2021

КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Политикиног Забавника”

С добитницом 43. књижевне награде ''Политикиног Забавника''

ЧУДНИ ДОГАЂАЈИ НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ

Роман „Таракан” Милке Кнежевић-Ивашковић једногласном одлуком жирија најбоља је књига намењена младима објављена на српском језику у години за нама. О њој и свом стваралачком поступку, само за нас, пише славодобитница.

„Таракан” је дванаеста књига коју сам написала и објавила. Мој први роман, „Велико дрво” (2002), може се такође назвати литературом за младе, иако је лепо примљен и код одраслих читалаца. Следећи, „13 – једно сећање на седамдесете”, намењен је тинејџерима.
   Романа можда и не би било да није било упорности мојих синова, који су ме убеђивали да напишем књигу која би евоцирала успомене на њихово одрастање на Косанчићевом венцу, да то буде тинејџ роман и да, притом, садржи елементе фантастике и хорора. У писању хорора већ сам имала искуства, радећи на заједничком пројекту електронске збирке „Нешто дише у мојој торти”.

Улога машине за судове

   Супротно увреженом мишљењу да је лако писати за младе, сматрам да је грађење приче за млађи узраст озбиљан задатак. Писац мора да створи довољно убедљиву атмосферу, довољно убедљиве карактере и довољно убедљиве дијалоге који ће млађима деловати аутентично. Заправо, убедљивост и искреност су основе за књижевна дела за све узрасте, али овде постоји и додатни изазов: писац треба да откључа дете у себи и поистовети се са тим дететом. С друге стране, имала сам жељу да напишем књигу коју бих и сама радо прочитала – а ја сам у зрелим годинама – па сам уобличила идеју о причи која би била занимљива како тинејџерима, тако и старијој читалачкој публици.
   Но, писању „Таракана” кумовала је и једна – машина за прање судова. Тај детаљ је постао анегдотски у мојој породици. Никако нисам почињала са писањем, изговарајући се кућним пословима, па ми је син, како би ме „натерао” да седнем и пишем, купио машину за судове. У ствари, у глави сам имала сасвим други концепт – роман о четири средовечне пријатељице. Куд ћу, шта ћу, решила сам да се, после много година, вратим писању литературе за младе, с намером да синовима изађем у сусрет.


Бубе у уху
   На питање шта тачно значи реч таракан, која је и наслов књиге, Милка Кнежевић-Ивашковић каже:
   „Данас, кад изгуглате реч таракан, прво изађе наслов моје књиге, па онда град у Индонезији, али ако га укуцате на ћирилици, претрага даје мало боље резултате. Ја руски не говорим, али ми се допао идиом таракани в голови или ’бубашвабе у глави’. Таракан је заправо бубашваба, али идиом ’бубашвабе у глави’ је нешто као ’буба у уху’, неко лудило, па сад, како се протумачи. У књизи се види да то јесте инсект, али је такође и врста лудила.”


   Једном кад сам ушла у кожу главног јунака, четрнаестогодишњег Михајла Крачуна, роман се, такорећи, сам исписао. Као четворочлана породица са бројним кућним љубимцима живели смо двадесет година на Косанчићевом венцу; слике старог краја биле су још живе, но – како бих дочарала тај временски вакуум у коме се овај део Београда налази, и обојила га чињеницама о његовом пореклу, не оптерећујући радњу – морала сам да истражујем и проучавам литературу о историји Косанчићевог венца и старог језгра града. Сличности породице Крачун са нашом су делимичне, али моја списатељска филозофија темељи се на премиси да писац треба да гради посебан, књижевни свет, који ће машта коначно уобличити.

Свет усамљеног пубертетлије

   Поласкана сам поређењима са Стивеном Кингом, које је изрекао жири на додели награде „Раде Обреновић” Змајевих дечјих игара. Кинг је један из групе мојих омиљених писаца и не само да сам прочитала скоро све што је написао, већ је и његова књига „О писању” изванредан приручник коме се често враћам. За елементе фантастике и примесе хорора у „Таракану” била је довољна једна синовљева опаска о компјутерској игрици коју смо заједно радо играли. Игрица се звала „Најтмер кричерс” (Кошмарна створења).
   „Кад год бих увече легао у кревет, замислио бих да се таква створења крију у нашој улици.”
   Рекао је и да се није плашио; његова изјава била је алузија на својеврсну, необичну атмосферу Косанчићевог венца.
   Зато је радни наслов романа био „Чудни догађаји на Косанчићевом венцу” – јер је тамо увек постојало нешто другачије и необичније него у другим деловима Београда. Ту је река, ту је калдрма, ту су стогодишња здања, ту су снимљени „Маратонци” и многи други филмови. Управо због филмичног амбијента, ту се задржао дух претходних времена, ту је чак и микроклима. У извесном смислу, овај роман је и омаж Косанчићевом венцу. Признајем, нисам била заљубљеник у тај крај, превасходно због калдрме о коју сам ломила штикле, а нисам заљубљеник ни у створење које се крије иза имена „таракан”. Ипак, док сам писала роман, успела сам да надградим саму себе, схвативши колико нека места могу бити чаробна – ако у њих довољно дубоко погледате.
   Многи су ме питали зашто сам радњу сместила у 1988. годину. Моја деца тад још нису била рођена. Једноставно, нисам хтела да се бавим ратовима, политиком, тежином која се на нас касније, у време детињства мојих синова, сурвала. Желела сам да проникнем у свет усамљеног пубертетлије, заљубљеника у хорор-филмове и стрипове, и опишем одрастање у коме су компјутерске игре биле тек у повоју. Истовремено, нисам желела да роман обојим носталгијом; хтела сам причу о одрастању и сазревању, као и причу о снази породице.

