За читање и уживање - Персијска народна прича

АНЂЕО СРЕЋЕ

Пре много, много година живела су два брата, чија имања беху једно покрај другог. У ноћима када беше ред на старијег брата да наводњава земљу, он би воду усмеравао ка свом имању, али би ујутро видео да је вода натопила братовљево, а не његово имање.

Једног дана он изгуби стрпљење, оде кући свог брата и рече му:

– Зашто ми отимаш воду кад год дође мој ред да своју земљу наводњавам?

Млађи брат порицаше то, али старији брат беше веома љут, па му веза руке и ноге и одведе га својој кући. Наредне ноћи он пусти воду на своју земљу и спокојно оде на починак. Али, када ујутру оде да провери имање, запањи се јер виде да је, баш као и претходних ноћи, вода отишла ка братовљевом имању.

Он упита брата за разлог, а овај му одговори:

– Сигурно твој анђео среће спава док је мој будан.

Старији брат се покуњи и оде у оближњи град да потражи савет од једног мудраца који је живео у том граду. Чувши његову причу, мудрац му рече:

– Мораш да одеш у град анђела да се пожалиш цару анђела и да га замолиш да твог анђела среће пробуди.

– А где се налази град анђела? – упита га старији брат.

– Не знам – одговори мудрац – мораћеш сам да га нађеш.

Старији брат спреми потребне ствари и крену у потрагу за градом анђела.

Након неког времена брат наиђе на лава, око чије главе је кружио рој комараца. Лав заурла и упита:

– Где си кренуо?

– Идем у град анђела да свог анђела среће пробудим – одговори брат тресући се од страха.

– Питај га зашто ме муче ови комарци – рече му лав.

 

– Разумем – одговори брат и настави пут. Мало затим наиђе на човека који је, тужан и нерасположен, седео насред пута.

– Куда идеш? – упита га човек.

– Идем у град анђела да пробудим свог анђела среће – одговори овај.

– Питај га зашто се мој орах осушио и сада моја породица гладује – замоли га овај.

– Хоћу – одговори брат и настави даље.

После неког времена стиже у неки град. Чувши да је странац у граду, краљ посла слуге да га доведу у дворац, па га и он упита куд је кренуо.

– Идем у град анђела да пробудим свог анђела среће – одговори и њему брат.

– Упитај га зашто ја не могу свој новац да пустим у оптицај – рече му краљ.

– Важи – одговори брат па настави пут.

Коначно, после одређеног времена, он стиже у град анђела.

– Пробуди мог анђела среће јер сам много љут на њега – обрати се он цару анђела.

Цар анђела заповеди да пробуде анђела среће старијег брата. Након тога брат упита цара и зашто комарци муче лава, зашто се осушило дрво тог и тог човека и зашто новац тог и тог краља није у оптицају.

Цар анђела му одговори:

– Новац твог владара није у оптицају јер је он, у ствари, жена. Стога мора да се уда. Испод корења ораха тог човека налази се закопано благо. Нека га откопа ако хоће да му дрво поново рађа. Лав пак, да би га комарци оставили на миру, мора да поједе мозак неког глупог човека.

Саслушавши цара анђела, старији брат се опрости с њим и крену својој кући. Стигавши до града где је владала жена, он јој пренесе одговор цара анђела.

– Онда ме узми за жену и буди краљ овог града – предложи му она.

– Шта ће мени власт сад кад сам пробудио свог анђела среће? – одби је брат и настави даље.

Стиже он и до човека чији се орах беше осушио и рече му шта му цар анђела поручује. Човек наваљиваше да брат узме половину блага, али овај и то одби:

– Шта ће мени благо кад сам ја пробудио свог анђела среће?

Настави он свој пут, а онда срете и лава.

– Дођи, испричај ми шта ти се све догодило успут – рече му лав.

Старији брат му потанко исприча целу згоду.

– И шта ја сад треба да радим? – упита лав.

– Да би те ови комарци оставили на миру, ти мораш да поједеш мозак неког глупог човека – објасни му старији брат.

– Приђи мало ближе да те боље чујем – лав ће њему на то.

Старији брат прислони усне на лавово уво да му понови речи. Међутим, лав му истог трена откиде главу и поједе је, након чега рече:

– Где ћу наћи глупљег човека од тебе?