С оне стране вероватног
А ШТА АКО НИЈЕ 2025. ГОДИНА?
Већина зна да је грегоријански календар, који ми користимо, у употребу увео папа Гргур XIII1582. године. Али шта ако то није тачно?
Још од осамдесетих година прошлог века међу историчарима постоји теорија о „изгубљеном времену” или „фантомским вековима” – да календар и хронологија догађаја какве познајемо нису природан и непрекинут ток времена, већ да су моћници додали измишљене године и владаре како би прилагодили прошлост својим потребама.
Према немачком истраживачу Херберту Илигу, цар Светог римског царства Отон III и папа Силвестер II желели су да симболички сместе своју власт у хиљадиту годину јер је тај број имао снажну верску и месијанску тежину, па су у повест уметнули читаве векове да би дословце живели у том тренутку.
Тиме су, тврди ова теорија, створили фантомски период између 7. и 10. века. Ово би значило да читави догађаји, династије и личности, укључујући и чувеног Карла Великог, никада нису постојали, већ су измишљени и уметнути у записе, а хронике, документи и календари систематски прилагођени.
Кључни аргумент поборника теорије јесте да постоји премало материјалних археолошких остатака из раздобља од готово 300 година, док се истовремено чини да је културни и технолошки развој био преспор у тако дугом временском периоду. Илиг је такође тврдио да се разлика између јулијанског календара и стварног сунчевог времена не слаже с очекиваним одступањима ако рачунамо све векове, већ изгледа као да је у неком тренутку убачено додатно време које никада није постојало.
Критичари ове теорије кажу да она занемарује мноштво спољних историјских извора, као што су хронике из Кине и исламског света, те запажања јужноамеричких народа о Сунчевом кретању.
Али суштина теорије буди сумњу: да ли је могуће да живимо у лажној садашњости, оној коју су обликовали манипулатори, и да заправо нисмо у 2025. години, већ у 18. веку? Управо замисао да је време само друштвени конструкт подложан манипулацији чини теорију о фантомским вековима привлачном.
С друге стране, велики број Јевреја рачуна да сада није 2025. година већ 5786. Јер, хебрејски календар рачуна време од настанка света према библијској хронологији. Овај обичај потиче из рабинских прорачуна на основу текстова из Талмуда, где су урачунати генеалогија и временски ток из Торе, од Адама, преко наследника, све до каснијих старозаветних догађаја.
Хебрејски календар је лунисоларни, што значи да комбинује месечеве мене (од 29 или 30 дана) са соларном годином, која прати тропску, односно време потребно да се Сунце нађе у истој тачки свог циклуса од једне летње равнодневице до следеће. Да би се ускладили месеци и годишња доба, седам пута у циклусу од 19 година убацује се додатни месец (таква година се зове шмитах). Зато се празници увек везују за исто годишње доба, иако се датуми не поклапају с грегоријанским календаром.
Коментари (0)