ПЕТКОВДАН - 17. новембар 2023.

МРАК ЈЕ НЕСТАО?

На данашњи дан 1989. године у Прагу почиње „Плишана револуција”

Недуго после пада Берлинског зида 9. новембра, у Прагу се окупило 15.000 студената – обележавали су педесету годишњицу затварања чешких факултета 1939. године. И опет су добили батине, али од сопствене полиције, као ономад од Немаца. Сутрадан су на факултетима и у позориштима штрајкачки одбори захтевали истрагу о „погибији” студента Мартина Шмита (која се касније испоставила као лажна). Крајем новембра на улицама је било око 750.000 људи. У генералном штрајку 27. новембра учествовали су сви грађани Чехословачке. Следећег дана комунистичко руководство земље поднело је оставке. Следећег дана савезна скупштина се самораспустила. Почетком децембра уклоњена је бољикава жица на границама с Немачком и Аустријом.
   Председник Густав Хусак је 10. децембра именовао прву претежно некомунистичку владу од 1948. и поднео оставку. Словак Александар Дубчек, вођа демонстрација 1968. године, изабран је за председника савезног парламента 28. децембра, а Вацлав Хавел за председника сутрадан. У јуну 1990. одржани су први демократски избори. До краја 1992. године Чехословачка се поделила на две државе. У Нато је примљена 1999, у Европску унију 2004, а у Шенген 2007. године. И тако је једна земља претворена у две и ушла у клуб богатих и слободних држава Запада.

Ова врста револуција добила је широм света надимак „обојена”, од Африке и Јужне Америке до истока Европе. Неке су биле крвавије, код нас и у Румунији, на пример. После наше, 9. марта 1991. године, са истим сценариом протеста студената којима су се придружили професори и глумци, после четири ноћи и три дана смењено је руководство РТС-а, министар полиције поднео је оставку, али је председник Милошевић остао на власти. Уследили су ратови који су означили почетак слома Југославије.
   Народи Источне Европе, ослобођени комунистичке диктатуре, нису процветали у „слободи” као што су им обећавали западни медији. Један од тадашњих револуционара, интервјуисан прошле године, каже: „Тада су сви, чак и Вацлав Хавел, говорили да Нато и Варшавски пакт треба да буду распуштени и да европске државе треба да крену путем сарадње. Међутим, све је било обрнуто. Чешку и Словачку су увукли у Нато, а затим су словачки војници морали да иду у Ирак. И сада се налазе у Авганистану и балтичким државама, увучени у тензије са Русијом. Ми то нисмо тако замишљали. Источна Европа је претворена у војни логор Натоа.”

Источноевропски народи су у наводно уједињеној Европи и даље сиромашни и заостали рођаци којих се они богати стиде, или колоније економски богатијих земаља западног дела континента. Прошле године, на годишњицу Плишане револуције, Чеси су полагали цвеће на споменике премлаћеним студентима. Истовремено је одржан и марш против владе, а за излазак Чешке из Натоа и Европске уније.
    Уметнички колектив Лајбах прилично тачно описује ових тридесетак година: „Падом Берлинског зида и комунизма победнички капитализам је само одбацио шминку и раширио своја смртоносна крила у Источној Европи, где су људи наивно поверовали у јеванђеље ослобођења кроз идеологију примитивног ужитка и конзумеризма. Улице су данас осветљене и улепшане, мрак је нестао, али светла на крају тунела више нема.”
 

И ЈОШ ПОНЕШТО

9.               рођен римски цар Веспазијан

1790.        рођен немачки математичар и астроном Аугуст Фердинанд Мебијус

1885.        у Српско-бугарском рату почиње битка код Сливнице

1882.        умро српски филолог Ђура Даничић

1929.        рођен кошаркашки тренер Ранко Жеравица

1947.        пуштена у саобраћај железничка пруга Шамац–Сарајево у СФРЈ

1969.        у Хелсинкију СССР и САД почели преговоре о ограничавању стратешког наоружања

1970.        роботско возило „луноход 1” прво је возило на Месецу

2006.        умро мађарски фудбалер Ференц Пушкаш