Живот пише драме

СПАСОНОСНИ ПРЕДОСЕЋАЈ

Није умела да објасни шта ју је задржало код куће. Тек кад је видела вести, схватила је какву је опасност избегла.

Џесика Дејли је одлучила да тог олујног дана не оде на посао. Иначе никада није пропуштала смену на наплатној рампи у Њу Џерзију, али се преко ноћи, 12. априла 2024. године, пробудила опхрвана неким ужасним осећајем у стомаку. Осетила је да ће се десити нешто лоше, и то ускоро. Најпре је помислила да је имала ноћну мору и да се због ње пробудила с толиком нелагодом. Претећи осећај, међутим, није престајао да је опседа.
    Још неко време је шетала по соби, све узнемиренија. Хучање ветра и звук неумољивог пљуска били су злослутни колико и мисли које није умела да објасни. Непознате слике су јој се врзмале по глави. Одједном је видела себе како страда у саобраћајки.
   Никад раније није размишљала ни о чему сличном. Нити се плашила саобраћаја, нити се икада нашла у таквим околностима. Потпуно збуњена лошим предосећајем, напослетку је решила да послуша своје „шесто чуло”. Ако остане код куће, нарочито по тако лошем времену, вероватно се ништа страшно неће десити.
   Вратила се у кревет, покушавала да се смири и бар још мало одспава. Нови налет нелагоде врло брзо ју је пренуо из сна. Већ је било свануло, па је устала спремна да искористи слободан дан најбоље што уме. Најпре је укључила телевизор да одгледа јутарње вести.
   Када је на екрану видела слику саобраћајног хаоса на њеној наплатној станици, обузела ју је дрхтавица: возила заустављена насред пута, упаљена ротациона светла на полицијским аутомобилима, камион који се закуцао у кабину. И то баш у ону Џесикину! Наједном је схватила да ју је на то упозорио онај осећај.

Како су извештачи јавили, несрећа се догодила око шест ујутру. Влажни коловози, целу ноћ натапани кишом, и слаба видљивост створили су услове за катастрофу. Ђубретарски камион је излетео из траке и зауставио се тек кад је пробио металну кабину. Од ње су, судећи по снимку, остали само метални делови разбацани по путу. Неки су, услед силине удара, оштетили и оближња возила. Срећом, возачи су остали довољно прибрани, па су избегли ланчани судар.
   Џесика се бацила на колена и заплакала. Истовремено јој је лакнуло, али сузе су текле и зато што није знала ко је седео у кабини у тренутку несреће. На вестима су рекли да су камионџија и радница Меган Русо повређени и превезени у болницу. Меган је, очигледно, преузела њену смену тог јутра. Џесику је због тога преплавио осећај кривице. Новинари тада нису знали у каквом је стању... Шта ако не преживи?
   Телефон је зазвонио. Џесика се јавила сва у сузама и зачула мајчин забринути глас. Родитељи нису знали да није отишла на посао. Мада нико на вестима није изговорио њено име, нису могли да се смире док не чују да је на сигурном. Кћерка им је објаснила шта ју је задржало код куће. Поново се сетила Меган и завршила разговор да би што пре отишла у болницу.
   Срећом, никоме живот није био угрожен. Возач камиона и Меган задржани су због неколико модрица и посекотина; већ истог дана пуштени су кући. Помоћ је затражио само још један возач на чији аутомобил су слетели делови кабине. Џесика се уплакана извињавала колегиници што није дошла на посао. Препричала је све што јој се у глави дешавало тог јутра. Иако ју је Меган уверавала да је све у реду и да је прошла боље него што су лекари очекивали, једва је успела да је смири.

Посао којим се њих две баве донекле јесте ризичан. Обе су се више пута увериле да има несавесних возача који су на корак да изазову већу несрећу. Срећом, оно најгоре што је Џесику снашло јесте блиски сусрет с камионом који је пришао толико близу кабини да ју је окрзнуо ретровизором. Није то ни налик страхоти коју је избегла захваљујући чудном предосећају.
   Њена прича је брзо доспела до јавности, а судећи по објавама на друштвеним мрежама, велики број људи доживео је нешто слично. Неки су ову појаву назвали израженом интуицијом, други су веровали да их је спасила виша сила, упозоривши их на време. Џесика је изјавила да јој је овај необични сплет околности појачао веру у Бога.