ПЕТКОВДАН - 18. октобар 2024.

ГИБРАЛТАР НА ДУНАВУ

На данашњи дан 1692. године постављен је камен-темељац Петроварадинске тврђаве

Једна од највећих и најочуванијих тврђава у Европи,  право је ремек-дело барокне војне архитектуре на каменитој хриди. На горњем делу тврђаве откривени су остаци палеолитског насеља, као и утврђења с почетка бронзаног доба. Римљани су изградили прво озбиљно утврђење на Дунавском лимесу, Кузум. Пре њих ово узвишење држали су Келти, а Хуни су га разорили у петом веку.
   На остацима утврде припадници цистерцитског монашког реда из Француске изградили су манастир Белакут 1235. године, као и цркву посвећену Богородици, само да би их убрзо разорили Татари. Затим су утврду обнављали угарски краљеви Матија Корвин и Владислав Други. Османлије на челу с Ибрахим-пашом освојиле су тврђаву 1526, а Аустријанци је повратили тек 1687. године.
   До краја века Еуген Савојски успео је да протера Турке из Сланкамена, Сенте и наметне Карловачки мир.
   Дамад Али-паша последњи пут је покушао да са 200.000 људи освоји Петроварадин 1716. године, али га је принц Еуген у томе спречио.

Градњу је почео херцог Карл Еуген де Кроа, по пројекту француског војног архитекте Себастијана Вобана, а трајала је од 1692. до 1780. године; место је прозвано и „Гробница странаца” јер је због глади, болести и исцрпљености на градилишту од 112 хектара умирало и по 70 људи дневно. Утврда Аустријске царевине грађена је изузетно темељно јер је морала да буде брана повратку Турака у средњу Европу. Први план за изградњу тврђаве израдио је инжењерски пуковник гроф Матијас Кајзерсфелд, а наредни инжењер и пуковник, гроф Луиђи Фердинандо Марсиљи, када су положени темељи сталних објеката. Бедеми доње тврђаве озидани су 1711. године. Испод ње је чак шеснаест километара подземних ходника, на четири нивоа.
    Када је граница између Аустрије и Турске из Срема померена у средишњи део Србијe тврђава је остала у позадини. Ипак, до 1790. године она постаје најсавременије наоружана тврђава целе монархије, са 400 топова, посадом од 4000 војника и барутаном.

После револуционарне 1848. године (када је гарнизон тврђаве подржао Лајоша Кошута) тврђава је мало одахнула, као војни магацин с баракама за војску, а после Првог светског рата постала је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Како се свака ратна победа сматра трајном, наше власти порушиле су утврђења у Осијеку, Карловцу и Славонском Броду, а Петроварадин је спасао инжењер Драгош Ђелошевић. Као искључиво војни објекат, служио је све до 1948. године. Под заштиту државе тврђава је стављена 1951. године и први пут отворена за посете.
    Поред музеја, архива и низа уметничких атељеа, од 2001. године на „Ђави”, како је зову Новосађани,  одржава сe музички фестивал Егзит који је од тада прерастао у потпуну опсаду Новог Сада и околине јер је постао један од највећих у Европи – ове године посетило га је за четири дана 210.000 људи, таман онолико колико их је довео ономад Дамад Али-паша…
    У новије доба, у Петроварадину су тамновали и вожд Карађорђе, 1813. године, када је падом Београда сломљен Први српски устанак, као и аустроугарски подофицир Јосип Броз, касније познатији као друг Тито.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1469.     венчањем Изабеле од Кастиље и арагонског краља Фердинанда Другог уједињене су шпанске земље

1663.     рођен војсковођа Еуген Савојски

1685.    Луј ХIV лишио око 200.000 хугенота верских и грађанских слобода који су се потом иселили у друге земље

1697.     рођен италијански сликар Каналето

1842.     рођен наш политичар и историчар Чедомиљ Мијатовић

1860.     у Другом опијумском рату енглеска војска спалила је царску палату у Пекингу

1867.    САД преузеле Аљаску коју су купиле од Русије

1922.   основан Би-Би-Си

1926.    рођен зачетник рокенрола Чак Бери

1955.   почела производња „фиће”