димитријевић

(Из књиге „Модерна светска мини прича”,
Рашка школа, 1996)