ПЕТКОВДАН - 23. август 2024.

КОРЕНИ

На данашњи дан 1958. године установљен је Међународни дан сећања на трговину робљем
и њено укидање

Америчка мини-серија из наслова, заснована на књизи Алекса Хејлија, потукла је многе рекорде гледаности те 1977. године, а и данас је последња епизода најгледанија из било које телевизијске серије. Животни пут Кунта Кинтеа, отетог 1767. године из данашње Гамбије, уз неуспешне покушаје да се у Америци избори за слободу, шокирао је свет. Када су власници Телевизије „Еј-Би-Си” схватили сву суровост серије покушали су да смање штету тако што су свe епизодe приказали у јануару, у осам вечери. Серију је ипак видело око 140 милиона гледалаца у САД, више од половине становништва. Уследио је и наставак, у коме су после Америчког грађанског рата добри белци укинули ропство.
     Међународни дан сећања на трговину робљем преко Атлантског океана и укидање ропства УНЕСКО је прогласио 1998. године, у знак сећања на ноћ између 22. и 23. августа 1791. године када је у данашњој Републици Хаити, тада Сан Доменгу, почела побуна робова.
    У њој је до 1804. године изгинуло 200.000 Хаићана, али и 75.000 Француза, 45.000 Британаца и 25.000 разних других белопутих колониста. На Хаитију и на острву Горе у Сенегалу ово је и данас најважнији државни празник.
Обележавање овог дана, како то види Унеско, обухвата учешће младих људи, уметника и интелектуалаца који говоре о историјским узроцима (!!) робовласништва у Европи, Америкама и Карибима, начинима поробљавања и последицама робовласничког погледа на свет белаца. Французи овај дан, на пример, обележе радионицом текстила који је такође био валута за куповину робља; Енглези Шетњом сећања у Ливерпулу, до једне од највећих лука из које су кретали бродови преко Атлантика, а у Лондону Национални музеј поморства у Гриничу одржи комеморацију, а затим људи оду на обалу Темзе и постоје у тишини одајући пошту жртвама.
    Током више од четири стотине година милиони Африканаца завршили су у оковима белих освајача, одведени на присилни рад без икаквих људских права. Први су стигли у Масачусетски залив око 1630, а досељеници су ропство озаконили 1641. године – роб је био нечије власништво и могли су да га купе, продају или поклоне.

На југу САД бројка обесправљених бића до 1820. године стигла је до четири милиона, пошто је већина конгресмена држала робове. Када је Абрахам Линколн добио изборе 1860. године обећавајући укидање ропства, робовласничке државе су се одвојиле и убрзо је почео Грађански рат. Многи очеви оснивачи САД били су плантажери и робовласници – у 72 године између Џорџа Вашингтона и Абрахама Линколна, током 50 година председник државе био је робовласник. У уставу из 1794. године четврти председник САД Џејмс Медисон направио је „помак”: робови су урачунати у укупан број слободних становника САД, као три петине њиховог стварног броја, у сврху опорезивања.
    Били су подвргнути медицинским огледима – у вежбању младих хирурга, епидемиолога и истраживача болести. Њиховом кожом облагали су фотеље и лампе, правили ципеле, а косом пунили јастуке. Мушкарци, жене и деца били су роба – да раде, и рађају децу за даљу продају. Или су били осуђивани на казне затвора како би их затвори изнајмљивали као радну снагу. И нису смели да науче да читају. Историчар Дејвид Хекер процењује да је у САД између 1619. и 1865. године било укупно десет милиона робова.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

79.        почео да се пуши Везув, на дан староримског бога ватре Вулкана

476.     вођа германских племена Одоакар проглашен за краља Италије

1305.     умро шкотски борац против енглеске окупације Вилијам Волас

1572.    Вартоломејска ноћ – покољ протестаната у Француској

1769.     рођен француски биолог Жорж Кивје

1924.     рођен израелски писац Ефраим Кишон

1926.      умро  Рудолф Валентино, звезда немог филма

1939.      Молотов и Рибентроп потписали споразум о ненападању

1942.      почела битка за Стаљинград

1958.     Телевизија Београд почела емитовање Дневника на свом Првом програму