                                                                                    Милка Кнежевић-Ивашковић

62 наслова

   На конкурс за доделу наше књижевне награде за најбоље дело намењено  младима на српском језику у 2021, години приспела су 62 наслова. Жири – у саставу Ирена Шпадијер, професорка на Филолошком факултету у Београду (председник), академик Александар Костић, психолог, Петар Арбутина, главни уредник „Службеног гласника”, Милорад Милинковић, филмски редитељ, и Петар Милатовић, заменик главног и одговорног уредника „Политикиног Забавника” – у најужи избор сврстао је седам књига: Позив на бис – Жанка Стокић Гордане Влајић (у издању Пчелице из Чачка), Шазбука Радета Танасијевића (Службени гласник), Мало-мало па слон Дејана Алексића (Имам идеју), Осам соба наше слободе Соње Ћирић (Лагуна), 100 лица столица Јасминке Петровић (Креативни центар) и Таракан Милке Кнежевић-Ивашковић (ННК Интернационал).
   Једногласном одлуком жирија награда је додељена роману Таракан Милке Кнежевић-Ивашковић. У образложењу се, између осталог, истиче да је то књига која на посебан начин прати одрастање младог јунака кроз вешто вођену причу и припрема га на суочавање с оним што га, одраслог, чека. Ликови су аутентични и психолошки добро изнијансирани. На граници између хорора и фантастике, Таракан нуди безусловно узбуђење до последњег слова...

Награда (плакета и новчани износ) добитнику је уручена 25. јануара, на Дан Политике.
Покровитељ награде је ОТП банка.

 

Књижевна награда ''Политикиног Забавника''
 

ДОСАДАШЊИ ДОБИТНИЦИ
 

Установљена 1979. године / награда се додељује 25. јануара 
(Дан Политике)
за претходну годину

За 1979. ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
«СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб
ЕНЕС КИШЕВИЋ
«МАЧАК У ТРАПЕРИЦАМА» Издавач, ШКОЛСКА КЊИГА, Загреб

За 1980. АНТО СТАНИЧИЋ
«ГАЛЕБОВО ГНЕЗДО» Издавач,  НОЛИТ, Београд

За 1981. ЉУБИША ЂОКИЋ
«ПОЗОРИШНЕ БАЈКЕ» Издавач,  ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1982. ЈОЖЕ ХОРВАТ
«ОПЕРАЦИЈА СТОНОГА» Издавач, МЛАДОСТ, Загреб

За 1983. МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
«ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА» Издавач,  ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1984. ПАВАО ПАВЛИЧИЋ
«ТРОЈИЦА У ТРЊУ» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1985. ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋ
«ХАЈДУК У БЕОГРАДУ» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1986. ПАЛМА КАТАЛИНИЋ
«АЊА ВОЛИ ПЕТРА» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1987. ВЛАДИМИР СТОЈШИН
«ШАМПИОН КРОЗ ПРОЗОР» Издавач, ПРОСВЕТА, Београд

За 1988. ДАМИР МИЛОШ
«БИЈЕЛИ КЛАУН» Издавач,  МЛАДОСТ, Загреб

За 1989. ПЕТАР ПАЈИЋ
«МАШТА СВИХ ГАВРИЛОВИЋА» Издавач, ВУК КАРАЏИЋ, Београд

За 1990. БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ
«ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА» Издавач, ВЕСЕЛИН МАСЛЕША, Сарајево

За 1991. ВУК ЦЕРОВИЋ
«ХРАБРИ ДЈЕЧАК ДРОЊО» Издавач, НОЛИТ, Београд

За 1992. СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
«ТАНГО ЗА ТРОЈЕ», Издавачи: ПРОСВЕТА, Београд и МИГП Војводина Бездан

 

За 1993. ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
«МАЧ КНЕЗА СТЕФАНА» Издавач,  БИГЗ, Београд

