„Забавников” историјски забавник

ГУСАР У СУКЊИ

Живот Чинг Ши био је невероватан. За мање од десет година, колико је провела на мору, успела је да створи моћну дружину, а затим је одлучила да „посао” прошири и на копно...

Гусар није лако бити, а то знају сви који су макар једном пошли на дуже путовање бродом или су током детињства чули за пустоловине капетана Џона Пиплфокса. Овај живописни јунак из пера Душка Радовића (1922–1984) учио је децу да гусари нису увек зли, али у стварности њихов живот јесте тежак, пун узбуђења, борби, крви и сталног скривања од закона. Многи никад не дочекају да оду у пензију, већ заврше у некој борби прса у прса.
   Ипак, гусарску пензију дочекала је једна дама, позната као Чинг Ши. Пре него што је постала заповедница велике флоте бродова и у директним окршајима поразила кинеску, британску и португалску морнарицу, била је пријатељица ноћи у коју се заљубио један кинески гусар...

Са свадбе на посао

   Џенг Ји (1765–1807) био је гусар који је крајем 18. века зарађивао за хлеб тако што је пресретао и пљачкао лађе у Јужном кинеском мору. Његова дружина од неколико бродова носила је име „Флота црвене заставе” и, премда мала, од ње су зазирали велики трговачки једрењаци. После сваког похода Џенг је долазио у Гуангџу, град на југу Кине, и ту посећивао једну од јавних кућа на сплавовима дуж Бисерне реке. За око му је запала тада двадесетшестогодишња Чинг и, без обзира на посао којим се бавила, одлучио да се њоме ожени.
   Како је до договора о венчању дошло, не може тачно да се утврди. По једној причи, Џенг Ји је својим гусарима наредио да нападну сплав, отму Чинг и доведу је на његов брод. По другој, Џенг је дошао у јавну кућу и питао Чинг да се уда за њега. Она је пристала, али тек пошто јој је гусар обећао да ће заједно заповедати флотом. Договор је постигнут, венчање је прошло и ускоро је Џенг почео да Чинг уводи у посао.
   Народна мудрост каже „ништа без женске руке”, а ова тврдња била је тачна и у случају гусарског пара. У наредних неколико година број бродова под њиховом командом нарастао је до 600, а томе је допринело и што су се удружили с још неколико гусара. Посао је цветао све до 16. новембра 1807. године, када је Џенг Ји улетео у олују недалеко од обала Вијетнама. Гусари су остали без капетана...

Шпијуни на двору

   Чинг Ши није била од оних жена које ће да се „склоне и пусте мушкарце да раде”. Опасно је било оставити гусаре дуго без вође, тако да је одлучила да подршку потражи од Џенговог дотадашњег заменика, Чанг Паоа (1783–1822). Чанга, рибарског сина, Џенг је заробио још као дечака. Од тада је напредовао, захваљујући храбрости и памети. У 21. години постао је други човек флоте. Чим је Чинг дошла на брод, младић је заокупио њену пажњу.
   Није прошло много док је Чанг успео да остале убеди да прихвате Чинг као вођу. Нова заповедница осигурала је команду тако што је за неколико недеља постала љубавница Чанг Паоа, а ускоро се и удала за њега и потом родила сина.



   Моћна и велика гусарска дружина од тог времена прерасла је у удружење које је власт ширило и на копно. На свом врхунцу 1810. године „Флота црвене заставе” имала је 1.800 пловила (од једрењака, преко лаких кинеских бродова, џунки, до обичних чамаца) и 70.000 људи под заповедништвом Чинг. Од тога, 17.000 гусара било је на њеним бродовима, а остатак људства чинили су морепловци који су ступили у савез с њом и људи на копну. Били су то различити разбојници, шпијуни, земљорадници који су храном снабдевали гусаре... Створена је читава мрежа, а заповедница је имала своје шпијуне чак и на двору кинеске династије Ћинг! Дошло је и до поделе надлежности: Чанг је управљао на мору, док је Чинг више водила рачуна о стању на копну.

Стоп за царску флоту

   Обале Јужног кинеског мора нису имале мира од сталних напада ове велике флоте. У околини Гуангџуа настала је мала гусарска држава коју нису могле да поразе ни војске околних градова. Напротив, „Флота црвене заставе” често је користила мале бродове да уплови у оближње реке и нападне градове дубоко у унутрашњости. Успевали су да савладају браниоце и брзо су ширили своју моћ. Уз уцењивање трговачких бродова, који су морали добро да плате пролазак кроз Јужно кинеско море, џакови с новцем пунили су се из дана у дан.
   Ово се није нимало допало кинеским владарима, па су решили да заведу ред у јужним крајевима земље. Царска флота је напала, али Чинг Ши није имала намеру да се повуче. Кренула им је у сусрет и гусари су добили битку. Успели су да заробе чак 63 брода и део морнара наговоре да им се придружи. Избор није био превише тежак пошто су им поставили услов: или сте од данас с нама или ћемо  вас бацити ајкулама!
   Гусарска страховлада наставила се у јужном делу Кине. Пошто су Чинг и Чанг десетковали царску флоту, власти су морале да затраже помоћ од британске, португалске и холандске морнарице. Током година, ове три флоте наизменично су се бориле против гусара. Нису успеле да их поразе.

Приче за лаку ноћ

   Ова гусарска дружина била је 1810. године на врхунцу моћи и чинило се да их силом није могуће победити. Зато су царске власти донеле указ којим су свим гусарима у Кини понудиле помиловање уколико престану да се баве својим (прљавим) пословима. Чинг прво није хтела да прихвати понуду, али се ипак предомислила. Мада није познато зашто је променила одлуку, овим потезом обезбедила је мирну пензију. Имала је 35 година и схватила је да је било доста.
   Примирје је значило да је већина гусара била ослобођена прогона и казне, а изузетак је чинило 376 најкрволочнијих момака. Неки су погубљени, а други завршили у затвору. Чанг Пао добио је официрски чин у царској морнарици и 20 бродова које је водио у битке против других гусара.
   Чинг Ши добила је право да задржи сав новац који је стекла, а захтевала је и племићку титулу, која је у то време значила да је власти неће прогонити. Постала је припадница племства и одлучила да отвори коцкарницу и јавну кућу у свом Гуангџуу. Управљала је овим послом све до смрти, 1844. године. Иза ње су остали син и унуци.
   Рођена као Ши Сјангу у области Гвангдонг, негде око 1775. године, ова жена била је позната под многим именима. Поред Чинг Ши, звали су је и Мадам Чинг. Њен живот надахнуо је велики број стваралаца широм света, па су о њој писане књиге, снимани филмови и прављене видео-игре. Сва та дела пратила су њен живот пре него што је постала бака која унуцима пред спавање прича невероватне приче из своје младости...

Свирепост за све

Чинг Ши морала је да управља хиљадама гусара, а да би у томе успела смислила је правила којих су сви, без изузетака, морали да се придржавају. Под њеним заповедништвом није било дозвољено: успротивити се наређењу, узети део плена за себе пре него што се исти подели, напасти град или брод који је претходно платио „заштиту”, отићи на обалу без дозволе капетана, напустити дружину. Казна за сваки од ових прекршаја била је свирепа: гусар би остао без главе, а тело би му било бачено у море.
   Занимљиво је било и правило о женама које би гусари заробили: уколико би заробили неку која није била лепа, она није смела да буде повређена и пуштана је да оде са брода. Уколико би заробили лепотицу и са њом ступили у везу, сматрало се да су од тог тренутка у браку и да гусар мора да поштује своју изабраницу. У супротном, следила би иста казна као и за све остале преступе.