О јежу је реч

СРЕЋА ИЛ’ НЕСРЕЋА?

Стидљиви јежеви не истичу се нарочито у митологији и народним предањима, али неке културе у Европи, Азији и Африци придавале су му и добре и лоше особине.

У старом Египту јеж је уживао углед. Тамо су живели пустињски (Paraechinus aethiopicus) и дугоухи јеж (Hemiechinus auratus), што смо сазнали из начина на које су их Египћани приказивали на амајлијама. Прикази јежева могу да се нађу и на украсима у гробовима Старог краљевства. Ту је приказан првенствено као жртвена понуда, или у призорима из лова. У неким гробницама у Сакари и Гизи постоје и прикази јежева на труповима бродова. Један примерак оваквог брода од глине откривен је у Тел Ибрахим Аваду. Није сасвим јасно због чега су стари Египћани доживљавали јежа као „добру” животињу. Једно од тумачења гласи да је јеж био симбол поновног рађања, као и много познатији скарабеј. То звучи сасвим разумно јер је познато да се јежеви повлаче у своје јазбине под земљом кад понестане хране. Вероватно су стари Египћани, видевши овакво понашање, помислили да је ово створење у пролеће устало из мртвих.
    У другим културама сматран је симболом лоше среће. На пример, у Монголији се веровало да јеж који уђе у.нечију кућу доноси лошу срећу, можда jep се креће погнуте главе, „скривајући” лице.
Зато су га сматрали непоштеним створењем. Ипак, мислили су и да служи „против урока”, па су тако његову кожу држали изнад улазних врата. Мада се ови „уроци” нигде не наводе, могуће је да се мислило на змије, јер њих јежеви заиста лове.
    У Британији су имали још горе мишљење о јежевима. На ирском, на пример, јеж се каже grainneog – „гадно створењце”. У средњем веку сељаци су веровали да ноћу краду јаја и млеко, сисајући њихове краве. Има неке основе у овој оптужби, али јежеви поједу само јаја која су већ напрсла. Они напросто немају снагу да ломе љуску јајета.

Још злобнија помисао била је да су јежеви прерушене вештице, због чега су их људи усрдно таманили. Енглески парламент уценио је главу сваког ухваћеног и/или убијеног јежа на три пенија. И црква је давала понуде за покољ јежева. Данас је њихов број у Британији у опадању и на селу и у градовима, због низа разлога, те је сада, срећом, законски заштићен и од прогона и убијања.