Порука с небеса?

ХРАМ У ШУПЉЕМ ДРВЕТУ

Зна се да су Келти, Германи и Словени верске обреде изводили у природи, и да су обожавали поједино дрвеће. У хришћанству углавном није тако, али и у њему може да се нађе понеко „благословено” стабло.

Догодило се то у месту Алувил-Белфос у француској области Нормандији у 17. веку. Древно дрво храста лужњака (Quercus robur) ударио је гром. Дрво је преживело, иако је његово дебло постало шупље.
Неки су проценили да је било заиста чудесно што је храст преживео тако страшан удар грома. Двојица мештана одлучила су да учине нешто поводом тога. Опат Ди Детроа и отац Ди Серсо закључили су да им се Бог обратио, и да је потребно да покажу да су чули поруку. Почели су да граде капелу у шупљем деблу старог храста, посветивши је Богородици од Мира.

   Овај храст био је важан за Алувил-Белфос и пре него што је посвећен. Мештани су причали да је то најстарије дрво у целој земљи, да је било ту кад је Карло Велики (742–814) основао своје царство, и да је Вилијам Освајач (око 1028. – 1087) клекнуо баш подно тог храста и помолио се пре него што се запутио у Енглеску. То дрво заправо није засађено у 8. или 9. веку. Према прорачунима научника, ту је вероватно од 13. столећа, захваљујући чему је и даље најстарије дрво у Француској.

Опат и свештеник саградили су капелу у подножју дрвета, а потом су „на горњем спрату” изградили и Одају пустињака, и дозидали дрвене степенице које прате дебло дрвета. Храст и капеле и данас стоје, мада времешно дрво све више показује знаке старости. Велики делови почели су да одумиру, и тамо где је заувек нестала кора сада су „црепићи” од храстовине. Крошња и број зелених грана смањују се сваког пролећа, а само дебло, високо око 15 метара и широко око 16, држе потпорни стубови и каблови.
    Ипак, капела у храсту значајан је део повести овог малог места и целе Француске. Чак и кад је Црква била на најлошијем гласу, за време Револуције, храст је преживео с новом улогом као „Храм разума”. Касније се Црква вратила у милост – и у храст. Данас се у њему двапут годишње држи миса, и место је ходочашћа о празнику Успења Богородице.

Број: 3536 2019.
Аутор: У. Р.