ПЕТКОВДАН - 6. децембар 2024.

ЛЕПОТИЦА КОЈА ЈЕ ДОШЛА

На данашњи дан 1912. године откривена је биста египатске краљице Нефертити

Један од најлепших уметничких предмета из древне прошлости може да се види у Египатском музеју у Берлину, захваљујући немачком археологу Лудвигу Борхарту који је истраживао Амарну, престони град фараона Ехнатона почетком 20. века и случајно открио радионицу дворског клесара и вајара Тутмеса, а у њој величанствено попрсје Ехнатонове суприге, краљице Нефертити, из 1345. године пре наше ере.  
   Када ју је Борхарт замотао у неко платно и изнео из Египта у Немачку, премештана је из подрума једне банке у неки рудник соли, потом и излагана у неколико музеја. У међувремену је постала не само симбол моћи древног Египта већ и утицаја европског колонијализма на повест и културу Египта. Захтев за враћање попрсја Египат је поднео пре тачно стотину година, чим је први пут било изложено.
   Чак су запретили да ће немачким истраживачима забранити даља ископавања ако се попрсје не врати Египту. Залуд. Нефертити и даље краси музеј у Немачкој, а сваке године долази да је види око пола милиона људи. Археолог и египтолог и бивши министар за египатске старине Захи Хавас затражио је од Немачке доказ да је попрсје законито извезено, а 2005. и процену Унеска, као и повраћај Нефертити Египту. Ништа се од тога није догодило. У Немачкој, Француској и Енглеској и даље су изложене старине из њихових колонијалних поседа или освајачких похода широм света. Немачки тим који је од 1912. године истраживао гробнице у Египту, потом и у Ираку, однео је из тих земаља око 20.000 предмета.

Нефертити („Лепотица која је дошла”) била је супруга фараона Ехнатона из 18. династије. Владао је од 1352. до 1336. године пре наше ере, уз једнобожачку новотарију, обожавање Сунчевог диска Атона. Супруга му је родила шест кћери од којих је једна постала Тутанкамонова супруга.
   Попрсје је тешко 20 килограма и високо 48 центиметара, а направљено је од једног комада кречњака који је потом моделован слојем гипса. Њено лице је било готово нетакнуто – осим једног окрњеног ува и непостојања левог ока. За шареницу десног ока послужио је кварц, залепљен пчелињим воском. За боје коришћене на попрсју Борхарт је хемијским испитивањем утврдио да су за плаву боју употребљени фрит (уситњена керамика) обојен оксидом бакра, за ружичасту кожу фини прах креча обојен гвожђе-оксидом, за жуту је послужио сулфид арсеника, за зелену такође фрит обојен оксидима бакра и гвожђа, за црну угаљ помешан с воском, а белу су добијали од креде.

Тајна недостајућег ока никада није сасвим разрешена; у оптицају су биле претпоставке да оно није ни било предвиђено (пошто није откривено никакво везиво у шупљини за око), да је око постојало, али је временом оштећено и испало, чак и да је извађено после смрти краљице, из освете.
   Ископавања су у Амарни почели још  француски језуити 1714. године, наставио их Наполеон, а затим Рихард Лепсијус и Флиндерс Петри. Ипак, Борхарт је имао највише среће јер га је новчано помагао један немачки љубитељ старина са 30.000 марака годишње и заузврат добијао све што је ископано у трајно власништво.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1833.     рођен наш песник Јован Јовановић Змај

1892.     умро немачки проналазач и индустријалац Вернер фон Сименс

1933.     рођена Донка Шпичек, новинарка и уредница програма за децу ТВ Београд

1941.     у Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца

1942.     рођен аустријски писац и нобеловац Петер Хандке

1991.     рођена наша теквондонисткиња Милица Мандић

2006.     НАСА објавила прве фотографије које указују на постојање воде на Марсу

2020.     умро наш певач Џеј Рамадановски