Синдром болесне зграде

ЖИВОТ У ДРХТАВИМ ОБЛАЦИМА

Ако сте осуђени да дане проводите на радном месту негде високо, па сте често уморни, безвољни и раздражљиви, можда посао који обављате није једини разлог за лоше стање у којем се налазите

Научници су открили да боравак у солитерима код несвиклих особа понекад изазива морску болест, поспаност и утученост, пошто се ове огромне грађевине у сваком тренутку помало (у неким тренуцима и мало више) љуљају под ударима ветра. Због тога је покренуто истраживање у које је уложено преко осам милиона евра. Оно би требало да пружи одговоре на питања у вези с овим висинским недаћама, те да пронађе прихватљива решења, пре свега да би се очувало здравље оних који често бораве у тим орловским гнездима.
   Иако солитери и мостови најчешће делују веома чврсто и стабилно, они су могу мало да се померају под дејством спољашњих сила: удара ветра или подрхтавања насталих због проласка тешких возила. Почев од седамдесетих година, плоче које се користе за изградњу спратова солитера постале су тање и лакше, док се распон између носећих стубова повећао. Због тога нове зграде не могу да упијају подрхтавања толико добро колико су то могле старе.
   Стручњаци за медицину, грађевинарство, физиологију и психологију с Универзитета Ексетера и Бата одлучили су да испитају тврдње станара или радника у високим зградама да пате од умора, потиштености и лењости, па и од симптома морске болести.
   Од средстава добијених за пројекат они ће направити машину која верно подражава услове у становима и канцеларијама у веома високим зградама, на фудбалским стадионима, концертним дворанама. Симулатор ће испитати и утицај вибрација малих и великих фреквенција на здравље оних који, рецимо, скачу на концерту или ходају преко моста.
   Алекс Павић, професор инжењерства вибрација на Универзитету у Ексетеру и стручни саветник за потешкоћа с климавим Миленијумским мостом у Лондону, каже: „Иако има људи који проводе и 90 одсто времена у зградама које непрекидно подрхтавају, утицај вибрације на здравље још није довољно испитан. Зграде подрхтавају више или мање у зависности од доба дана, од буке у окружењу, па чак и од тога да ли се људи у њима крећу, седе или трче по ходницима.”

Истраживање ће први пут у контролисаним условима на истом месту укрстити податке везане за померање грађевина, услове који владају у спољашњој средини, покрете људског тела и физиолошке и психолошке утицаје које подрхтавање зграда има на нас. Претходна испитивања су показала да једва приметна подрхтавања утичу на људе, који тада трпе „синдром болесне зграде”. Ипак, стручњаци су се мучили да схвате узрок таквих здравствених тешкоћа, пре свега зато што преовлађује став да су људи током еволуције успели да се прилагоде приликама у којима се трпе благе вибрације. За наше претке благо подрхтавање крошњи дрвећа могло је да буде знак да се приближава нека грабљивица.
   Ентони Дерби, декан Грађевинског факултета на Универзитету у Бату, каже: „Као и у случају морске болести, и у случају високих зграда наша склоност ка нелагодности коју производи кретање зависи од прилика и окружења. Људи који скачу и певају на концерту неће реаговати на исти степен вибрација као они који леже на болничком кревету. С новим симулатором имаћемо прилику да подражавамо не само кретње и подрхтавања грађевина већ и услове у окружењу, температуру, буку, квалитет ваздуха и мирисе.”
   Пројекат су подржале многе установе и предузећа која се баве архитектонским и грађевинским радовима, надајући се да ће на основу резултата моћи да осмисле и направе боље и безбедније зграде.

Дерби даље сматра да ће сарадња с другим универзитетским истраживачима унети новине у начин на који се пројектују и граде високе грађевине, пошто су подрхтавања тла највећа инжењерска препрека данашњице. С Универзитет Западног Сиднеја поручују да ће нови полигон за истраживања који се прави у Бату бити камен темељац за успостављање нових стандарда у грађевинарству.
   Докази говоре у прилог томе да клаћење зграда под ударима ветра може да изазове морску болест, па чак и неуролошки поремећај код којег се јављају промене у понашању особа дуго изложених непрекидном кретању. Нова лабораторија ће научницима пружити многе одговоре и, на основу прикупљених података, срочиће нове прописе о вибрирању зграда како би се сачувало здравље људи и побољшао њихов учинак на таквим радним местима.