За читање и уживање - Љубивоје Ршумовић

ШАМАР КОЈИ ЈЕ ОСТАО БЕЗ ПОСЛА

Један Шамар, развијотка,

Јака пређа, чврста потка,

Али рука мирна, кротка,

Као шипка,

То јест мотка.

 

Остао је без посла у малом српском селу Ба. Базао је докон, најпре по селу Ба, а затим се преселио у српски Банат, рачунајући да је Банат већи од села Ба и да ће у Банату лакше наћи посао. Преварио се. Банат јесте већи од Ба, за читава три слова, али за једног Шамара његовог кова, био је тесан, претесан. Наиме, у Банату, сви су се бавили баштама, гајили бабуре, а у Баваништу су чак отворено изјавили, такорећи сместа, да за Шамаре у њиховом селу нема места.

 

Један Шамар, навалентан,

Јако дрчан, јако спретан,

Али факат много штетан

Као кретeн,

То јест кретaн.

 

Багателишући савете неких баба да остане и унапреди живот у Србији, баталио је ту патриотску могућност и одлучио да потражи посао негде у иностранству. Базајући по иностранству добазао је у Базел, један баснослован град у Швајцарској. Бахат по природи, Шамар се одмах разбашкарио по Базелу, тражећи посао. Бадава! Као да је нeка Бабарога бацила чини на њега, тако да је балдисао, и бадава се трудио, није се више могао бавити својим послом. Рекли су му да су у Базелу батине забрањене и да су измишљене бактерије, које раде на батерије и тако се боре против бахатих батинаша, па самим тим и против, ма како шармантних, шаљивих, шашавих и шампионских Шамара!

 

Један Шамар, евидентaн,

Јако-брзо-рукометaн,

Али наскроз непаметaн,

Као метла,

То јест метлан.

 

Шамар је у међувремену чуо да постоји у Србији град Бајина Башта, па је Базелу рекао бај-бај и преселио се у Бајину Башту. Одмах је позвао једног баштована да батали Братунац и дође у Бајину Башту. Баштован је помислио да је то бајаги позив, јер га није звао лично Баја, власник Бајине Баште, па је ко Ћоро-ћорав бацио позив у заборав. Ненавикнут да га не слушају, смркнути Шамар се разбеснео: Тај кобајаги Баштован, у ствари бараба, заслужује батине... Нема другог белаја за тог бабуна! Када је чуо све ове претње, нимало летње, Баштован се бацио у базен пун празнине и отпливао у Бразилију! Или у Баварску? Можда у Бабарусију, све укуснију! У сваком случају, у неку бусију где обичај не стварају како никог не смеју да шамарају!

 

Један Шамар, корпулентан,

Често срећан, ретко сретан,

Постао је рукометан,

Елитан и брзометан,

Као метак,

То јест меткан.

 

Мало скровит, и опасно гасовит, тајанственом страшћу овит, направи силовит ковит преко главе и крену у срп-енклаве-ске широм земље европске. По природи немаштовит, Шамар се наклопа неке бајате клопе, па стругну из Европе у Јапан. Није знао да у Јапану имају једну ману: да и ноћу и по дану тренирају џудо! Лудо, помисли Шамар, обожавам тај дар-мар, то дај-не дај, ако си џедај, то фурај-штурај, ако си самурај, ту ћу се снаћи. Али неки јапански пападаћи почеше га уједати и да живи му не дати! Тај клипон заслужује ипон, оденуше га у неки жипон и послаше у Аустралију, да тамо тражи богињу среће Талију!

 

Један Шамар вазда будан,

Повремено вагабундан,

Ал без посла, и оскудан,

Као лудак,

То јест лудан!

 

Кад се нађе у Аустралији, допаде у руке једном рмпалији, који га неопрезно тресну по носу, а зубе све му просу, па Шамар доби крезаву манију, и даде се у бежанију. Бежећи чуо је преко радија да постоји српска Шумадија и да омладинци Шумадинци најрадије беже из Шумадије у Ниш. И да у Нишу постоји једна славна Виолета, која је, мало мимо света, добар поета! И Виолета запосли Шамара, да се више не замара и светом тумара. Него да се смири, почне да пише песме, да се ожени, да има некога кога не сме да шамара! Па кад му срце за насиљем зазебе, да лепо ишамара сам себе, или да замоли вољену жену да ту педагошку радњу ураде на смену!