Говор биља

ДРВО СТРАХА И СЛАСТИ

Због пурпурне боје лишћа јавор се у грчким митовима помиње као дрво бога страха, али је славни Страдивари одлучио да од њега прави виолине

Ујесен лишће готово свих  јавора (од acer platanoides, acer rubrum, све до acer saccharinum) постаје црвено попут крви да би касније посветлело и постало жућкасто, односно наранџасто... Изгледа да је управо румена боја јаворовог листа била довољан разлог да настане читав низ легенди о злокобним својствима овог дрвета. У многим митовима јавор се помиње као дрво Фобоса, бога страха, рођеног брата Деимоса – бога ужаса. Због тога су стари Грци, баш као и Римљани, зазирали од јавора. Нису га садили покрај својих кућа као што се данас чини. Плашила их је његова пурпурна боја, па су као украс радије користили платане.
    Има заиста нечега у његовој боји што изазива страх. Не само код људи... На пример, у Европи се јавор од давнина сматрао дрветом које тера слепе мишеве. Стари Алзашани веровали су да у крошњи јавора могу да опстану сва птичја јаја јер их слепи мишеви свакако ту неће наћи, а камоли дотаћи. Чак су јаворове гране  стављали на прозоре како слепи мишеви не би случајно улетели у кућу. Могло би се рећи да су нешто слично и роде наслућивале! На своја гнезда и данас доносе јаворово лишће и тако чувају потомство од нежељених гостију.

Стара мађарска бајка приповеда о несрећној принцези која је једне ноћи залутала у шуми. Ту ју је напао и живот јој одузео зли разбојник. Али на месту где је принцеза сахрањена израстао је прекрасан јавор. Пролазећи туда, један млади пастир видео је ово дрво. Учинило му се да би од његове гране могао да направи фрулу. Тако је и било. Међутим фрула коју је направио није била обична, већ чаробна фрула. Јер, кад је пастир засвирао, из ње је потекла песма која је испричала све о несрећној судбини прелепе принцезе оптужујући немилосрдног убицу.
    Бајка на страну, јавор и јесте познат као савршено дрво за израду музичких  инструмената. Сматра се да је у 17. веку јаворово дрво први користио славни градитељ музичких инструмената из Кремоне Антонио Страдивари. Од њега је направио виолинску кобилицу. Касније је ово дрво коришћено и за израду осталих делова виолине, као и других дрвених инструмената.
    Познато је да се лист црвеног јавора (acer rubrum) појављује као грб на канадској застави, што недвосмислено казује да јавор расте и у Канади.
   С друге стране, повест о слатком јавору (acer saccharinum) сасвим је другачија. Наиме, његово стабло препуно је сласти, па се у Северној Америци, одакле и потиче, од њега прави слатки сируп који су у давна времена користили и Индијанци. Тај сируп прелива се преко слаткиша, а посебно преко палачинки. Палачинке с јаворовим сирупом познати су амерички и канадски специјалитет. Јаворов сок цеди се из стабла током шест недеља јер само толико времена сок садржи велику количину шећера. То бива у марту и априлу, почетком пролећа. Кад се јаворов сок прокува, добија се сируп посебног укуса. Он садржи многе минерале и витамине, а сто грама јаворовог сирупа има тек 250 калорија.

Јавор који припада породици aceracae (са око две стотине врста), осим у Северној Америци, расте и у већем делу Европе, такорећи – од Шпаније до Кавказа. Има га и у западној Азији, па и у Јапану. Може да порасте десет, а у неким случајевима и петнаест метара. Јаворово дрво често саде покрај сеоских кућа јер његова густа крошња баца велику сенку. Осим тога, примећено је да добро подноси загађење ваздуха, смог, прашину, тако да се све чешће сади и у градовима. Стари латински назив за јавор био је acer, што значи и чврст, тврд, толико чврст да су од њега могле да се праве и ваге, теразије. Уосталом, у нашим крајевима када је нека особа тврдоглава или глупа, често се каже: „Какав је – као дрво јаворово”.

Број: 3565 2020.
Аутор: М. О.