Живот пише драме

ХРАБРИ МОМАК КОРИОН

После вечери проведене с друштвом, шеснаестогодишњак је на путу до куће видео возило како улеће у реку. Нагонски је улетео у воду да спаси заробљене путнике.

Након несреће, на друштвеним мрежама осванула је фотографија с описом: „Мој јунак”, коју је објавила мајка Кориона Еванса. Радовала се јер му се ништа лоше није десило, али и зато што у опасним тренуцима није мислио на себе, већ о томе да треба да помогне људима у невољи. И успео је. Захваљујући његовој храбрости спасена су четири живота.
    Наиме, шеснаестогодишњак из Паскагуле у америчкој савезној држави Мисисипи прошлог јула постао је понос целе земље, а посебно својих суграђана.
   Суботње вече које је претходило драматичном догађају Корион је провео у друштву својих вршњака. Око пола два после поноћи решио је да колима крене кући, заједно с пријатељем Кароном Бредлијем. Пут у то време није био прометан. Испред њега је било возило с три девојке.
    Наједном је видео како њихов аутомобил скреће с пута. Знао је да ће, ако наставе у том смеру, сигурно завршити у реци. Покушао је да им дâ сигнал светлима да се сврате на коловоз. Већ је било касно.

Аутомобил је упао у реку и тонуо толиком брзином да је за трен ока готово цео био испод површине. Назирао се само део крова. Корион је без размишљања скинуо мајицу и панталоне и утрчао у реку. Зна се да у тим водама обитавају алигатори, али они му у том тренутку нису били ни на крај памети.
    Из потонулог аутомобила чули су се узвици девојака. У претераној паници нису успевале саме да отворе врата. Срећом, Корион је остао прибран. Извукао је једну девојку и помогао јој да доплива до обале. Спасавању се придружио и његов друг, а убрзо је на место несреће дошао полицајац Гери Мерсер.
    Две девојке које још нису биле на сигурном биле су сувише уплашене да би пливале. Укочене од страха, једва су држале главу изнад воде. Корион је некако успео да наговори једну од њих да се држи за њега и заједно су доспели до обале. Мерсер је кренуо да се побрине за трећу девојку. Деветнаестогодишња Кора Вотсон није умела да плива. На пола пута до обале почела је да се батрга. Нестала је испод површине, вукући за собом полицајца.

Корион је већ био на измаку снага, али само му је једна мисао одзвањала у глави:
    „Не смем да дозволим да страдају!”
    Поново је улетео у воду. Девојку више није видео. И даље је вукла Мерсера, који је губио контролу и почео да гута воду. Корион је заронио и извукао Кору, а затим се вратио по полицајца. Тек кад су сви били на сувом, осетио је да су му ноге тешке као олово.
    Призор спасених и стање у којем су били показивали су да је трагедија избегнута за длаку. Девојке су једва дисале, покушавајући да избаце воду из плућа. Од аутомобила више није било ни трага. Завршио је на дну реке, готово 22 метра од обале.
    Корион није желео да оде с места несреће док од лекара не сазна да девојке нису озбиљно повређене. Мајка га је чекала код куће, љута што је прекршио договор и дуже остао са друштвом. Тада још није знала каква се драма одиграла у реци.

Њеног сина су у наредним данима величали као истинског хероја. Корион је био одличан спортиста, пливао је од треће године, али храброст и несебичност биле су много важније од његових физичких способности. Полицајци, који су се често били сведоци несрећа, сложили су се да не би свако урадио што и он. Мерсер и Корион примили су почасти од шефа полиције и градских власти.
    Спасене девојке захвалиле су му се на друштвеним мрежама. Кора Вотсон је написала да се већ мирила са судбином, свесна да је секунде деле од смрти и, да није било „анђела чувара”, вероватно више не би угледала светлост дана. У данима после несреће сазнало се да је девојка која је возила ауто пратила навигацију, не слутећи да ће скренути с пута.

Младићу је пријала подршка суграђана, али је остао при ставу да је оно што је урадио једино исправно и да би му било незамисливо да неко не притекне у помоћ у тако страшним околностима.