Петковдан - 19. децембар

ЉУБАВ ОД ФИЗИКЕ ДО МАТЕМАТИКЕ

На данашњи дан 1875. године рођена је Милева Марић Ајнштајн. Ако је њен супруг Алберт био отац oпште теорије релативности, Милева је била мајка, пошто је управо она урадила све најсложеније математичке поставке.

Хрома девојчица рођена у официрској породици у Тителу, тада у Аустроугарској, завршила је Женску гимназију у Новом Саду и Сремској Митровици, као најбоља у разреду из математике и физике. У лето 1896. године отишла је у Цирих да студира медицину, а потом се пребацила на студије математике и физике на Државној политехничкој школи, као пета жена примљена на ове студије.
   Ту је упознала Алберта Ајнштајна, млађег колегу. Три године касније планула је љубав, упркос томе што су се Албертови родитељи противили овој вези. Милева је била старија од њега, хрома и није била јеврејске вере. Међутим, победиле су њихова међусобна љубав и она заједничка према физици.
   Упркос добром почетку студија, Милева није завршила факултет – остала је трудна. Почетком наредне године вратила се у Нови Сад и родила кћер Лизерл. Даља судбина овог детета није позната: није јасно да ли је умрла од шарлаха, у првим годинама, или је пак дата на усвајање, какав је у то доба био обичај с ванбрачном децом.
   Алберт је у међувремену добио посао у Патентном заводу у Берну. Венчали су се 1903. године. Њихов син Ханс Алберт рођен је 1904. Живели су скромно: Алберт је шест дана недељно био на послу, а онај један слободан посвећивао физици. Милева се тешко носила с губитком првог детета и неуспехом на факултету.
   Пошто је 1905. године објавио својства фотоелектричног ефекта, Алберт је постао ванредни професор теоријске физике на Универзитету у Цириху. Другог сина, Едуарда, добили су пет година потом, као последњи покушај да се тињајући несклад у браку изглади. Алберт је све више радио, било је у његовом животу и других жена, а Милеву је искључио из живота и рада. Годину дана су провели у Прагу, када је Ајнштајн добио место редовног професора на Карловом универзитету.
   Вратили су се у Цирих, а Алберт је све чешће трчкао до Берлина. Један од разлога био је научник Макс Планк и Пруска академија наука, а други Албертова сестра од тетке Елза Левенштајн, с којом је одрастао.

Ајнштајн је 1916. године завршио поставку oпште теорије релативности, у чијој припреми је здушно учествовала и Милева. Исте године је затражио развод. Пристала је 1919, као и на то да јој Алберт поклони новац који би добио од, како су се обоје надали, скорашње Нобелове награде. Три месеца касније, Алберт и Елза су се венчали. Исте године је енглески астроном Артур Стенли Едингтон доказао Ајнштајнову теорију релативности, донео му светску славу и сахранио Њутнову небеску механику.
   Нобелову награду за физику Алберт Ајнштајн добио је 1922. године, али за објашњење фотоелектричног ефекта. Новац од награде је, као што је и обећао, препустио Милеви, која га је уложила у три куће у Цириху.
   Млађи син Едуард уписао је медицину са жељом да специјализира психијатрију, али је у двадесетој години оболео од шизофреније. Умро је 1965. године у Психијатријској клиници „Бургхелцли” у Цириху. Алберт и Елза одселили су се у САД. Милевина мајка умрла је 1935, млађа сестра Зорка 1938. Старији син Ханс Алберт исте године, пред налетом нацизма у Немачкој, с породицом такође одлази у Северну Америку.

Милева је живела све теже, а трошкови Едуардовог лечења односили су све више новца. До 1948. године морала је да прода друге две куће. Током једног тешког напада синовљеве шизофреније, Милеви је позлило. Умрла је три месеца касније, 4. августа 1948. године. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. Јуна 2009. године, Република Србија одала је званичну почаст Милеви Марић Ајнштајн освећењем и откривањем спомен-обележја на том месту.