За 1994. МИРЈАНА СТЕФАНОВИЋ
«СЕКИНО СЕОЦЕ»,Издавач,  ИП ГИНКО, ГИНИС YУ

За 1995. БОРКА ЖИВИЋ
«МРМОР И БЕС» Издавач,  ПРОСВЕТА, Београд

За 1996. МИЛЕНКО МАТИЦКИ
«СВИРКА» Издавач, БМГ, Београд

За 1997. ДРАГАН ЛУКИЋ
«СВАКОДНЕВНЕ ПЕСМЕ» Издавач, СРЕМПУБЛИК,  Београд

За 1998. СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ
«КЊИГА ЗА МАРКА» Издавач, СТУБОВИ КУЛТУРЕ,  Београд
ВЕСНА АЛЕКСИЋ
«ЈА СЕ ЗОВЕМ ЈЕЛЕНА ШУМАН» Издавач, ИП РАД, Београд

За 1999. ДРАГОМИР ЂОРЂЕВИЋ
«СЕЋА ЛИ СЕ ИКО» Издавач, ИП РАД Београд

За 2000. РАНКО РИСОЈЕВИЋ
«ИВАНОВО ОТВАРАЊЕ» Издавач, ЗАДУЖБИНА ПЕТАР КОЧИЋ,
Бањалука-Београд

За 2001. ВЛАДИМИР АНДРИЋ
«ПУСТОЛОВ» Издавач, Пословна јединица истрживања РТС-а, Београд

За 2002. ИГОР КОЛАРОВ
«АГИ И ЕМА» ГИК, Издавач, ЉУБОСТИЊА, Трстеник

За 2003. РАДИВОЈ БОГИЧЕВИЋ
«У ТРКУ ЗА ЈЕЛЕНОМ» Издавач, АРОДНА КЊИГА,  Београд

 

За 2004. ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ПУСТОЛОВИНЕ ЈЕДНОГ ЗРНА КАФЕ»
Издавач, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, Београд

За 2005. МИОДРАГ ЗУПАНЦ
«БАЈКА ИЗ БУЏАКА»
Издавач, ПЛАТО, Београд

За 2006. ДАНИЈЕЛ ИЛИЋ
«REX MUNDI»
Издавач, ИП ФИЛИП ВИШЊИЋ, Београд

За 2007. ЉУБИВОЈЕ РУШУМОВИЋ
«ТРИ ЧВОРА НА ТРЕПАВИЦИ» Издавач ТЕН 2002. д.о.о. , Београд

За 2008. МОШО ОДАЛОВИЋ
«ГДЕ ЈЕ ЛАМПИНО ДЕТЕ» ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА,  Београд

За 2009. МИНА С. ЋУРЧИН И БРАНИСЛАВ С. ОГЊЕНОВИЋ
«ЈАГОРЧЕВИНА И ДРУГЕ ПРИЧЕ»  Ауторско издање, Београд

За 2010. МИЛЕНКО БОДИРОГИЋ
«ПРОГНАНА БИЋА»  ОРФЕЛИН, Нови Сад

За 2011. годину: ИГОР КОЛАРОВ
«КУЋА ХИЉАДУ МАСКИ»  Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд

 

За 2012. годину: ЛИДИЈА НИКОЛИЋ
«БУВЉЕ ХВАТАЛИЦЕ» Издавачки студио ''ЧЕКИЋ'', Београд

 

За 2013. годину: УГЛЈЕША ШАЈТИНАЦ
«ЧАРНА И НЕСВЕТ» Издавачки студио ‘’ПЧЕЛИЦА’’ из Чачка   /  35. пут

 

За 2014. годину: СИМЕОН МАРИНКОВИЋ
«СТИЛСКЕ ИГРЕ» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд
ДЕЈАН АЛЕКСИЋ
«ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА» Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

За 2015. годину: ИВАНА ЛУКИЋ « (НЕ) ПИТАЈ МЕ КАКО САМ»
Издавач '‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд


За 2016. годину: ВЛАДИСЛАВА ВОЈНОВИЋ «АВРАМ, БОГДАН, ВОДУ ГАЗЕ»
Издавач ''СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК'', Београд


За 2017. годину: ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ «СВЕ ЈЕ У РЕДУ»
Издавач ‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд

 

За 2018. годину: СТЕФАН ТИЋМИ «ЈА САМ АКИКО»
Издавач ‘’ЛАГУНА’’, Београд

За 2019. годину:  СОЊА ЋИРИЋ «НЕЋУ ДА МИСЛИМ НА ПРАГ»
Издавач ‘’ЛАГУНА’’, Београд

За 2020. годину: АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ «ЦРНА ПТИЦА»
Издавач '‘’КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР’’, Београд