За читање и уживање - Камило Хосе Села

ЦВЕТОВИ НАРАНЏИ И БОЛА

Пролог

Роман „Цветови наранџи и бола”, што га данас нудимо нашим љубазним читаоцима, припада такозваном розе жанру, који рачуна с толико обожавалаца и следбеника међу оним особама које нас усрдно награђују својом пажњом.

Библиотека „Орхидеја” увек се трудила да задовољи префињени укус својих претплатника и поборника, а данас има част да уврсти међу своје сараднике Космеа Лопеса, младо перо које обећава нашој домовинској књижевности.

Издавач

I поглавље

Елена, млада Чилеанка, блажено се смешила са свадбеним букетићем у руци док је примала честитке званица.

За Елену је почињао нов живот: брачни живот, у коме је требало да настоји да истовремено буде брижљива љубавница и нежна мајка.

Али, да, да! Њени гости, одајући знаке велике некултуре, почеше да се свађају избацујући простачке изразе, а пошто им то није било доста, исукаше мачеве и почеше да се боду.

Убоди овде, убоди онде, и један од убода залута Елени негде између ребара и Елена, која, у својој безазленој невиности, не беше створена за ову врсту третмана, оде и издахну као птичица коју опаки ловац ваљано устрели.

И тако Елена, уместо да буде у брачној постељи, би однесена засута ружама у капелу судског вештака, застрта мантилом.

II поглавље

Како су горке биле младожењине сузе пошто виде да је удовац тако преурањено и неочекивано! А како загонетан беше осмех убице, који, заоденут анонимношћу, оде да попије вермут са содом, еда би алкохолом удавио оног црвића кајања који му је грицкао душу!

III поглавље

Кад је успео да се сабере од проживљеног, њен млади супруг, који се звао Роберто, паде ничице и крикну:

– Љубљена моја, слатка Елена, мој живот без тебе нема смисла и окончаћу га што пре, то боље!

И баци се уто кроз прозор и сломи руку, јер живео је на првом спрату.

– Сломио је руку из љубави! – узвикивале су госпођице малог али прописно урбанизованог насеља. – Какав диван мушкарац! То је човек који би био у стању да усрећи и одржава у блаженству најпробирљивију међу женама!

IV поглавље

Роберто, разгаљен честитањима која је примио за своје каваљерско држање и племенит поступак, поче да мерка међу девојкама што су га окруживале ону коју би могао да учини срећном. Такви су мушкарци! И тако је грубо и незахвално њихово срце!

– Погледајте само како се Роберто већ свакој удвара, а није стигла још ни да му зацели рана паћеништва!

– Да, да! Тако је то кад неко нема принципа!

– Право кажете, кћери, право кажете!

V поглавље

Када је добро пробрао, Роберто одбаци црну кравату и запроси Розариту Коријентес, Еленину души блиску другарицу.

– Ћарита, љубави, нежна голубице која надлећеш опустелу душу растерујући сенке бола. Волим те!

Розарији Коријентес све је изгледало врло нормално.

– Знам, знам, Роберто, мој Роберто, драги Робертићу!

Розарија Коријентес се замисли мало, а онда, затреперивши својим сјајним и прозирним очима, ускликну:

– То је заповест срца, којој не можемо да се одупремо!

– А?

– Па, заповест срца. Којој не можемо да се одупремо!

– Аха! Заповест срца, наравно!

Вереници сплетоше руке, док је у плаветнилу гукала стидљива голубица.

VI поглавље

На сламни шешир Розарије Коријентес, обрубљен белим врпцама и закићен са шест црвених трешања које су блистале као усне, паде неко страно тело.

– Шта је то било, Роберто, драги?

Роберто раствори своју марамицу од швајцарског батиста.

– Ништа, Ћарита, голуб.

VII поглавље

Роберто и Розарија одредише датум венчања, али се добрано потрудише да не буде гостију.

– Знаш шта, Роберто? Да позовемо неког, па да инсистирамо да гости оставе мачеве у гардероби?

Роберто, пошто је добро промислио, рече:

– Пусти, Ћарита моја. Боље спречити него лечити.

Розарија Коријентес, Ћарита за блиске, насмеши се преливена љубављу, блаженством, срећом и дивљењем.

– Како си само паметан, мој Роберто!

А Роберто, обгрливши је око струка, шапну јој на уво:

– Ствар је у томе што све предострожности, вољена, које ми падну на памет нису довољне да те заштите од клопки зле коби...

Преко Розаријиних образа скотрљаше се две перле које јој се, пошто је дувао прохладан ветрић, осушише на бради.

– Ћарита!

– Роберто!

Са шпанског превела Гордана Ћирјанић