ПЕТКОВДАН - 1. новембар 2024.

ЈУРИШ НА ПРЕСТОНИЦУ

На данашњи дан 1918. године Прва српска армија ослободила је Београд

После трогодишње окупације у Првом светском рату и погибије више од милион становника, трећине становништва Србије, Прва армија под командом војводе Бојовића ослободила је Београд, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана после пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра. Београд и Србија су били у рушевинама и опљачкани. Оно што нису однели Аустријанци, довршили су Немци, пљачкајући последњих дана радње од Теразија до Славије. Прекинули су струју и воду, порушили мост на Сави. На Калемегдан је прва избила Дунавска дивизија око 11 часова, а затим Моравска и Дринска. За свега неколико сати немачка војска је побегла из Београда.
    Упркос наређењу Франше д’Епереа, заповедника савезника, да српска војска не побије баш све непријатељске војнике, Бојовић и његови војници, уз прећутну дозволу регента Александра, оглушују се о ову наредбу, прелазе Дунав и Саву и ослобађају Банат, Бачку, Барању, Срем, Славонију. Ни француска коњица није могла да стигне Бојовићеву пешадију.
    Главнокомандујући Прве армије Српске војске војвода Петар Бојовић, по избијању Првог светског рата био је на западним границама Србије, у Церској бици 21. августа, а потом је у борбама око Шапца тешко рањен у ногу.

Напад Бугара 1915. године запретио је опкољавањем српских армија па је војсци једини пут био преко Црне Горе и Албаније, а Бојовић је прегруписао јединице, прешао у противнапад и спречио продор Бугара на Косово. Као начелник Штаба Врховне команде, до фебруара 1916. године је осмишљавао контакте са савезницима, превоз рањених на Крф и бригу о њима. Кајмакчалан и Битољ заузети су те јесени, уз помоћ Француза.
    Када је долином Вардара раздвојио бугарску војску од немачке и аустроугарске, генерал Бојовић унапређен је у чин војводе, који су 1912. стекли Радомир Путник, а Степа Степановић и Живојин Мишић 1914. године.
   За начелника Генералштаба војске Краљевине СХС именован је 1921. године. У децембру исте године је смењен јер је одбио да постане Министар војске и морнарице. Одлучио је да оде у пензију. У немилости краља Александра Карађорђевића (коме је практично био војни учитељ током Балканских ратова, а после Брегалнице и ађутант) био је све до 1934. године.

Указом краљевске владе у службу је враћен са 83 године, 3. априла 1941. године, као Врховни инспектор целокупне војне силе Југославије. После капитулације војске, као и понуде немачких власти 1943. да сарађује с Рајхом, коју је одбио, Немци га ипак нису дирали пошто је сам себи одредио кућни притвор, до краја рата.
    Деценијама се испод гласа причало, а потом и у новинама писало, да су по ослобођењу Београда припадници нове власти испитивали и тукли војводу. Историчари су истраживали овај могуће срамни догађај, али нису за то нашли ниједан доказ. Открили су само да је у Књизи умрлих Храма Светог Саве као узрок смрти наведена обострана упала плућа. Сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу 21. јануара 1945. године, без државних и војних почасти.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

79.      ерупција Везува

1755.  Лисабон разорену земљотресуи цунамију

1886.  у Београду основана Српска краљевска академија

1928.   у Турској арапско писмо замењено латиницом

1946.    Генерална скупштина Уједињених нација основала Уницеф

1952.   САД на Маршалским Острвима извршиле пробу хидрогенске бомбе

1952.   рођен наш музичар и песник Бора Ђорђевић

1993.   на снагу ступа Мастрихтски споразум којим се формално успоставља Европска унија

Светски дан вегана