Живот пише драме

У ПАКЛЕНОМ ГРОТЛУ

Холивудска екипа хеликоптером се спустила до вулкана Килауеа како би снимила дим и ужарену лаву. Кад се на контролној табли упалила лампица која упозорава на опасност, путници су знали да им се не пише добро.

Амерички филм „Сливер“”(1993) није остварио значајан успех и поред тога што је у главној улози била Шерон Стоун, у оно време једна од најомиљенијих холивудскигх глумица. До данас је више остао запамћен по драми која се десила иза камера, у последњим данима снимања, него по сценама које су гледаоци имали прилике да виде на великом платну.
    Крајем новембра 1992. године тројица мушкараца хеликоптером су кренула пут Хаваја. Као чланови филмске екипе имали су задатак да сниме ужарену лаву у Килауеи, најактивнијем вулкану на Хавајима.
    Редитељева намера била је да сценом поред вулканског гротла заврши филм „Сливер”.

Хеликоптером је управљао искусни Крег Хоскинг. Пилотску дозволу добио је кад је имао само шеснаест година, а пре овог задатка учествовао је у снимању акционих сцена у бројним холивудским остварењима. С њим у летелици били су директор фотографије Мајк Бенсон и камерман Кристофер Дади. Планирали су да проведу један дан снимајући дим који куља из вулкана, а затим и лаву која је светлела у кратеру, на дубини од око 30 метара.
   Хоскинг је два пута успешно спустио хеликоптер сасвим ниско како би камерман могао да направи добре кадрове. Приликом трећег покушаја, на контролној табли изненада се укључило светло које их је упозорило на опасност. Хоскинг није стигао да утврди у чему је проблем јер је неколико секунди касније скоро потпуно изгубио контролу над летелицом. Успео је само да узвикне: „Отказује мотор, падамо!” Хеликоптер је великом брзином уронио у облак дима и паре у кратеру.

Пилоту је било јасно да нема други избор него да пронађе равну површину на коју ће моћи да слети. Кроз дим је једва могао да назре облике испред себе. Знао је да су осуђени на пропаст ако се превише приближе језеру ужарене лаве, а опет, морао је што пре да одлучи где ће да се приземљи јер је хеликоптер отказивао послушност. Истовремено је морао да избегне велику површину која је била прекривена стенама. И поред свих напора, није успео да избегне једну од њих. Главни ротор је отпао приликом судара, а летелица је треснула о тло унутар кратера, на скоро 45 метара од његове ивице.
    Уплашени и ошамућени путници некако су се извукли из олупине. Окружење их је подсетило на сцене из акционих филмова које су снимали. Удисали су отровне гасове, док је до њих допирао злослутни звук кључале лаве. Врелина под ногама била је неподношљива. Као да то није било довољно, сва тројица су били свесни да нико неће почети да их тражи бар још два сата, колико су најавили да ће се задржати на послу.

Сумпорни дим био је озбиљна опасност. Морали су што пре да нађу начин да изађу, иначе ће се угушити. Дади и Бенсон кренули су да истражују зидове гротла како би нашли место с ког ће моћи да се попну на површину. Хоскинг је одлучио да остане поред хеликоптера у нади да ће успети да поправи радио и позове помоћ. Бенсон и Дади су се пењали уз много муке. Стене на зидовима биле су крхке и таман кад би пронашли избочину за коју су могли да се ухвате, она им се дробила у рукама.
    Хоскинг је имао више среће. Успео је да поправи радио и дозове спасиоце. Убрзо је угледао хеликоптер и спасиоце који су га без много муке извукли напоље, неповређеног. Одмах су кренули у потрагу за Дадијем и Бенсоном који су се у међувремену раздвојили. Обојица су чули звук хеликоптера, али нису могли да га виде од густог дима. Спасиоци су их бесомучно дозивали, али никако нису могли да утврде где се налазе. Кад је пала ноћ, морали су да се врате и наставе потрагу сутрадан.

Бенсон је проценио да му је најбоље да остане ту где јесте. За разлику од њега, Дади није одустајао од покушаја да се попне до ивице. Трудио се да се умири и напредује полако. Онда се десило нешто што му је потпуно помутило пажњу. Огроман предмет пролетело је поред њега и уз јак тресак пао на тло испод. Не знајући шта је у питању, помислио је да је Бенсон пао. Касније су му рекли да су спасиоци бацили пакет с опремом за преживљавање.
    Некако се натерао да одагна ту слику и настави ка излазу. Био је надомак ивице кад је осетио како му на главу и рамена падају одваљени комади стена. Био је превише близу да би одустао. Последње атоме снаге искористио је да се одбаци целим телом и изађе напоље. Тек кад је удахнуо свеж ваздух под ведрим небом, чуо је звиждук из плућа. Вишечасовно удисање дима и гасова претило је да му оштети дисајне путеве.

У кратеру је остао само Бенсон. И даље је чекао да га пронађу, склупчан у удубљењу у стенама. Прошло је више од 24 часа откако се хеликоптер срушио и његово стање се погоршавало. Био је исцрпљен, размишљао је да ли су Дади и Хоскинг живи, а повремено цврчање лаве само га је подсећало у коликој је опасности. Да би умирио ум, наглас је набрајао слова алафабета. То му је помогло да се усредсреди и не дозволи да га обузму црне мисли. Није имао храну, али успео је да сакупи у рукама мало кишнице како би утолио жеђ.
    Хеликоптер са спасиоцима поново је долетео до вулкана следећег јутра. Видљивост је била боља па су врло брзо видели где се Бенсон налази. Полако су спустили до њега велику мрежу. Бенсон се попео и после скоро два дана коначно је био на сигурном.
    Сва тројица прошла су с мањим огреботинама и нагњечењима. Највећи терет претрпела су плућа. Срећом, после вишенедељног лечења успели су поптуно да се опораве.