Живот пише драме

ЊУЈОРК ПОД ОПСАДОМ

У страху од краљевских кобри које су примећене у комшилуку милионски град затворио се у станове, покушавајући да запуши рупе и пукотине

Улични часовник показивао је 17.45 кад је Хозе Салтио скренуо у 42. улицу. Десет минута касније прешао је на другу страну Бродвеја и бацио на плочник остатак цигарете. Баш кад је избијало 18 часова, Мексиканац се нашао пред излогом с натписом „Ареј и син, зоолошка трговина, специјалитет – рептили”.
   Леђима му склизнуше жмарци. У подруму су змије отровнице биле затворене у несломиве тетраријуме. Још се није навикао на ове смртоносне рептиле, иако се сматрао срећником што је уопште добио овај посао. Кад би Ареј и син сазнали да се њихов помоћник плаши змија, брзо би нашли другог момка. То је Хозе добро знао.
   Лагано је сишао у подрум. Покушавао је да се охрабри говорећи сам себи да је обезбеђење добро. Стигао је до тешких врата на којима је великим црвеним словима писало „Опасно по живот, змије отровнице”.
   Немоћно је слегао раменима и окренуо шифру за отварање врата. Одшкринула су се без иједног шума и у том тренутку се испред Мексиканца муњевитом брзином усправила огромна краљевска кобра. Иза ње сиктале су још три.
   Зурио је у њих као хипнотисан, ногу тежих од олова. Није ни чуо кад су му из руку испали кључеви ни кад се змија бацила на њега. Тек кад се глава кобре повукла, схватио је шта се збило. Покушао је да крикне, али глас није излазио – само нешто налик на роптање.

Међу светом на улици налазио се и Џон Харпер. Случај га је нанео поред трговине рептилима. Радознало је застао испред излога и неочекивано приметио да су врата радње полуотворена. Закорачио је унутра да сазна које рептиле и по којој цени продају. Начинио је два-три корака и стао као укопан. У дну просторије гмизала је према њему огромна змија. Излетео је и појурио до првог полицајца.
   У њујоршкој полицијској централи на столу инспектора Торнстена упалило се црвено светло. Метални глас из звучника је саопштио:
   – Пажња, пажња! Змије отровнице на градским улицама!
   Док је полицијски кордон опкољавао трговину и упозоравао станаре најближих зграда да не излазе и да држе затворена врата и прозоре, о свему су обавештени медији.
   Мало даље Пет Робсон је за воланом милео кроз маглу. Онда му се учинило да из задњег дела кола допире необичан звук. Поглед му је пао на ретровизор и тада је схватио шта људи мисле кад кажу да им се леди крв у жилама. На задњем седишту исправила се смрт у облику змијурине из чијих чељусти палаца рачваст језик.

Пет Робсон није знао да се смрт за његовим леђима зове краљевска кобра, али је знао да му нема помоћи. Левом руком притиснуо је сирену, док је десном ногом до краја притиснуо папучицу за гас. Кола су поскочила и свом снагом ударила у „форд” испред себе, а кобра се бацила на леђа своје жртве.
   Возач „форда” осетио је јак ударац и бесан изашао да види која је то будала иза њега. Учинило му се да Пет спава – пијан. Посегнувши да отвори врата старог „доџа”, угледао је змију. Убрзо су се створила два полицајца. С неколико хитаца кроз прозор устрелили су гмизавца.
   Тада је биланс био 2:1 за отровнице. Два човека су нашла изненадну смрт, док је један гмизавац разнесен мецима из пиштоља.

Ноћ се увелико спустила, али се наставило трагање за преосталим гмизавцима. Грађани су проводили сате у ужасном страху. Змије као да су у земљу пропале. Баш кад се инспектор Торнстен спремао да уђе у кола, из једне куће је чуо реско штектање аутомата.
   С неколико помагача потрчао је у том правцу. На другом спрату огромне куће сударили су се с гомилом избезумљених станара. У средини, бео као болнички чаршав, стајао је млад полицајац и причао како је, док је прегледао један стан, видео да се из камина извлачи краљевска кобра. Био је толико присебан да ју је пресекао рафалима. Две змије су, значи, уништене. Потрага се устремила на две преостале.
   Пролазили су сати. Радио-станице су из минута у минут обавештавале о истрази и упозоравале људе да не напуштају станове, да запуше и најмање пукотине.
   Око три изјутра на тавану једне зграде случајно је откривена трећа отровница. Екипа из зоо-врта ухватила ју је живу. Преостала је, дакле, само још једна.
   Бесана ноћ и за полицајце и за узнемирене грађане отегла се као ниједна пре. Међутим, кад је Торнстен изгубио и последњу наду, стигао је позив из управе за одржавање путева из километрима удаљене четврти. Дежурни чувар је јавио да је један камион пре неког времена прегазио змију дугачку преко два метра. Била је то кобра коју су узалуд тражили.
   Њујорк је, бар што се тиче краљевских кобри, могао да одахне.