Забавников ЗОО

ДИВ СА ПЛАНИНСКИХ СТЕНА

Сви знамо да лешинари једу оно што друге животиње сматрају отпацима, али ова врста гута целе кости!

Према предању које је забележио римски историчар Валерије Максим, грчки трагичар Есхил умро је на врло необичан начин. Док је боравио у Гели на Сицилији, на главу му је пала корњача коју је с велике висине бацио орао... Можда то и није био орао, већ друга величанствена птица – брадан или костоберина (Gypaetus barbatus), лешинар с распоном крила од 270 центиметара.
   Одавно је истребљен из већег дела Европе, али је некада често надлетао Пиринеје, Алпе, кавкаске и тибетске планине. Данас највише примерака живи у Африци, поготово у Етиопији.
   Одговара му било које планинско и стеновито станиште – јер без стамених узвишења не би могао да преживи, или би барем морао знатно да измени јеловник.
   Наиме, брадан је једина врста птице која се готово искључиво храни костима. Чак и ако наиђе на свеж животињски леш, кожу и месо ће презриво одбацити и покупиће кости. Ако је нека сувише крупна да би је прогутао целу, понесе је у својим снажним канџама и баци на стене да се изломи и претвори у прегршт залогаја пуних коштане сржи. Слично ради и с корњачама, кад му се приједе нешто сочније: разбије оклоп о стене, па је тако заиста једна могла да падне баш на Есхилову главу.
   Брадани су самотне животиње и гнезде се на најнеприступачнијим местима: на врховима оштрих литица, међу стенама, у пећинама.
   То буду праве кућице широке по два метра – од прућа и других ситница, смештене ван домашаја грабљивица које гладно јуре нејаке птиће.

Свој планински дом преносе с колена на колено, па нови нараштаји лешинара користе иста гнезда чак и стотинама година. Испитивањем слојева напуштених браданових гнезда на југу Шпаније орнитолози су утврдили да неки делови потичу још из 13. века!
   Ретко кад напуштају свој самотњачки живот ради парења – свега једном у две године, што је вероватно још један разлог њихове малобројности. Док се удварају, и женке и мужјаци изводе плесне тачке у ваздуху, облећу једно око другог, изводе вратоломије не би ли показали колико су вешти летачи. Ако се допадну једно другом, приближе се, споје канџе и тако заједно падају кроз ваздух, да би се који тренутак касније поново винули небу под облаке.
Веома су одани. Један пар остаје заједно годинама и равноправно се стара о птићима. Женка снесе до два јаја, која се излегу након 60 дана, а тек онда почиње дуготрајан и важан задатак узгоја малих брадана. За разлику од већине лешинара и многих других птица, које хране младунце повраћајући им полусварену храну право у кљун, брадани од првих тренутака свом потомству доносе целе комаде меса или уситњене кости.
   Прође и по неколико година док птићи не стасају довољно да напусте гнездо. Не само зато што треба много времена да се развију него и зато што морају много тога да науче. Пре свега – како да нађу најукусније кошчице и разлупају их о стену.