Пишите нам, пишите

КРАЈЕМ СЕПТЕМБРА

У долу још цвета касних башта цвеће,

још се пред прозором зелени топола,

ал’, видиш, оданле већ зима креће...

И снег је већ пао поврх брега гола.

Још у моме срцу лето не избледе

и у њему цвате прамалеће цело,

ал’ тамну ми косу прошараше седе,

дирну моју главу главу зимско иње бело.

Одјуриће живот, цват ће стрти студи...

Седи ми у крило, драга, док сам с тобом!

Ти, што сада главу стављаш ми на груди,

да л’ ћеш ми се сутра срушити над гробом?

Ако умрем први, тело ми без жића

да л’ покрићеш плаштом, реци, жалећи ме?

Да л’ ћеш због љубави некога младића

хтети да оставиш чак и моје име?
 

Шандор Петефи

Превео Данило Киш

МЕЛЕМ ЗА МИСЛИ

Кад наступи море брига, недоумица и свакодневних искушења, добро дође мало мелема за ум. Тo су благодети за наше душе које могу да нас разгале, надахну, подстакну и одагнају теже мисли. Зато овог пута објављујемо једну песму за коју верујемо да ће изазвати пријатна осећања. У наредним бројевима биће их још, а све читаоце позивамо да нам пишу о својим мелемима за мисли. Најуспешније прилоге објавићемо и награђивати поклонима предузећа „Биомелем”, лепим књигама и поклонима изненађења.