Чега се плаше Руси?

ЗМАЈ ИЗ БРОСНА

Многи и даље верују да из дубина шкотског језера Лох Нес вреба неухватљиво чудовиште, али мање је познато да сличне приче постоје и о његовом „рођаку” на западу Русије

Језеро Бросно, наводни дом криптида који је по њему добио име, налази се у руској Тверској области, смештеној између Москве и Санкт Петербурга. Окружено сабласним напуштеним селима и оронулим кућама, као да је потпуно одсечено од цивилизације, па не чуди што га не обилази више посетилаца.

Језивој атмосфери Бросна доприноси и потопљена црква која се крије у његовом западном делу, недалеко од обале. Због изузетно тешких услова за подводна археолошка истраживања, до данас нико није успео да утврди колико је ова грађевина стара, а сви они који су можда били упућени у то када је подигнута, коме је посвећена и како је завршила под водом одавно нису међу живима.

Мада на први поглед може да се учини да је Змај из Бросна парњак чудовишту из Лох Неса, приче о овом митском бићу јављају се много раније, још у 13. веку. Према предању, змај је напао групу татарско-монголских коњаника који су кренули у поход на Русију и толико их је испрепадао да су помрли од страха.

Предање се потом преносило с колена на колено, сваки пут уз још понеки застрашујућ детаљ.

Једна од прича каже да су се повремено насред језера отварале огромне чељусти и гутале рибаре и њихове чамце. Постоји и предање о Викинзима који су желели да у језеру сакрију опљачкано благо, али је Бросња, како се још назива ово тајанствено чудовиште, изненада изронио из дубина и прогутао све, па и острвце на коме су се налазили, тако осујетивши њихове намере.

До 19. века приче постају нешто мање фантастичне. Уместо да гута чамце или острва, Бросња постаје мање насилно створење које израња у вечерњим сатима, а нестаје под водом чим му се људи приближе. Ипак, накратко се вратио својој дивљој природи четрдесетих година 20. столећа, када су се прошириле гласине о томе да је прогутао читав немачки авион.

Многи мештани ни данас не сумњају у његово постојање, па га и криве за нестанак неких људи. Новинари који раде у близини редовно посећују језеро у нади да ће сликати ово неухватљиво створење.

Бросњу су у давним временима најчешће описивали као биће налик змају, али су га, као и Неси, повезивали и са диносаурусима. Због тога постоји веровање да се у дубинама крије нека преживела врста ових давно изумрлих животиња.

Скептици, међутим, не прихватају оваква предања здраво за готово. По њима, логичније би било да су сведоци видели мутираног дабра па се препали, или пак изузетно стару рибу која је с временом необично порасла.

Док једни сматрају да је ово нека непозната животињска врста, а други верују да је у питању баш велики или деформисани примерак обичне животиње, има и оних који заговарају теорију да уопште није реч о живом бићу, већ о природној појави.

Познато је, наиме, да се на дну језера налазе дубоке пукотине, али њихова стварна дубина и размере још нису утврђене. Неки истраживачи претпостављају да се у једној од њих крије подводни вулкан. У том случају, многе приче о Змају из Бросна биле би објашњиве.

У језерима долази до посебне врсте вулканске ерупције – лимничке ерупције. Овом приликом ослобађа се облак опасног гаса који убија људе и животиње. Кључање воде се лако могло погрешно протумачити као кретање непознатог створења испод површине, док су нестанци рибара, па чак и монголских освајача, приписани прождрљивом змају, иако су вероватно страдали од отровних испарења и потонули.

Неки појединци сматрају и да Змај из Бросна није ништа друго до фатаморгана, односно оптичка варка која се лети појављује на површини језера.

Научници из удружења „Космопоиск”, које истражује необјашњене природне појаве и тајанствене догађаје, 2002. године покушали су да разоткрију истину иза предања о Змају из Бросна. Ехо-сондирањем, односно слањем звучних таласа ради мапирања дна и предмета испод површине воде, прегледали су језеро како би набасао на било какав траг помоћу ког би разумели бројна сведочења о необичном створењу.

Резултати су их изненадили. Открили су необичну аномалију – желатинасту масу велику скоро као један железнички вагон, која није лежала на дну већ је лебдела око пет метара изнад њега. Уређаји су јасно показивали да се на том месту налази нешто неуобичајено, али нису могли да утврде о каквом објекту је заправо реч. Због велике дубине, слабе видљивости и сложених услова на дну језера, истраживачи нису успели да приђу довољно близу. Тако је откриће, уместо да да одговор, отворило нова питања, а сви каснији покушаји да се установи природа тајанствене масе завршили су се без успеха.