Шерлок Холмс изблиза

УТИЦАЈ ПРОНИЦЉИВОГ ЛЕКАРА

Кад је одлучио да се окуша као писац детективске приче, Артур Конан Дојл сетио се свог старог професора

Вративши се из лова у брдима Шкотске, десетак људи седело је и разговарало о чувеним нерешеним злочинима. Један од њих, др Џозеф Бел, запањио је друштванце својим логичким закључивањем. Доктор Бел је крајем прошлог века био угледни лекар и професор на Единбуршком универзитету Његова сјајна предавања током пет деценија одушевљавала су студенте међу којима су били Артур Конан Дојл (1859–1930) и Роберт Луис Стивенсон (1850–1894).
   – Већина људи гледа али не запажа – говорио је др Бел. – Погледајте пажљивије неког човека. По цртама његовог лица закључићете које је националности, по рукама каквим се послом бави. Остатак биографије отпада на ход, гестикулацију, привеске на ланчићу часовника и длачице које су се залепиле за његову одећу.
   За тренутак је застао, прешао погледом преко присутних, па наставио:
   – У просторију у којој сам држао предавање групи студената ушао је један човек. Господо, рекао сам, овај човек је био војник у неком планинском пуку и, вероватно, члан оркестра. Указао сам им на његов разметљив начин ходања – готово поуздан знак да је посреди шкотски гајдаш. У прилог томе говорила је и чињеница да је био омањег раста. Међутим, човек је упорно тврдио да је обућар и да, штавише, никада није служио у армији.
    Замолио сам га да скине кошуљу. Није се љутио, учинио је то. На његовој кожи било је утиснуто ситно плаво слово Д. Управо тако су војне власти обележавале дезертере за време Кримског рата. На крају, признао је да је заиста свирао као члан оркестра у једном шкотском пуку. Као што видите, господо, било је врло једноставно.
   – Доктор Бел готово да би могао да буде Шерлок Холмс – приметио је неко.
   – Драги господине, ја јесам Шерлок Холмс – одговорио је смешећи се др Бел.
   Он је то заиста био, као што је Конан Дојл признао у својој аутобиографији.

Шешир на Барбадосу

   Правила Шерлока Холмса за логичко закључивање и анализу била су само одјек уверења доктора Бела из стварног живота.
   – Одувек сам својим студентима наглашавао огромну важност детаља и наизглед неважних ситница – често је говорио др Бел. – Готово свака професија исписује на човеку свој власторучни потпис. Ожиљци рудара разликују се од ожиљака радника у каменолому. Жуљеви столара нису исти као код зидара. Војник и морнар разликују се по начину хода. А што се тиче жена, проницљив лекар често може да погоди о ком ће делу свог тела она почети да говори.
   Сматрао је да је развијање способности запажања неопходно лекарима и детективима. али да и сваки други човек може да промени свој свет из монотоног у узбудљив, пун пустоловина, ако развије ту способност.
   Једног поподнева др Бел је седео за својим столом у амбуланти Единбуршке краљевске болнице кад је неко покуцао на врата.
   – Уђите – рекао је.
   Тренутак касније загледао се у човека који је стајао пред њим.
  – Зашто сте забринути? – упитао га је?
  – Како знате да сам забринут?
  – Покуцали сте четири пута. Безбрижни људи покуцају два, највише три пута.
   И испоставило се да је човек заиста био забринут,
   И сам Конан Дојл навео је занимљив пример вештине доктора Бела. Лекар је једног дана ћутке посматрао човека који је дошао у болницу на преглед, а затим проговорио:
   – Дакле, ви сте служили у армији, у некој прекоморској колонији, и тек недавно сте отпуштени.
   – Да, господине.
   – Били сте подофицир, стациониран на Барбадосу?
   – Да, господине.
  Кад је човек изашао, др Бел се обратио својим студентима.
   – Видите, господо, он је васпитан човек, а ипак није скинуо свој шешир. Знате ли зашто? Људи у војсци то никада не чине, али он би научио цивилне манире да је отпуштен пре дужег времена. Држање му је ауторитативно. Значи, није био обичан редов. Откуд примедба о Барбадосу? Па, лице му је било тамнопуто, а то указује да је служио негде на западноиндијским острвима.

Нова врста детектива

   Конан Дојл је овај догађај верно приказао у својој причи о Холмсу „Грчки тумач”. Иначе, овај познати писац детективских прича дипломирао је на Единбуршком универзитету 1881. године. Истакао је фирму очног лекара и чекао пацијенте. Шест година касније још је чекао. У очајничком настојању да дође до неког прихода, латио се писања. После неуспешног почетка и под утицајем Едгара Алана Поа, одлучио је 1887. године да се окуша са детективском причом. А за њу му је била потребна нова врста детектива.
   „Присетио сам се свог старог учитеља”, написао је Дојл у својој аутобиографији. „Кад би он био детектив, сигурно би тај привлачан али неорганизован посао претворио у нешто што би било блиско егзактној науци. Лако је за некога казати да је оштроуман, али читалац жели да то види на конкретним примерима онаквим какве нам је Бел давао сваког дана. Замисао ми се учинила занимљива. Само, питао сам се, како би требало да назовем тог момка?”
   Дао му је име Шерлок Холмс, према свом познанику са игралишта за крикет, америчком новинару Оливеру Венделу Холмсу. Чувени детектив појављује се у укупно 56 кратких прича и четири романа Артура Конана Дојла.

Број: 3541 2019.
Аутор: Г. В.
Илустратор: Зоран Н. Ђорђевић